Šta je Vaskrs, kako da se pripremimo za pričest i najveći hrišćanski praznik, kako da ofarbamo uskršnja jaja i upotrebimo ona koja nam preostanu posle Uskrsa… Dobar savet iz pera protinice Radmile Cice Armić
Pravu radost i duhovnost najvećeg hrišćanskog praznika, Uskrsa, možemo osetiti samo ako se za njega pripremimo na pravi način. Sveti Veliki ili Časni post, koji traje sedam nedelja pred Vaskrs, jedan je od puteva očišćenja.
Post ima dve strane, telesnu i duhovnu, a Sv. Vasilije Veliki opominje: „Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanje od jela, zato što je istinski post uzdržavanje od zlih dela“. Slično kaže i Sv. Jovan Zlatousti: „Ne govori mi: toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini, nego kaži nam da li si ti od gnevnoga postao tih, od žestokoga privoleo se dobru…“
Za duhovno očišćenje podjednako je važno i pričešćivanje. „Ko jede Telo moje i pije Krv Moju ima život večni i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer je moje Telo pravo jelo i Krv je moja pravo piće“, rekao je Gospod, pa nas je shodno tome naš patrijarh srpski Pavle podsećao: „…prvi su hrišćani žurili Svetom pričešću ne po nekom naređenju, nego neposredno iz osećanja da bez Njega ne mogu duhovno živeti, upravo onako kao što čovek ne diše po naređenju, nego spontano, osećajući da se bez vazduha guši i da umire.“
Danas mnogi imaju dilemu oko toga kada i koliko bi se trebalo pričešćivati, a patrijarh Pavle nas je upućivao da tražimo savet od svojih sveštenika i govorio: „Poznajući dobro duhovno stanje pojedinačnog člana svoje pastve, jednima savetuje da se pričešćuju više puta u toku posta, drugima da to čine i u vreme mrsa. Neosporno je da i shvatanje naših vernih treba uzdizati u pravcu redovnog pristupanja Svetoj tajni pričešća…“
Za Svetu tajnu pričešća uoči ili na dan Vaskrsa pripremamo se telesnim i duhovnim postom, ali nipošto ne smemo zaboraviti ispovest, kojom ćemo olakšati svoju savest, očistiti svoju dušu i zamoliti za oprost grehova koje smo počinili, svesno ili nesvesno, ne znajući to. Samo tako očišćeni i okrepljeni postom i pričešćem možemo da dočekamo i proslavimo Vaskrs u duševnom miru.
Vaskrsenje
„I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše Marija Magdalena i druga Marija na grob oko sunčanoga rođaja. I donesoše mirise što pripraviše i neke druge žene sa njima. I govorahu među sobom:
– Ko će nam odvaliti kamen od vrata grobnijeh?
I pogledavši videše da kamen beše odvaljen, jer beše vrlo velik.
I gle, zemlja se zatrese vrlo, jer anđeo Gospodnji siđe s neba i pristupivši odvali kamen od vrata grobnijeh i sedeše na njemu. A lice njegovo bijaše kao munja i odelo njegovo kao snijeg. I od straha uzdrhtaše stražari i postadoše kao mrtvi.
A anđeo odgovarajući reče ženama:
– Ne bojte se vi, jer znam da Isusa razapetoga tražite. Nije ovdije jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mesto gde je ležao Gospod. Pa idite brže te kažite učenicima njegovim da je ustao iz mrtvih. I gle, on će pred vama otići u Galileju. Tamo ćete ga videti. Eto, ja vam kazah!“
Jevanđelje po Marku, 16; 2-4 / po Mateju 28; 1-7 / po Luki 24; 1,5-7
Šaranje jaja
Uskršnja jaja farbaju se na Veliki petak, dan Hristovog raspeća. Simbol su života koji se rađa iz smrti, a po hrišćanskoj tradiciji trebalo bi ih bojiti u crveno, u znak sećanja na crveno jaje koje je Marija Magdalena odnela caru. Običaj farbanja jaja u razne boje i njihovog šaranja došao je kasnije, kao deo uskršnjih radosti.
