Aktuelnost teme nije planirana. Ideja za izložbu nastala je pre kovida, ali se odlično povezala sa prvom dijagnostičkom ulogom koju imaju rendgeni tokom pandemije
Naučna izložba po kojoj ćemo pamtiti 2021. godinu odigrala se u Muzeju nauke i tehnike u novembru mesecu. Njen naziv je glasio „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – od Tesle i Pupina do danas“. Izložbu su organizovali Muzej nauke i tehnike i Visaris, uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Autori izložbe su: Jelena Jovanović Simić, Aleksandar Vl. Marković i prof. dr Vladimir Petrović. Autori dizajna postavke su Ozarija Marković Lašić i Nebojša Vasiljević; grafički dizajn kataloga izložbe uradio je Miloš Janković, a muziku za izložbu komponovao je Aleksandar Vl. Marković.
Edukativne digitalne igre za decu i omladinu kreirali su najbolji polaznici besplatnih obrazovnih programa za razvoj igara, prijatelja izložbe Nordeus Hab i Crater Training Center.
Na izložbi je prvi put prikazan javnosti rendgenski kabinet iz 30-tih godina 20. veka
Izložba predstavlja istorijski razvoj i primenu rendgenske tehnologije u medicini, od otkrića rendgenskih zraka do danas, sa posebnim naglaskom na doprinosima koji su u oblasti rendgenologije ostvarili Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Jedan od ciljeva izložbe je i predstavljanje uspeha domaćih preduzeća u razvoju proizvodnje rendgenskih aparata i opreme.
Jelena Jovanović Simić izjavila je da su „izložbom hteli da istaknu nešto što je manje poznato, a to da je da su u unapređenju i primeni X zraka, posebno u dijagnostici, značajan doprinos dali naši naučnici Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Izložba je bila prilika da se prvi put javnosti prikaže rendgenski kabinet iz 30-tih godina 20. veka, koji je bio jedan od prvih eksponata koji je muzej dobio prilikom osnivanja 1989. godine.
Izložbom smo posetiocima želeli da prikažemo put razvoja rendgenske tehnologije, i vizuelno, tako da smo na početku izložbe postavili aparaturu za proizvodnju X zraka kakvu su koristili Rendgen, Pupin i Tesla, kakva je dospela u Srbiju krajem 19. veka (1897).
Dalje, izložba nas vodi do dela o Jugorendgenu gde može da se vidi njihov najprodavaniji aparat Selenus 4, i na kraju do dela gde je predstavljen Visaris sa njihovim digitalnim rendgenom najnovije generacije. Na ovaj način smo zaokružili priču kroz vreme, ali i kroz sve one ljude koji su bili vizionari i koji su doprineli da se rendgenska tehnologija unapredi i da se primeni kod nas, kada i u svetu.“
Ideja za izložbu krenula je od istorijske veze između druge i četvrte industrijske revolucije
Aleksandar Vl. Marković je istakao: „Ideja za izložbu krenula je od istorijske veze između druge i četvrte industrijske revolucije, gde su srpski naučnici ostavili značajne rezultate. Izložba pokriva vreme od druge polovine 19. veka, pa do današnjih dana, kada imamo brojne srpske kompanije koje su prisutne na digitalnom svetskom tržištu.
Takođe, aktuelnost teme izložbe poklapa se sa trenutnom veoma bitnom ulogom rendgena u prvoj dijagnostici kod obolelih kovid pacijenata, kao i specijalno projektovanih domaćih mobilnih rendgena, koji su tokom pandemije značajno olakšali borbu i u Srbiji i u inostranstvu.
