Piše: Sonja Miloradović, etnolog
Čovek dolazi na svet bez svoje volje i bez mogućnosti da bira roditelje, društvenu sredinu i vreme u kome će odrastati. Zbog te određenosti, ljudi vrlo često veruju da će se i njihov budući život odvijati prema izvesnom zapisu, koji im je predodređen u trenutku rođenja. Naročito se u teškim životnim okolnostima i kriznim situacijama javlja potreba da se unapred sazna budućnost, kako bi je čovek što spremnije dočekao.
Nasleđe prošlosti
Još su stari Sloveni praktikovali gatanje kroz rituale. Takva praksa očuvana je i u srpskom narodu. Naš narod je pogađao sudbinu posmatranjem životinja i oblika njihovih unutrašnjih organa, posmatranjem prirodnih pojava, pomoću mehaničkih manipulacija (npr. bacanje zrna pasulja ili kukuruza), uz pomoć raznih predmeta, biljaka, vode, ali i putem snova, predosećaja i slutnji.
Gatanje se praktikovalo za vreme ili pred velike praznike, kao što su Božić, Nova godina, Bogojavljanje ili Đurđevdan, kao i prilikom rođenja, venčanja ili smrti, i to uglavnom noću, jer se smatralo da će tada gatanje biti izvesnije. Mada je svaki pojedinac mogao gatati, znanje budućnosti je bila privilegija posebno obdarenih lica, što im je davalo i poseban status u društvu. U našem narodu gatanjem su se bavile uglavnom starije žene.
Vidovite životinje
Neke životinje imaju instinkt za promenu vremena. Kada se rogata marva uznemiri i počne da muče, zelene žabe da krekeću a laste nisko da lete, loše vreme je izvesno. Pojava plavih daždevnjaka najavljivala je velike i trajne kiše.
Pojava mrava u kući, rovanje svinje ili krtice pod kućnim pragom, glasno zavijanje psa, predvečernje kukurikanje petla pod prozorom ili glas kukavice se smatrao zlokobnim.
U mnogim našim krajevima bilo je prisutno i gatanje u plećku brava (koze, ovce, ovna ili jagnjeta). Verovalo se da se po izvesnim znacima na njoj može odrediti šta će se desiti u kući, polju ili oboru. Za gatanje se uzima desna plećka pečenog brava. Stavlja se na sto da se ohladi. Sa nje se skida meso ali se pazi da se kost ne ošteti. Zatim osoba koja gata, a to je uglavnom stariji čovek, uzima plećku i prema izvesnim i njemu poznatim znacima na njoj, predviđa šta će se događati u narednih godinu dana. Ova tehnika je danas vrlo retka.
Bacanje pasulja
Gatanje pomoću pasulja (ili zrna kukuruza) očuvano je u svim krajevima naše zemlje. Za gatanje se uzima 41 zrno. Postavi se pitanje pasulju u mislima, zatim gatara rukama meša zrna, deli ih u tri grupe, baca svaku posebno, odvaja zrna po određenoj logici i ređa u redove. Dobijena tri reda od po tri gomilice zrna daju odgovor na postavljeno pitanje. Prvi red se zove čelo, drugi sredina, a treći prag. Razlikuju se i zrnevlja na levoj i desnoj strani.
Dobar znak je kada na čelu ispadne devet zrna, ili ako se u sredini nađu dva zrna, a levo i desno po tri. Takođe, ako su na pragu (donjem redu) u sredini tri zrna, a levo i desno po jedno, znak je povoljan! Loš znak je kada u svakoj od tri gomilice u redu stoji po jedno ili dva zrna.
Hoću-neću
Danas se najčešće gata uz pomoć devojačke trave, koja se u narodu zove „hoću-neću“. Gata se tako što se uzme biljka, postavi se pitanje na koje se želi dobiti odgovor i zatim se kidaju listići. Kada se otkine prvi kaže se „hoće!“, drugi „neće!“ i tako do poslednjeg.
Ako se prilikom kidanja poslednjeg listića kaže „hoće!“, predznak je povoljan i uspeh namere izvestan. Ako je odgovor suprotan, možda bi bilo bolje da odustanete od te namere!
