Užičanka Natalija Vasilić: „Želim da stvorim bolje društvo za naše ćerke“

„Žene ne bi trebalo da se plaše ulaska u politiku. Ovo je 21. vek! Nalazimo se u tranzitnom periodu koji daje ženama mnogo veće mogućnosti“

Natalija Vasilić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Užica: „Žene muče dva problema: finansijski i nasilje u porodici“

Kažu da u slučajnost veruju oni koji ne veruju u Boga. Nataliju Vasilić (49) upoznali smo „slučajno“ a zapravo je trebalo da nas ona upozna sa istinom da je politika ključna karika za postizanje ravnopravnosti žena i da u politici, uprkos predrasuda, ima i divnih ljudi koji taj posao, baš kao i svaki drugi – jednostavno vole!

Natalija je odbornica Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini grada Užica, šef Odborničkog kluba i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Užica. Iako je u politici već 15 godina, uz to samohrana majka dve ćerke, ova simpatična Užičanka nije napustila svoj posao u Poštama Srbije.

Većina žena beži iz politike a vi kažete da je volite?

Natalija Vasilić: Da, ja volim da se bavim politikom. Niko drugi ne može da reši naše probleme, osim nas samih. Neko mora i time da se bavi. Zahvaljujem se ženama iz prošlih vekova koje su se borile za naša prava, pa možemo danas da pričamo to što mislimo, možemo da radimo, glasamo, odlučujemo… Verovatno će u sledećem veku neko reći: „Hvala ovim ženama iz 21. veka što su se borile za nas, što su gledale unapred“.

Klara Cetkin i Roza Luksemburg, prijateljice, političke istomišljenice i prekaljeni borci za prava žena

„Kada muškarci ćute, naša je dužnost da dignemo glas u ime naših ideala!“
Klara Cetkin (1857-1933) bila je nemačka revolucionarka i članica međunarodnog radničkog pokreta. Godine 1907. organizovala je Prvu međunarodnu konferenciju žena. Zalagala se za ravnopravnost i pravo glasa za žene. Na njen predlog, 8. mart je proglašen Međunarodnim danom žena.

Natalija Vasilić u rodnom Užicu: “Žene mogu, ravnopravno sa muškarcima, da vode države i odlučuju o važnim pitanjima vezanim za egzistenciju”

Budućnost je ženskog roda. Koje staze želite da utabate našim ćerkama i njihovim ćerkama?

Natalija Vasilić: Mislim da žene mogu, ravnopravno sa muškarcima, da vode države i odlučuju o važnim pitanjima vezanim za egzistenciju. One možda fizički nisu snažne kao muškarci, priroda je to tako odredila. Kao što muškarac ne može da rađa, tako žena ne može da podigne veći teret ali ona po intelektu može da parira muškarcu, može da vodi firmu, da vodi jednu državu…

Pripremate teren da žene 22 i 23. veka budu na čelu država?

N.V: Da, da budu predsednice vlada, država, ministarke, da upravljaju firmama, kao što to sada rade muškarci.

Prve žene na čelu država 
Prva žena koja se našla na čelu jedne Vlade bila je Sirimavo Bandaranaike (1916-2000). Ona je postala premijer Šri Lanke (bivšeg Cejlona) 1960. godine i tu funkciju obavljala je u tri navrata. Indira Gandi je bila premijerka Indije u dva navrata (od 1966. do 1977. godine i od 1980. do trenutka kada je ubijena u atentatu 1984. godine).
Margaret Tačer je bila premijerka Vlade Velike Britanije u periodu između 1979. i 1990. godine, što je najduži mandat jednog predsednika u novijoj istoriji te zemlje.

„Jedan od prioriteta delovanja Saveta za rodnu ravnopravnost grada Užica jeste podrška ženama i mladima u ekonomskom osnaživanju“, kaže Natalija Vasilić

U politici ste 15 godina. Za koju ste temu najviše vezani?

Natalija Vasilić: Najviše sam vezana za temu rodne ravnopravnosti. Prvo tu mora da se promeni društvena svest. Znam da postoje žene koje imaju drugačije mišljenje, i ja to poštujem, ali ja sam za društvo jednakih mogućnosti. Smatram da smo mi vekovima bile sprečene da ravnopravno sa muškarcima učestvujemo u svim segmentima života. Želim da ohrabrim žene da učestvuju u radu mesnih zajednica, utiču na rad političkih partija, pa čak i organizacija civilnog društva. Ne mora svako da se bavi politikom ali svako može da da svoj doprinos u promeni društva i države, tako što će reći šta mu smeta u okruženju.

Na koji od svojih uspeha u politici ste ponosni?

N.V: Jedan od prvih mojih zadataka, u čemu smatram da sam uspela, jeste to što smo u prošli saziv mesnih zajednica uključili žene iz čitavog Zlatiborskog okruga: Nove Varoši, Priboja, Prijepolja, Čajetine, Požege, Arilja, Bajine Bašte i Užica. Njihov broj u tim telima povećali smo 100 posto. Bila sam jedna od osnivačica prve ženske odborničke mreže u Srbiji i inicijatorka za formiranje SOS linije, za pomoć žrtvama nasilja. Na moju inicijativu usvojena je Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou.