Digitalni sadržaji na izložbi kao što su tematski projektovane igrice za mlade, originalna muzika za izložbu i virtuelnu stvarnost, imaju za cilj da približe i olakšaju razumevanje kompleksnih tema i motivisanje nekih novih mladih srpskih naučnika.“
Digitalna radiologija je donela najveće promene u 125 godina istorije radiologije
Prof. dr Vladimir Petrović je osvetlio svoj deo priče: „Digitalna radiologija je donela najveće promene u 125 godina istorije radiologije. Film i analogni proces koji su bili simbol ove grane preko jednog veka zamenili su značajno kvalitetniji digitalni snimci i nekoliko puta brži rad. Ali njihov potencijal tek otkrivamo i istraživanja i razvoj modernih tehnologija kao što su veštačka inteligencija, automatizacija i digitalne obrade signala omogućavaju nove načine snimanja u visokom kvalitetu i dinamici. Oni imaju potencijal da prikažu telo i njegove funkcije u dosad neviđenom nivou detalja i time značajno unaprede dijagnostiku, dostupnu svima. Neki od eksponata na izložbi su upravo usmereni da približe ove tehnologije posetiocima.
U drugoj polovini 20. veka, u vreme intenzivnog razvoja industrije u nekadašnjoj Jugoslaviji, fabrika Jugorendgen (u sastavu Elektronske industrije Niš), jedina je na Balkanu proizvodila rendgenske aparate i izvozila ih širom sveta.
Nakon raspada Jugoslavije, kriznih devedesetih godina i kasnijih procesa tranzicije, tokom kojih su prestala s radom mnoga industrijska preduzeća, među kojima i Jugorendgen, grupa mladih stručnjaka je početkom novog milenijuma osnovala preduzeće Visaris i započela razvoj i proizvodnju nove generacije uređaja – digitalnih rendgenskih aparata. Kao i nekada Jugorendgen, Visaris je danas jedini proizvođač rendgenskih aparata u regionu, a takođe je prisutan i na svetskom tržištu.“
Selidba izložbe u virtuelni svet
Osim što promoviše srpska naučna dostignuća u ovoj važnoj oblasti medicinske dijagnostike i terapije, ciljevi izložbe su i unapređenje znanja iz oblasti istorije medicine i istorije razvoja industrije u Srbiji i popularizacija nauke, posebno među generacijama koje odrastaju u sadašnjem digitalnom dobu.
Pored fotografija i dokumenata, na sajtu virtuelne izložbe https://rendgen.muzejnt.rs/index.html mogu da se vide i stari rendgenski aparati, oprema i sredstva za ličnu zaštitu od zračenja, prve rendgenske cevi proizvedene u Jugoslaviji, ali i najnoviji digitalni rendgenski uređaji.
Sastavni deo izložbe na sajtu https://rendgen.muzejnt.rs/index.html su sadržaji u obliku virtuelne stvarnosti (VR) i edukativne digitalne igre za decu i omladinu, koje su kreirali najbolji polaznici besplatnih edukativnih programa za razvoj igara, prijatelja izložbe Nordeus Hab i Crater Training Center.
Domaći mobilni rendgen Vision M
Ko je proizvođač specijalno projektovanih domaćih mobilnih rendgena? Aleksandar Vl. Marković: Domaća kompanija Visaris je tokom vanrednog stanja prošle godine hitno projektovala mali lagani pokretni digitalni rendgen Vision M, kako bi brzo odgovorila na zahtev naše države (pošto su sve zemlje u tom trenutku bile okrenute sebi i svojim potrebama). Visaris je prilično zaslužan za brzo otvaranje velikog broja kovid bolnica. U tom momentu bilo je veoma teško doći do medicinske opreme pa se uvidela puna snaga i korist domaćeg proizvođača. Pored hitnih isporuka za domaće kovid bolnice, Visaris je tokom prvog i drugog talasa isporučio veliki broj svojih sistema za državu New York u SAD i grad Rim u Italiji. Inače srpski digitalni rendgeni se aktivno koriste u najvećim bolnicama u 35 zamalja širom sveta. Ko je vodeća domaća ličnost na polju digitalne radiologije? Aleksandar Vl. Marković: Prof. dr Vladimir Petrović, direktor razvoja Visarisa, jedan je od pionira u digitalnoj obradi slike. Među prvima u svetu, doktorirao je na toj temi u Mančesteru.