Srećni dani
Sudbina čoveka, prema narodnom verovanju, zavisila je od dana i vremena rođenja. Ako je dete rođeno na dan nekog velikog praznika, verovalo se da će biti jako i zdravo. Osoba rođena u ponoć uoči Svetog Ilije, mogla je da očekuje naročitu sreću u životu.
Za one koji su rođeni na muški dan (ponedeljak, utorak, četvrtak ili petak) verovalo se da im veštice ne mogu nauditi. Rođenje u ranim i jutarnjim časovima značilo je da će čovek postati dobar ratar, u podne gospodin, uveče lenština, a u ponoć razbojnik.
Ogledalce sjajno!
Ogledalu su često pripisivana natprirodna svojstva. Južni Sloveni su vrlo često koristili ogledalo da bi saznali sasvim određene stvari, mada je bilo slučajeva da se na njegovoj površini iščitavala budućnost uopšte.
Kod Srba se gatanje uz pomoć ogledala uglavnom izvodilo prvog dana Božića. Ljudi su pomoću njega želeli da saznaju trenutak svoje smrti, mada su ga najčešće koristile devojke pred udaju kako bi saznale ko je njihov budući suprug.
Da bi se njegov lik pojavio na površini ogledala, devojka bi prethodno morala da obavi niz priprema. Obrisala bi pod i prikupila smeće na sredinu kuće, zatim bi postavila ogledalo na njega i okružila ga sa četiri zapaljene sveće. Uporno gledajući u osvetljenu površinu ogledala, posle određenog vremena bi ugledala na njemu lik mladića koji će je u nekom momentu isprositi.
Pre ogledala ljudi su praktikovali gatanje uz pomoć vode. Dugo fiksiranje mirne površine čiste vode kod gatara je izazivalo halucinacije na osnovu kojih su tumačile predstojeće događaje.
Olovni vojnik
Uoči Bogojavljenja naši preci su praktikovali gatanje po rastopljenom olovu, vosku a ponekad i srebru i zlatu. Prvo bi se na vatri rastopilo olovo, a zatim bi se rastopljena masa sipala u široki sud sa čistom, hladnom vodom. Gatalo se po raznovrsnim oblicima koje je rastopljena masa obrazovala u vodi.
I ovo je bio jedan od načina na koji su devojke tumačile izgled i zanimanje budućeg supruga. Ukoliko bi se devojci učinilo da je ugledala oružje, bila bi sigurna da će joj muž biti vojnik. Ako olovo obrazuje oblik lađe, značilo je da će njen izabranik biti mornar, dok su motika ili srp najavljivali zemljoradnika.
I danas se u našem narodu uoči Nove godine često praktikuje gatanje pomoću olova, koje se smatra i narodnim lekom.
Tako je suđeno!
Potreba za tradicionalnim sredstvima odgonetanja budućnosti izražena je i danas. U savremenoj kulturi gatalačka praksa dobija obnovljeno, pa i pomodno značenje. Različitim tehnikama, gatare svojim klijentima predočavaju ono što ih očekuje, dajući tek nejasne predstave o budućnosti i dvosmislene odgovore koji nagoveštavaju različite ishode.
Nejasni iskazi opet pružaju povod da se u sadržaju projektuju sopstvene težnje, da se vidi ono što se želi videti. Ali, gatanje pomaže u donošenju odluka na taj način što oduzima pojedincu izbor (pa čak i odgovornost za neke postupke) i dodeljuje ga jednoj natprirodnoj poruci, koju nazivamo sudbinom.
LITERATURA Bojan Jovanović, Sudbina i magija, Beograd: Prosveta, 2007 Dr Radovan N. Kazimirović, Tajanstvene pojave u našem narodu, Beograd, 1940 Enciklopedija živih religija, Beograd: Nolit, 2004 Dušan Bandić, Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, Beograd: Biblioteka 20. vek, 1997 Tihomir R. Đorđević, Životni krug: rođenje, svadba i smrt u verovanjima i običajima našeg naroda, Niš: Prosveta, 2002