Savet za rodnu ravnopravnost Grada Užica: Gordana Savić, Natalija Vasilić, Lidija Zlatić, Radiša Marjanović i Tijana Mutavdžić

Kreativne Užičanke u borbi za ravnopravnost
Savet za rodnu ravnopravnost Grada Užica, na čijem čelu je Natalija Vasilić, organizovao je 21. decembra 2019. Bazar rukotvorina, treći po redu. Mladi i žene, kao diskriminisane grupe, dobili su jedinstvenu priliku da u zgradi Gradskog kulturnog centra pokažu sugrađanima svoje poslovne ideje, pokušaje i hobi koji je postao ili će postati biznis. Grad Užice organizuje i dva letnja festivala: „Licidersko srce“ i „Žestival“. 
Ivan Stanisavljević, zamenik gradonačelnika Užica: „Žene našeg grada zauzimaju vrlo visoku poziciju u društvenom i javnom životu“

Zamenik gradonačelnika Užica o položaju žena
Ivan Stanisavljević je zamenik gradonačelnika Užica, oženjen je i otac četvoro dece. Zanimljivo je da su u njegovu porodicu, posle prve ćerke, stigle trojke, koje sada imaju tri i po godine. 
Kako vi gledate na položaj žena u vašem gradu?
Žene našeg grada zauzimaju vrlo visoku poziciju u društvenom i javnom životu. Primera radi, Grad Užice već drugu godinu zaredom podržava, finansijski i institucionalno, Bazar rukotvorina. Prošle godine smo imali 20, ove godine 40 izlagača, od kojih već dva izlagača imaju predispoziciju da razviju lep porodični biznis, odnosno imaju tržište na koje mogu da plasiraju svoje proizvode. Dobra je stvar ulagati u entuzijazam, u ono što ljudi vole a da pritom mogu da se otvore i nova radna mesta. 

„Ponekad primam kritike od mojih ćerki“

Da li se bavite politikom na uštrb privatnog života?

Natalija Vasilić: Malo da, ponekad primam kritike od mojih ćerki. Nije mi žao, smatram da ću tako i njima da pomognem, da mi danas stvaramo jedno bolje društvo za naše ćerke. Imala sam teških perioda u životu i nekako mi je ovo pomoglo da iz tih perioda izađem malo hrabrija, malo jača.

„Dela, ne reči!“ 
Engleskinja Emelin Pankherst (1858-1928) borila se za prava žena u Velikoj Britaniji, što rečju, što delom. Organizovala je mitinge i demonstracije, zbog čega je osam puta bila u zatvoru. Godine 1903. osnovala je Socijalno-političku uniju žena, čiji moto glasi: „Dela, ne reči!“ Unija se pročula po nasilju i fizičkom sukobljavanju sa policijom.

Da li bi žene trebalo da se bave politikom i zbog ličnog razvoja i jačanja samopouzdanja?

Natalija Vasilić: Da, obavezno. Na žalost, politiku svi vide kao mesto gde bi svako trebalo da ima materijalnu korist. Ja više mislim na onu drugu korist a to je da svaka žena mora da radi na sebi duplo više nego muškarac. Ne treba žene da se plaše ulaska u politiku. Ovo je 21. vek, nalazimo se u tranzitnom periodu koji daje ženama mnogo veće mogućnosti. Ako želimo da uđemo u EU, mi moramo da pokažemo da smo spremni, zato bi žene trebalo da se ohrabre i budu aktivnije.

Da li vam je politika dala i određenu vrstu slobode?

N.V: Jeste, dala mi je slobodu da mogu otvorenije da pričam o onome što mi smeta, da kažem mnoge stvari koje druge žene ne mogu. Tu vrstu slobode pokazujem na radnom mestu, u svom okruženju sa komšijama i u Gradskoj skupštini, gde sam zastupljena već treći mandat.

Da li se posao u pošti i politički angažman nekada kose?

N.V: Da, vrlo je teško to uklopiti. Nekad pokušavam mojim kolegama to da objasnim. Većina me razume. Nije im baš uvek pravo jer oni osete kad ja ne radim, ali mislim da prosto mora tako. Kad se čovek bori za nešto, uvek jedna strana trpi.

Da li se neko od Užičana odvažio da vam na šalteru pošte iznese svoj građanski problem?

N.V: Jeste, jedna građanka koja stalno podiže tenziju kad dođe u poštu. Komentarisala je kad smo premeštali Titov spomenik sa glavnog trga u Užicu na prostor kod muzeja. Morala sam da je upozorim da ja ne mogu da pričam o takvim stvarima na radnom mestu.

Draga Ljočić je bila prva žena lekar u Srbiji
„Kompetencije i moralne vrednosti moraju biti jedini uslov za zapošljavanje!“
Draginja Draga Ljočić (1855-1926) bila je prva žena lekar u Srbiji i četvrta u Evropi. Zaposlila se teško i nije imala pravo na jednaku platu, a ni penziju kao muškarci. Borba za ravnopravnost između žena i muškaraca obeležila je njen život. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine.

