Piše: Lada Ilić
Stara izreka da „pas koji laje ne ujeda“ važi i u slučaju kada vam muž, pri svakoj prepirci, preti razvodom. On to ne radi zato što svoju pretnju želi da realizuje (jer da želi to bi već i učinio!), već samo iz jednog razloga – da vas pogodi tamo gde zna da najviše boli. On zna gde boli jer vas „čita kao knjigu“, a „čita vas“ jer se razjarite i totalno poludite, uz potpuno gubljenje kontrole, tek kad čujete da „sutra odlazi“.
Analizirajte malo njegove reči pre nego što vam mrak padne na oči! Zašto uvek „odlazi sutra“, a ne danas? Onaj ko ima ozbiljnu nameru da prekine vezu – radi to odmah, brutalno, brzo i efikasno, seče radikalno i bez „anestezije“ (čitaj – najave!), kako bi izbegao neprijatne scene, suze i raspravu…
Muž koji nema nameru da beži i kome je stalo do veze, samo preti u prazno, ostajući na „bojnom polju“ braneći svoje stavove „do poslednje kapi krvi“.
Strah je neprijatelj
Zaključak je da će vaš dragi „odlaziti“ dok god vas strah da će to stvarno i učiniti bude pogađao do srži, odnosno dok mu ga budete pokazivali, jer on dobro zna da dok je tako – vama je do njega stalo. Međusobna sukobljavanja i žučne svađe govore samo u prilog tome da emocije među vama još tinjaju, makar bile i negativne.
Tišina je opasna. Kada potreba za međusobnom komunikacijom počne da jenjava, kada prestanemo da reagujemo na partnerove provokacije, nastupa period ravnodušnosti, u kome se dvoje neminovno „gube“ i udaljavaju. Kada u tom razdoblju potpunog odsustva bliskosti, u tišini i bez vidljivog povoda vaš partner izgovori reč „razvod“, znajte da je u pitanju početak kraja vašeg braka.
Bežanje kod roditelja
Ana, moja koleginica sa posla, udala se pre deset godina za čoveka svojih snova. Doselio se u njen stan, voleli su se, ali ju je ubijalo to što je posle svake njihove svađe on napuštao „bojno polje“ odlazeći svojim roditeljima. Svaki put ubeđena da ju je Miloš zauvek napustio, ona bi sutradan na posao dolazila potpuno pogubljena i natečena od plakanja.
Bila sam joj rame za plakanje, dok mi jednog dana, posle ko zna kojeg Miloševog odlaska, nije priznala kako je trčala niz stepenice za njim moleći ga da joj se vrati. Bila sam zaprepašćena! Podučila sam je da to više ni po koju cenu ne radi, i dodala da dok god bude trčala za njim, on će joj bežati. Rekla sam joj i to da svoje emocije mora naučiti da drži pod kontrolom, te da se pri sledećem Miloševom bekstvu napravi ravnodušnom.
Kad se okrene drugi list
Nije vredelo, moji saveti nisu urodili plodom… Priča se ponavljala bar jednom u dva meseca. Bilo je u pitanju njihovih prvih pet godina braka, kada se parovi usklađuju i uče kompromisima, pa sam znala da će, ako taj burni period prebrode, ostati zauvek zajedno, a ako ne – da će veoma brzo uslediti njihov razvod.
Prošla je još jedna godina bračnih trzavica, kada se Ana jednog dana na vratima kancelarije pojavila sva razdragana, sa kutijom kolača u rukama i rečima: „Častim, Miloš je sinoć otišao svojima, a meni je laknulo. Jedva sam čekala da, posle svađe, ode i ne želim više da mi se vraća. Dosta je bilo, gotovo je!“
Kolače nismo ni pojeli do kraja, kada je na njenom stolu zazvonio telefon. Anin muž je tražio oproštaj i molio je da izađe ispred zgrade da razgovaraju. Odbila je.
Posle mesec dana Ana je ipak, na njegovo svakodnevno insistiranje, pristala da popriča sa Milošem. Pomirili su se, vratio se u njen stan i nikada više nije ni pomislio da ga napusti. Znao je da bi mu to bio poslednji odlazak, nije ni pokušavao da rizikuje.
Krivo je nezadovoljstvo
Iako pretnje razvodom nisu opasne, ne treba ih zanemarivati. Između njihovih redova ipak može mnogo toga da se pročita, a pre svega latentno nezadovoljstvo stanjem u vezi i nemogućnost ili nesposobnost onog koji preti da tu nelagodu verbalno izrazi.
Nemoć da promenimo situaciju ili neke osobine i navike partnera teraju nas na pomisao da krenemo linijom manjeg otpora, jer uvek je lakše okrenuti se i otići, nego se zrelo suočiti sa problemom i pokušati ga rešiti.
Dakle, ako pod svojim krovom imate muškarca koji se ovako ponaša, nemojte se praviti da njegove pretnje ne čujete. To je „njegov“ način komunikacije kojim pokušava da skrene pažnju na sebe, signal koji vam emituje kako biste zastali, saslušali ga, razumeli i podržali.
Nakon što mu razgovorom pomognete da kanališe svoje bračne frustracije, učinite sve kako mu više nikada na pamet ne bi palo da na svetu postoji mesto na kome bi mu možda bilo lepše nego što mu je tu pored vas.
Ivana Vasiljević, sociolog: Pretnja razvodom je nalik šamaru Neke se veze raspadnu naglo: dogodi se nešto ružno, otkrije se prevara ili neka druga ružna tajna - i otuda više nema povratka. Uz viku i svađe, dojučerašnji ljubavnici odlaze svako na svoju stranu. Možda će se nakon nekog vremena ohladiti, možda i neće. Postoje i one druge nesretne veze koje umiru polako. Javljaju se mali znakovi, ali jedan ili oba partnera ih jednostavno ne vide ili ih „guraju pod tepih“. Ako je samo jedan partner svestan problema, onda ovaj drugi misli da u vezi nema razloga za paniku. Problem postaje još veći ukoliko supružnici nisu naučili da razgovaraju, a naročito im je teško da opšte kada im se ne sviđa ono što čuju. Otuda se kao poslednji vapaj kod jednog od partnera javlja pretnja razvodom, kako bi onaj drugi prestao da uzima zdravo za gotovo postojeće probleme. Pretnja je nalik šamaru koji treba da osvesti i razbudi iz bunovnog sna partnera koji ne uviđa realnu situaciju. Svi mi prečesto shvatamo partnera kao nekog koga smo jednom osvojili i više nije potrebno truditi se. Sve je dobro dok vapaj da će se razvesti potiče iz dobre namere i nade da se onaj drugi samo „uljuljkao“ ponešen kolotečinom. Veze koje odole problemima, najjače su. Ali, za uspeh ili neuspeh svake veze potrebno je dvoje ljudi. Nažalost, dešava se i razočarenje kada se otkrije da nema povratka i da je ravnodušnost partnera takva da treba pretnju razvodom zaista i ostvariti.
