Krupanjci su talentovani za folklor

Folklor u Krupnju ima tradiciju od Prvog svetskog rata. Prvi folklorni ansambl zvao se „Petar Radojlović“. Posle Drugog svetskog rata promenio je ime u KUD „Mića Tadić“. Danas nosi ime Folklorna sekcija Biblioteke „Politika“ Krupanj

Da bi održala probu Folklorne sekcije Biblioteke „Politika“ iz Krupnja, Emilija Ostojić (32), umetnički rukovodilac i koreograf, mora svaki put da provede dva sata u vožnji, koliko joj treba da prevali put od Šapca do centra Rađevine i nazad. Pored Krupnja, Emilija uči decu folkloru i u drugim opštinama i selima u Mačvanskom okrugu: Vladimircima, Koceljevi, Klenju i Salašu Crnobarskom.

Emilija Ostojić sve vreme sugeriše deci da razvuku lice u osmeh

Na pitanje šta razlikuje male Krupanjce od Emilijinih folkloraša iz drugih mesta, ova simpatična Šapčanka kaže: „U Krupnju imamo najviše dece. Deca su ovde jako talentovana za igru.“

Članovi prvog izvođačkog ansambla Folklorne sekcije Biblioteke „Politika“ iz Krupnja

„Folklor u Krupnju ima tradiciju od Prvog svetskog rata“, nastavlja Emilija. „Prvi folklorni ansambl zvao se ’Petar Radojlović’. Posle Drugog svetskog rata promenio je ime u KUD „Mića Tadić“. Danas nosi ime Folklorna sekcija Biblioteke ’Politika’ Krupanj.“

Goran i Emilija, otac i ćerka, oboje veliki zaljubljenici u folklor

Gde ja stadoh, ti produži

Uz Emiliju je, rame uz rame, njen otac, harmonikaš Goran Tomić. On se predao folkloru, telom i dušom, od svoje 15. godine. Bio je član narodnih orkestara u različitim kulturno-umetničkim društvima a danas je vlasnik agencije „GSM Scena Art“ iz Šapca za organizaciju i izvođenje folklornih i drugih umetničko-scenskih programa. Osim Emilijinog oca, i njen brat, Branislav Tomić, je harmonikaš.

Emilijin suprug, Ivan Ostojić, takođe svira harmoniku. Magistar je muzike i vodi hor u Kulturnom centru u Bogatiću. Jedino je njihova ćerka Đurđa (2) za sada van narodne pesme i igre.

„Moje dete će krenuti na folklor tek kad bude pošlo u školu i naviklo se da drži pažnju 45 minuta, koliko traje jedan čas“, kaže Emilija. „Mi primamo u folklornu sekciju i mališane od pet godina ali oni se nikad ne upisuju zbog folklora. Mališani su tu sa nama zato što vole da se druže.

Urođeni osećaj za decu i za scenu

Emilija je svoje prve folklorne korake napravila sa 10 godina u kulturno-umetničkom društvu „Čivija“ u Šapcu. Kada se naigrala i proputovala zahvaljujući KUD „Čivija“ i KUD „Abrašević“ iz Šapca, odlučila je da prenese svoje iskustvo na decu. Postala je umetnički rukovodilac i folklorni koreograf a svoj dar za pedagogiju dopunila je i teoretskim znanjem na Fakultetu srpske književnosti i jezika u Beogradu.

„To je tatino dete 100 posto“, kaže njen otac Goran. „Ima obrazovanje i dobru igračku školu, ali i urođeni osećaj za decu i za scenu. Genetika je, rekao bih, presudna kada je folklor u pitanju.

„Folklor pruža ne samo socijalizaciju i igru, već i putovanja i druženja“, uskače Emilija u priču. „Deca se obrazuju i u tom smeru. Zahvaljujući folkloru vide nešto drugo, različito od svoje porodice i svog okruženja.“

Snimanje TV emisije „Znanje imanje“ u Krupnju

Za snimanje TV emisije „Znanje imanje“ u Krupnju, Emilija je u nedelju 11. aprila, okupila sve svoje folkloraše iz tog idiličnog planinskog gradića na četiri reke. Prvi izvođački ansambl izveo je igre iz zapadne Srbije, dok su dve postave dečijeg izvođačkog ansambla izvele igre iz Mačve i iz Levača.

Mali Krupanjci odenuli su nošnje iz fonda GSM Scena Art iz Šapca i Doma kulture u Krupnju. „Deca se sama šminkaju i češljaju, vide na internetu…“, otkriva Emilija.

„Imali su tremu pred nastup. Mnogo su se uplašili“, kaže ona. „Za njih je snimanje za RTS nešto sasvim novo. Tražili su da budem non-stop uz njih.“

Ko peva, zlo ne misli!

Na pitanje šta Emilija kaže mališanima koji prvi put dođu na probu folklora, ona odgovara: „Kažem im da je mnogo lepo, da nije ništa strašno, da se igramo. Svako može da se oproba kroz folklor. U folkloru je udeo talenta samo pet posto, sve ostalo je rad i trud.“

Za kraj smo zamolili Emiliju za savet, šta da rade mali folkloraši tokom korona pauze. „Pevajte“, kaže ona. „Pevanje mora da se vežba. A osim toga – Ko peva, zlo ne misli.“

Anđela Sekulić (13) iz treće grupe Folklorne sekcije Biblioteke „Politika“ iz Krupnja

„Dok igram, mislim samo o tome“

Anđela Sekulić (13) iz treće grupe Folklorne sekcije Biblioteke „Politika“ iz Krupnja, priča: „U folkloru sam nešto više od šest godina. Volim igru. Dok sam u kolu, razmišljam samo o koracima, ne muče me nikakve druge misli. Na folkloru imam i drugare, sa kojima razmenjujem pozitivne emocije i priče.“

Marija Milutinović (druga s leva) već 13 godina igra folklor u Krupnju

„Zahvaljujući folkloru upoznala sam nove ljude i stekla prijateljstva“

Marija Milutinović (19) iz prvog izvođačkog ansambla Folklorne sekcije Biblioteke „Politika“ iz Krupnja, kaže:

„Folklorom sam počela da se bavim još kao mala devojčica, sa svega šest godina. Tada nisam bila svesna šta je ustvari folklor i zašto je on važan za mene i moj razvoj.

Oduvek mi je bilo interesantno da gledam iskusne folkloraše, obučene u najlepšu srpsku nošnju, kako igraju koreografije iz različitih krajeva Srbije. Želela sam da jednog dana i ja, sa osmehom na licu, u narodnoj nošnji, stanem na scenu, da sve oči budu uprte u mene i da pokažem ono što najbolje znam, a to je da igram.

Emilija Ostojić i Marija Milutinović ispred Doma kulture “Politika” u Krupnju

Folklorna sekcija čiji sam član, učestvovala je na raznim takmičenjima i festivalima širom Srbije, na kojima smo postigli zavidne rezultate. Zahvaljujući folkloru upoznala sam nove ljude i stekla nova prijateljstva. I evo ta ljubav traje već trinaest godina.

Pozivam sve mlade ljude da se bave folklorom, da zajedno igramo, pevamo, družimo se, ali pre svega da sačuvamo našu tradiciju i običaje od zaborava.

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.