Posetite Deda Mraza u njegovoj rođenoj kući : Finska bajka

U aranžmanu T.A. „Celebrina Travel“ Nova godina se čeka u Helsinkiju a već 01. januara se seli u Deda Mrazovo selo u Laponiji

Ukoliko imate ludu želju da zakoračite u Novu 2018. godinu na nezaboravan način, za vas je idealan aranžman „Finska bajka“ T.A. „Celebrina travel“ iz Beograda. „Celebrina travel“ je porodična firma koja neguje individualni pristup svakom gostu.
Inspirisana stogodišnjicom nezavisnosti Finske, na koju joj je ukazalo Srpsko-finsko društvo „Seura“, Svetlana Jočić, vlasnica „Celebrina travel“, osmislila je novogodišnje putovanje u Helsinki – prestonicu Finske i Rovaniemi – selo Deda Mraza na krajnjem severu ove divne zemlje. Od Beograda do Helsinkija ima 2309 km vazdušnim putem, a od Helsinkija do sela Deda Mraza još 705.

Polarni vetrovi

Finska je peta po veličini u Evropi a ima samo 5,4 miliona stanovnika. Finska ima i 2,5 miliona turista. Najviše ih je iz Rusije i Švedske.
Rovaniemi je glavni grad najsevernije finske pokrajine Laponije, koja je velika kao Srbija. On ima 60 hiljada stanovnika. Ima i Arktikum – polarni muzej (gde možete da osetite kako duvaju arktički vetrovi) i neobične hotele, kao što je hotel od leda.
Najviše je čuven, ipak, po Deda Mrazovom selu. Ono je udaljeno 8 km od Rovaniema. Celom dužinom tog romantičnog i veoma posećenog turističkog sela, proteže se linija polarnog kruga. Ta linija je obeležena stubovima koji drže čelično uže, nalik polarniku u geografskom atlasu.
Tu je Deda Mrazova kuća, koja je 15 m ukopana u zemlju. Turisti moraju da se upišu na spisak ako žele da vide Deda Mraza i da sačekaju svoj termin za posetu. U međuvremenu mogu da pazare suvenire u Deda Mrazovom selu, obiđu fabriku igračaka ili veliku pošta. Deda Mraz dobija 700.000 pisama godišnje i na svako odgovori. U tome mu pomažu vilenjaci, koji su završili specijalnu školu i koji govore i po sedam jezika!

Sneg i sauna

Na promociji Finske u Beogradu, organizovanoj od strane Srpsko-finskog društva „Seura“ i T.A. „Celebrina Travel“, saznali smo da ova skandinavska zemlja ima 2.200.000 sauna, daleko više nego automobila. Kada vas Finac pozove u goste, ponesite obavezno kupaći, jer vam odlazak u saunu u njegovom društvu ne gine. Možda vam ponudi i da skočite posle saune u avanto (rupu u ledu), da se okrepite u zimskom moru.

Finci veruju u lekovitost svojih sauna, čiju tradiciju održavaju od 15. veka. Stara finska poslovica kaže: „Ako alkohol, katran i sauna ne pomažu, onda je bolest fatalna“. Svaka kuća ima svoju saunu, ali ih ima i u crkvi, parlamentu, na hokejaškim terenima… I Finska ambasada u Beogradu ima svoju saunu.

Žute jagode

„Za Finsku je karakteristična i Aurora borealis – polarna svetlost“, otkrila nam je Olivera Stevanović, aktivista Srpsko-finskog društva „Seura“ i turistički vodič za ovu skandinavsku zemlju. Polarna svetlost je fenomen koji može da se vidi, pod određenim atmosferskim uslovima, upravo u Laponiji. Za Laponiju je još karakteristično da haski nije kućni ljubimac, već vučna životinja.

Tamo mladi ne voze motore, već motorne sanke. To je i omiljena zabava turista koji posete Rovaniemi. Kupanje u zaleđenom moru, jedna je od atrakcija koja im se takođe nudi. Tu je i vožnja po zaleđenom moru za neustrašive i dobre vozače.
Turisti vole da probaju i specijalne napitke sa severa Finske, recimo od polarnih ili arktičkih jagoda (lapka). Za njih je neobično da se ne beru dok su crvene, već kad požute. Ishranu Laponaca, inače, čine pečurke, riba i suhomesnate prerađevine od lososa. Omiljen im je i laponski gulaš od irvasa sa prelivom od bobica i krompir pireom

Božić u Finskoj

Na promociji Finske pričala je i Karolina Ritama, Finkinja koja je bila u kratkoj poseti Beogradu. Ona je otkrila da je priroda najveća impresija njene zemlje, jer nema kraja šumama i jezerima. Preporučila je nordic walking (hodanje na skijama) i još je dodala da bele noći (koje traju dva i po meseca) nisu tako strašne kao što se priča – ako nekom smeta ponoćno sunce, može da spusti roletne i utone u san.
Za Fince, saznali smo, karakteristično je da su veoma spontani. Oni ne uvijaju, već šta imaju – kažu u lice.
Sari Đaković, Finkinja koja živi u Beogradu, ispričala nam je za kraj da se u Finskoj veoma poštuje Božić kao porodični praznik. Za Badnje veče na trpezi je prase ili ćurka, bakalar, haringa, cvekla, krompir… Za dezert se jede sutlijaš sa cimetom i samo jednim bademom, koji donosi sreću cele iduće godine onome ko ga pronađe u svom tanjiru.

www.celebrina.rs