Tifani radionica iz Tripkove na Zlatiboru: Filigranski rad oca i ćerke

Velimir Veljo Tošanić jedan je od retkih zanatlija u Srbiji koji radi tifani tehnikom. Njegovi vitraži krase i neka neočekivana mesta. Jedan je u Tolstojevoj 33, u bivšoj Miloševićevoj rezidenciji. Najveći je u Rožajama, u jednoj privatnoj kući. To je replika vitraža iz Opere u Barseloni

„Uvek sam se divio nošnjama, koje kreiraju žene talentovane za vez“, priča Velimir Veljo Tošanić. „U šarenilu vitraža pronašao sam isti kod“

Škole u našim selima sve češće ostaju bez đaka. Takva sudbina zadesila je i Tripkovu na Zlatiboru.

Iako već godinama u Tripkovu ne zvoni školsko zvono i ne čuje se dečija graja, školska zgrada je svetla i čista, stakla na prozorima umivena… O njoj brinu Velimir Veljo Tošanić i njegova ćerka Ana Žugić. On je vrhunski i redak majstor za izradu vitraža u tifani tehnici, ona za umetničke predmete od stakla.

Tifani tehnika, nastala krajem 19. veka u Americi, traži preciznost i strpljenje. Svaki komadić stakla mora posebno da se obradi i zatim uklopi u celinu. Ništa ne može na brzinu, ništa za jedan dan.

Filigranski rad oca i ćerke iz Tripkove privlači u ovo zlatiborsko selo turiste i novinare. O Velji i Ani snimaju se i pišu reportaže…

Galerija u bivšoj zbornici

Da bi kamera mogla da zabeleži što više kadrova umetničkog zanatstva, njih dvoje su u zbornici napuštene osnovne škole u Tripkovi izložili svoja remek-dela od stakla. Đački „strah i trepet“ prerastao je u prostranu galeriju stakla. Svoju radionicu, pak, Veljo i Ana smestili su u nekadašnji Dom kulture, tik do škole, sačuvavši i tu zgradu od propadanja.

Bili smo radoznali da upoznamo dvoje ljudi koji na svojim plećima nose kulturne tekovine jedne bivše epohe i koji, pored toga, nalaze snage da svojim zanatskim radom privlače i dalje turiste u svoje selo. Njima polazi za rukom i da pošalju urbanom svetu poruku da je selo Bogom dano za manuelnu proizvodnju i kreativni rad.

Ekipu Ona magazina dočekao je u Tripkovi samo Veljo Tošanić, otkrivši da je njegova ćerka Ana nedavno dobila svoju ćerku Olgu. Zbog bebe, Ana i njen suprug Dušan borave u svom stanu u Užicu. Naš razgovor sa Veljom protekao je u svečanom tonu, zbog dolaska dugo čekane prinove. Deda Velimir ne krije da je očaran unukom.

Manastir Rujan u obližnjem selu Vrutci, nadomak Užica

Manastir u klisuri reke Đetinje

„Našu radionicu TIFFANY u selu Tripkovu osveštao je otac Hrizostom“, počinje svoju priču Veljo Tošanić, podstičući naše čitaoce da posete i obližnje selo Vrutce. Za obnavljanje manastira Rujan u tom selu u klisuri reke Đetinje, nadomak Užica, zaslužan je upravo otac Hrizostom. Danas on počiva u porti tog manastira, ali priča o njemu i dalje živi.

Manastir Rujan je grandiozno zdanje nežnocrvene boje. Zbog skrivenog položaja i nestvarne lepote, a najviše zbog istorijskog značaja jer je u njemu bila prva srpska štamparija, valjalo bi ga posetiti.

Marijina tifani lampa

Ali vratimo se u Tripkovu, kod Velje Tošanića, koji upravo radi na jednoj komplikovanoj tifani lampi. Naručila ju je izvesna gospođa Marija iz Amerike, inspirisana Veljinom prošlogodišnjom „korona lampom“, koju je radio za svoju dušu u vreme izolacije.

