Vodimo vas u Muzej papira u Ohridu, gde papir izrađuju ručno kao u staroj Kini i suše na štriku za veš

U porodici Panevski iz Ohrida već tri generacije bave se istim zanatom: ručnom izradom papira i štampom ohridskih motiva na replici Gutenbergove mašine. Deda Blagoj više nije živ, ali njegov sin Ljupčo i unuk Nino koračaju njegovim stopama

Muzej papira u Ohridu nalazi se u Starom gradu, nedaleko od dve čarobne kuće koje su pripadale porodicama Patčevih i Robevih. To su najupečatljiviji primerci ohridske arhitekture iz 19. veka, sačuvani u originalnom izdanju. U Muzeju papira te kuće su najčešće štampani motivi, koji turisti nose sa sobom kao suvenir.

Štampa na replici Gutenbergove mašine nije jedina impresija koja turiste u Muzeju papira čeka. U Ohridu oni imaju retku priliku da vide postupak ručne izrade papira. O tome priča naš domaćin Ljupčo Panevski, koji se bavi tim zanatom već 20 godina.

Mešajući pulpu, Ljupčo Panevski kreće u postupak ručne izrade papira

„Ovo je stari, potpuno prirodan postupak za izradu papira, bez hemikalija i lepka“, kaže on. „Sve je autentično. Kinezi su izumeli ovaj postupak u drugom veku pre Hrista.  Španci su ga doneli u Evropu, u 13. veku, otkrivanjem Kine i Indije. Iz Barselone, preko Venecije i Dubrovnika, stigao je u Ohrid u 16. veku. Pretpostavlja se da ga je doneo izvesni pop Jovan, rodom iz Kumanova.

U Evropi postoji samo sedam radionica za ručnu izradu papira. U Ohridu je jedna od njih.

U kompleksu manastira Sveti Naum u Ohridu pravili su papir na ovakav način već 1550. godine. Radili su to za svoje potrebe isključivo, jer su bili relativno izolovani od sveta. Od toga, nažalost, nije sačuvano ništa. Sve što vidite u našem Muzeju papira izrađeno je po nacrtima iz knjiga, pričama, legendama…“

Boja papira zavisi od vrste drveta

„Papir se pravi od srži ili srca tvrdog drveta: hrasta, belog oraha, trešnje, smreke…“, priča nam Ljupčo Panevski. „Boja papira zavisi od vrste drveta. U pulpu za papir dodaje se pamuk. U 16. veku pamuk je stizao iz daleke Indije.

U ovom koritu imamo sitne čestice hrasta, vodu, 50 posto pamuka i suvo lišće bagrema kao dekorativni dodatak. U svrhu dekoracije koristimo još: cveće, duvan, čaj, peršun, origano, kafu… Suština postupka je u uglu pod kojim se seku čestice drveta. Ako se pogodi ugao, čestice drveta se vezuju jedna za drugu.“

„Ideja da se otvori Muzej papira rodila se u glavi mog oca Blagoja…“

„Da bi papir mogao da se okači na štrik, pulpu nanosimo na platno od pamuka, lana ili bambusove trske“, priča nam domaćin Muzeja, Ljupčo Panevski. „Važno je da je nanesemo ravnomerno i evo već imamo formu papira. U njemu je sada 30 posto vode. Zato on mora da se stavi ispod prese, 10-15 minuta, da se voda dobro ocedi.

Suši se potpuno prirodno, na svežem vazduhu, dva dana. Od sušenja se malo uvije. Zato ga stavljamo ispod prese, gde stoji najmanje 15 sati, da ga poravnamo. Sada je to papir na kome može da se crta, piše, štampa…

U Evropi postoji sedam ovakvih radionica, na području bivše Jugoslavije samo dve – na Bledu i u Ohridu. Ideja da se otvori Muzej papira rodila se u glavi mog oca Blagoja, a realizovali smo je zajedno, on i ja. Tata je umro pre tri godine, bio je vitalan do poslednjeg dana. Sada ja radim sa svojim sinom Ninom.

Slova su se u prvo vreme ređala ručno. Postavljana su obrnuto, kao u ogledalu, u 42 reda

„Na ovakvoj presi je 1453. godine Gutenberg štampao prvu Bibliju“, objašnjava nam Ljupčo, prelazeći na demonstraciju štampe u svom Muzeju papira. „To je kopija originalne Gutenbergove prese koja se nalazi u muzeju u nemačkom gradu Majncu.

Slova su se u prvo vreme ređala ručno. Postavljana su obrnuto, kao u ogledalu, u 42 reda. Slovoslagač je morao da ima punu koncentraciju. Za jednu stranicu najveštijim majstorima trebalo je sat i po.

Stotinu godina kasnije počeli su da koriste gotove matrice, što je olakšalo i komercijalizovalo ovaj posao. Ako knjiga ima 100 strana, pripremi se 100 matrica i onda štampa ide brže.

Evo ovo je Jevanđelje po Luki. Umesto slovoslaganja, za svaku stranu imamo gotovu matricu. Uz pomoć ovih klinova reguliše se veličina matrice…

I sad samo premažemo matricu ili slova, stavimo papir odozgo i potisnemo ga ispod olovne ploče. Ploča pritiska papir i pravi otisak, koji izgleda kao pozitiv nastao od negativa s matrice.

Originalan poklon

U Muzeju papira svako od posetilaca može da izabere motiv Ohrida ili neki drugi motiv koji mu se sviđa, da sačeka da se isti odštampa na replici Gutenbergove mašine i potom da ga kupi kao suvenir, upakovan u originalnu kesu od ručno rađenog papira.

Vesna, Ljupčo i Branislava u Muzeju papira u Ohridu

Piše: Branislava Mićić, fotografije: B.Mićić,
dr Vesna Ignjatović Stojiljković

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.