Nedostižnost sveprožimajuće sreće takođe je sreća: Bućkuriš želja

Čak i kada gledam zalazak sunca, spokojna i srećna, opet poželim, poželim, poželim i, šta ja tu mogu, poželim neku želju

Autorka teksta Bratislava Terzić (snimila: Aida Redžepagić)

Kao prvo, želim da budem princeza i imam svoje sluškinje koje će mi češljati moju dugu kosu. One će mi praviti frizure kakve god poželim i one koje ne znam sama sebi da napravim. U te frizure želim da stavljam različite ukrase: biserne, dijamantske, zlatne, srebrne, posebno smaragdne, a od ruža penjačica koje se svijaju oko ograde moga velikog dvorca u kojem živim – želim da pravim vence za kosu.

Moje ruke su bele i vrhovima prstiju nežno dodirujem te ruže, dok mi se usta poluotvaraju zbog divljenja nad tolikom lepotom i nenadanog talasa sreće. Povetarac mi nanosi uvojke kose preko lica, dok u belim cipelicama sa srebrnim nitima, laganim koracima, šetam po savršeno pokošenoj dvorskoj travi.

I tako ostajem u tom položaju koji nagoveštava uživanje do kraja života, u svom sveimanju.

Život u krošnji

S ružom u jednoj ruci sada plešem ukrug, držeći drugom rukom svoju dugu krinolinu. Imam na stotine krinolina i svaki dan mi je posao samo da izaberem koju ću da nosim, ili od kog materijala će da mi se sašije još jedna nova u kolekciji.

U daljini gledam u šumu i nebo, razmišljam o vilenjacima i vilama koji tamo žive i potajno želim biti vilenjakinja. O, gde su mi šljokice da ih stavim na kapke, pa da zasijam svaki put kada trepnem, kao sve vilenjakinje!

Ja sam princeza koja u snu želi biti vilenjakinja! Nedostižnost sveprožimajuće sreće takođe je sreća. Zašto, pored svega što imam, ipak želim biti vilenjakinja i živeti u krošnji drveća? Suludo ali je tako.

Ruža penjačica

Odjednom sam u svom sklupčanom položaju na krevetu, kako volim da budem kada sam tužna i kada razmišljam. Ugodno mi je u toj mojoj ljušturi, jako ugodno, ali i nespokojno jer shvatam da je nemoguće da ja budem takva princeza. Nemoguće u svakom smislu, a posebno nemoguće jer ja to istinski i ne želim, iako sanjarim o tome.

Pa ta pomisao o sluškinji koja bi me češljala, pored mene i mojih ruku, zvuči nedopustivo, oh zvuči jako sramno. A tek taj dvorac i ružičnjak, to je jako pogrešna ideja. Ja imam svoju ružu penjačicu koja se godinama puže uz našu belu, željeznu ogradu od terase, i volim je. Svake godine verujem u nju iznova da ona može da stigne do mene, iako joj ne ide baš najbolje i ne znam u čemu je problem.

Zdravlje i osmeh

A i taj vetar koji suši moju tek opranu kosu u sunčanom danu, lepši je od onog koji zamišljam u snu. I trava u mom dvorištu po kojoj svaki dan šetam, iako nije svuda jednaka i svetlozelena, takođe je lepša od one koju zamišljam. Zar snovi moraju da se preuveličavaju? Zašto da budem u dvorcu da bih bila princeza? Zašto bih uopšte bila princeza?

Ne želim da želim takve snove. Osećam zahvalnost za sadašnji trenutak i ne želim da ga kvarim sanjarenjima kako živim u dvorcu. Ne želim da imam sve! Samo zdravlje i iskren osmeh.

I bez šljokica, u mojim omiljenim farmericama, nema te osobe koja je sretnija od mene. Uz to uskoro će četvrtak a tada dolazi nova roba u moju omiljenu „bagatelu“, u kojoj ću sigurno naći nešto lepo i kupiti sebi. I možda opet zamišljati da imam stotine krinolina, jer prozor koji svetli na brdu preko puta uvek je lepši od mog.

Piše: Bratislava Terzić, kolumnista Ona magazina

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. pojavio se Ona Magazin, jedinstveni primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera. To je prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ (ali i njihovim jačim polovinama). U jesen 2020. izašao je jubilarni Ona magazin broj 100.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.