„Marijinu lampu“ Veljo je počeo da sklapa u januaru ove godine i još joj ne nazire kraj. Vrednost lampe procenio je na četiri hiljade dolara. 

„Nisam čeznuo za staklom od malih nogu“, priča on. „Do stakla me je doveo slučaj. Preko foklora u KUD „Sevojno“, kome sam posvetio dve pune decenije svog života, upoznao sam jednog Nemca i njegovu devojku, kasnije bračni par iz Bremena. Bilo je to 1974. godine. Ostali smo prijatelji do dana današnjeg i redovno se posećujemo“, nastavlja Veljo.

Nošnja i vitraž: ima neka tajna veza

„U jednoj od poseta, šetajući Bremenom, dok su moji domaćini bili na poslu, ja u starom gradu nađem prodavnicu vitraža. Bilo je to 1988. godine. Učinilo mi se da je u šarenilu vitraža sakrivena duša naroda, na isti način kao što je satkana u narodnu nošnju. Nošnje koje kreiraju žene talentovane za vez imaju isti kod kao i vitraž.

Uđem i pitam vlasnika: „Da li bih mogao da učim ovaj zanat kod vas?“

„Može ali da ti ja ne plaćam za rad“, odgovorio mi je gazda. Bio sam presrećan što me je prihvatio i odmah sam prionuo na organizaciju boravka u Nemačkoj.

Kada sam se pridružio njegovom timu, bila je u toku restauracija jedne nemačke crkve sa prozorima u vitražu. Svaki komadić stakla vadio se iz olova, jer se olovo vremenom isposti. Mojoj ekipi trebalo je mesec dana da završi celu crkvu, a ja sam za to vreme uradio samo jedan prozor!

Iako sam bio spor, gazda je primetio: „Najbolji je prozor našeg gosta.“

Sreća prati hrabre

Velimir je radio vitraže i u Mihnenu, Padebornu i Bilefeldu, ne napuštajući stalni posao u laboratoriji Valjaonice bakra u Sevojnu. Godine 1993. digao je ipak ruke od Valjaonice i posvetio se u potpunosti svom dojučerašnjem hobiju.

Da sreća prati hrabre, pokazalo se i u njegovom slučaju. Jedan Albanac sa Kosova poželeo je da mu cela kuća bude u vitražu. Veljo je pogodio sa njim posao za 15.000 maraka! Bilo je to u doba inflacije, kada je on u Valjaonici bakra imao platu od tri marke.

Od tada do danas, osim što je radio vitraže za srpske i strane državnike, Velimir je svojim delima ukrasio i vile u Rusiji, dvorce na obali Baltičkog mora i privatne kuće u Americi.

„Pre nekoliko godina radili smo vitraže za jedan dvorac u Sankt Petersburgu, koji je kasnije pretvoren u hotel, a u kojem vrlo često odseda ruski predsednik Vladimir Putin. On tu prima i goste“, priseća se Velimir.

Željan da svoje znanje prenese drugima, Velimir organizuje radionice, na kojima se uči obrađivanje stakla tifani i drugim tehnikama. Radionice su dostupne i gostima Zlatibora: letnje škole vitraža i stalna izložba u selu deo su ovdašnje turističke ponude.

„Ovo je umetnički zanat kod koga ništa ne može na brzinu, ništa za jedan dan“, kaže Velimir Tošanić, uslikan kraj svoje mašine za topljenje stakla

Besplatne radionice stakla za decu sa Kosova
Velimir Tošanić je ugostio u Tripkovu decu i umetnike iz cele Srbije. Posebno je upamtio posetu petnaestoro dece iz Kosovskog Pomoravlja, kojima je, osim radionice stakla, darovan i umetnički program u kome su u Tripkovu nastupili Stevo i Ivana Žigon. Deca su u tom selu na Zlatiboru boravila 15 dana, odakle su ponela nezaboravne uspomene.
Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. pojavio se Ona Magazin, jedinstveni primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera. To je prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ (ali i njihovim jačim polovinama). U jesen 2020. izašao je jubilarni Ona magazin broj 100.