Šaraljka
Stari narodni običaj šaranja jaja podrazumevao je pravljenje ornamenata pomoću šaraljke ili pisaljke. To je šuplja cev od srebra ili drveta, napravljena ručno. Na kraju je „kljun“ levkastog oblika kroz koji lagano curi vosak, rastopljen pod plamenom sveće. Jaje se šara vrhom kljuna.
Ovako išarana jaja spuste se u hladnu vodu u koju je prethodno stavljeno dosta kora od luka, malo soli i sirćeta. Kuvaju se na tihoj vatri. Obojena jaja vade se kašikom i stavljaju na rešetku ili upijajući papir da se osuše. Na mestima gde je bio vosak ostaće beli trag (šara). Parče vate ili mekog materijala namoči se u ulje, pa se svako jaje brižljivo premaže da bi postalo sjajno.
Sličan efekat se može postići ako se šare iscrtaju voštanom bojom ili perom, koje se umače u otopljeni vosak oko plamena upaljene sveće. Neke žene danas umesto šaraljke koriste cevasto telo metalne hemijske olovke. Kroz širi otvor ubaci se komadić čvrstog voska koji se zadrži u suženom delu, pa se onda taj deo zagreva na plamenu sveće.
Kuvanje u biljnim čajevima takođe će dati vašim uskršnjim jajima lepe boje a što je najvažnije, takva jaja možete mirno jesti jer nisu dolazila u kontakt sa hemikalijama. Za crvenu boju upotrebite čaj od hibiskusa ili komade cvekle, koje ćete kuvati zajedno sa jajima. Za svetlije žutu upotrebite šafran ili kantarion, za zelenu spanać ili peršun.
Kad su jaja skuvana sklonite sud sa vatre, ali ih ne vadite, već ostavite da se hlade u čaju. Dok se hlade, proveravajte intenzitet boje, pa po njemu odredite pravi trenutak da jaja izvadite. Jedino je važno da ih sušite na vazduhu i da ih posle kuvanja nikako ne spuštate u hladnu vodu.
Ukrštene gumice za tegle navučene na jaje pre farbanja ostavljaju lepe šare geometrijskog oblika.
Deca vrlo rado učestvuju u farbanju jaja. Dozvolite im da koriste flomastere u boji, a ako rade akvarel ili temperama, neka jaja kasnije obavezno prelakiraju bezbojnim lakom za nokte. Ostaci raznobojnih lakova za nokte sigurno će motivisati devojčice da same ukrase uskršnja jaja.
Cicina salata sa kuvanim jajima
Sastojci: sitno seckana glavica crnog luka, 250 g majoneza, jedna rendana nakisela jabuka, 100 g seckane šunke, kuvana jaja isečena na kolutove, 50 g kačkavalja i jedna pavlaka
U većoj činiji za salatu slažite ovim redom sledeće sastojke: sitno seckanu glavicu crnog luka, majonez, rendanu nakiselu jabuku, seckanu šunku, jaja isečena na kolutove, kačkavalj i pavlaku. Postupak ponoviti tri puta, sem luka koji se stavlja samo na početku. Na kraju premazati majonezom i ukrasiti kolutovima jaja.
O autorki teksta
Radmila Cica Armić je popadija i pesnikinja. Rođena je u Šapcu 1949. godine ali u Beogradu živi od 1986. godine. Stihove je rano počela da piše. Objavila je, između ostalog, knjigu duhovne poezije „Na harfi od brojanica tiho poje serafimi“ i roman „Korifej“ o duhovnoj dimenziji Nikole Tesle. Bila je dopisnik časopisa „Praktika“ i „Klasika“, i čest gost radio i tv emisija. Trenutno radi na pripremi svoje monografije.