Kako vi gledate na ideju da se Užička republika iskoristi u turističke svrhe?

Natalija Vasilić: Meni je to bila uvek super ideja. Kad sam bila u Briselu, u Evropskom parlamentu, nosila sam sa ponosom torbicu sa natpisom „Užička republika“. Imala sam zanimljiv susret sa jednim gospodinom iz parlamenta, koji me je zamolio da mu poklonim tu torbicu. Izvadila sam svoje stvari i poklonila mu je od srca. Ideja da se valorizuje Užička republika postala je zanimljivija od prošle godine, kada je Titov voz došao do Užica za Dan republike. Ne samo građani Srbije, nego i stranci, moći će uskoro da dođu u Užice Titovim vozom i posete ovde par istorijskih mesta.

Šta ne bi trebalo propustiti u vašem gradu u podnožju Zlatibora?

N.V: Kada izlazite iz Užica i penjete se ka Zlatiboru, ja se nadam jednog dana i auto putu koji će voditi ka Bosni i ka Crnoj Gori, prvo što vidite s desne strane je Stari grad. Mi smo dobili značajna sredstva od Ministarstva za turizam, tako da će se tvrđava i Stari grad srediti, pa se nadam da ćemo za dve godine moći gore da sedimo, pričamo i pijemo kafu. To mi je oduvek bila želja.

Na obali Đetinje u Užicu nalazi se stari železnički vagon, preuređen u veoma posećen restoran po imenu “Vagon”. Hrana je odlična (na slici)

Mladi Užičani o svom gradu
Kada dođu u Užice, gurmani obavezno probaju užičku komplet lepinju, žene kupe praktični suvenir od grnčarije Zlakusa a mladi svrate na kafu u restoran „Vagon“ na obali reke Đetinje.

Nekadašnji Dom armije sada je Gradski kulturni centar i Konačište „Grad“. To je primer jedne ideje gradske vlasti, sprovedene u delo?

Natalija Vasilić: To je jedna sjajna ideja koju je podržala većina građana i političkih opcija. Sakupljali smo potpise na ulici i gotovo da niko nije bio protiv. Mladi ljudi u Užicu u to vreme nisu imali svoj prostor a u blizini Doma armije su škole. Grad se dogovorio sa Vojskom da im nadoknadi vrednost kroz stambeni prostor. U ovom trenutku Kulturni centar još nije potpuno uređen. Jednoj velikoj sali, gde je Vojska organizovala čuvene vojne koncerte, predstoji sređivanje. Ponosni smo što je Grad Užice, preko Turističke organizacije, uspeo da dobije značajna sredstva i da preuredi jedan sprat bivšeg Doma armije u Konačište „Grad“. Taj smeštaj sjajno radi, tu smo već primali goste iz čitavog sveta.

Zahvalimo se ženama iz prošlih vekova koje su se borile za naša prava…

Da li znate?
* Novi Zeland je prva zemlja koja je 1893. godine dala ženama pravo glasa.
* Žene u Saudijskoj Arabiji  svoje pravo glasa stekle su tek nedavno – 2015. godine. 
* Sifražetkinje (ili sufražetkinje) bile su borci za ženska prava u Engleskoj i Americi krajem 19. i početkom 20. veka. Kada njihove mirne akcije za pravo glasa nisu urodile plodom, okrenule su se militarizmu. Ostale su upamćene po diskutabilnim akcijama: vezivanje za pruge, podmetanje vatre, razbijanje prozora, uništavanje umetničkih dela u galerijama, sipanje kiseline u poštanske sandučiće... Emili Dejvison se čak bacila pod noge konja koji je pripadao kralju Džordžu Petom i poginula, ostavljajući za sobom simboličnu sliku pregaženih prava žena u tadašnjem engleskom društvu. 

Natalija Vasilić na Bazaru rukotvorina, dok daje izjavu dopisništvu TV Prve iz Užica (na fotografiji su još Snježana Ostojić, novinarka i Miloš Vulović, snimatelj)

Ženska soba u Švedskom parlamentu u Stokholmu

Bili ste gošća u Švedskoj, u čijem parlamentu gotovo polovinu poslanika čine žene. Kakve utiske nosite?

Natalija Vasić: Rekla sam da bih volela da posetim Stokholm, Švedski parlament i Žensku sobu, koju krase fotografije njihovih poznatih parlamentarki iz prošlog veka. Predstavnici Stranke zelenih, koji su bili moji domaćini u Geteborgu, omogućili su mi da samo dva dana kasnije budem u Stokholmu, obiđem šta želim i vratim se kući sa osećajem da sam ispunila jednu od svojih životnih želja.

Da li Švedska prednjači u ravnopravnosti polova?

N.V: Ona je svakako jedna od zemalja koja je najdalje otišla na tom polju, ali za Švedsku bih najpre rekla da prednjači po standardu. U ravnopravnosti polova dobra je Norveška a Island je sjajan.

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.