Ljubavnik zna za kojom strasti traga u svojoj voljenoj: za strašću sa vrlinama ili za strašću sa požudom.
Iskustvom mogu da potvrdim, seksepil žene izvire iz njenog vrela života, a ne iz njene lepote.
Bezglasni zahtev prirode skriven je u svakoj ženi. U taj biološki poredak unesen je zapis, kao poruka njenom partneru da je svojom veštinom ljubavnih reči i dodira, izdigne iznad vlastite hladnoće u više sfere zajedničke topline. Da bi muškarac dospeo do visokih nota bezvučnih vibracija i tako čuo tišinu svoje drage, potrebno mu je da prepozna osetljivi mehanizam njenih prirodnih reakcija koje od njega traže da joj dopusti slobodu u igri udvaranja, kako bi unela sve svoje čari u erotski čin spajanja, na njihovo obostrano zadovoljstvo. Uspešnost tog poduhvata nalazi se u razgraničenju i odluci ljubavnika za kojom strasti traga u svojoj voljenoj; za strašću sa vrlinama ili za strašću sa požudom.
Mirisni pratilac
Posmatrao sam te, slušao sam te, dodirivao sam te, ljubio sam te i naučio sam da požudom od tebe mogu stvoriti savršenu erotsku ljubavnicu, čarobnicu telesnog užitka. Mada, draže mi je bilo da vrlinama od tebe napravim boginju, koju ću obožavati i koja će mi postati veličanstvena ljubavna partnerka, muza mog kreativnog stvaralaštva.
Tragao sam svojom strašću za tvojim vrlinama i pronašao sam ih u pogledu kojim si me nagrađivala. Gledala si me kao saučesnika u pokušaju stvaranja ljubavnog jedinstva. Govorila si mi da sive boje sveta vide samo oni koji ne znaju za ljubav neba, dok u nama struje, varniče i kroz oči nam se probijaju dugine boje i sve nijanse onih nežno-svetlosnih boja, što anđelima na lice donose osmehe. Seksepil ti se razlivao po površini tela, iz dubine tvoje senzualnosti. On je bio tvoj stalni mirisni pratilac, a osećao se u autentičnosti koja nije tražila potvrdu o snazi svoje nezavisnosti.
Preklopljene senke
Svesna svih svojih vrlina i mana, prihvatala si pristojnost kao ulogu u filmu života. U njemu nisi zahtevala da ti se izmisli lik, igrala si samu sebe. Nosila si u elastičnosti i mekoći kože neopterećenost da se za bilo koga pod moranjem vezuješ, a kroz vene ti je proticala brižnost da se bliskim ili nepoznatim, pruže i prenesu, uteha, dobrota, nada, saosećajnost i razumevanje. To su bile tvoje karakteristike i kvaliteti, kojima apsolutno niko nije mogao da odoli, a na njih sam i sam navikao, prihvatio ih i bez njih ni danas ne mogu.
Jedina razlika, između onoga što si bila i onoga što si sada, jeste da na sebi nosiš moju senku koja se sa tvojom preklopila i koja te u stopu prati. Ponekad te nežno očeše, nekada i preko tebe tiho pređe. Zna da ti ukrade dah sa usana, ali i da ti produži uzdah. Noću te nežno u zagrljaju steže, šapuće ti bajkovite snove, danju te štiti, a lupi po nosu sve one nevaljalce što ti se izveštačeno smeškaju i prevrtljivo zbore.
Izvoli, boginjo
Ti znaš da sam tu pored tebe i kada nisam sa tobom. Osećaš to i dok ulicom hodaš. Tada naivno vrckaš, uzbuđenje nepoznatima prenosiš, ali ne stidiš se zbog toga, već se njihovim slatkim mukama ponosiš. Ili, dok po sobi s osmehom na licu plešeš, tada te naša nečujna muzika prati, a ti, na vrhuncu zadovoljstva, mesečevu svetlost po uglovima stana razbacuješ i želju za našim dodirom u staklo ogledala utiskuješ. U trenucima kada to radiš, ne čuješ zvuk instrumenata, ali ritam pesama ti je dobro znan. Isti je kao kada smo u zagrljaju, u ljubavnom zanosu ili kada ti pod tušem spiram sapunicu sa tela. Drhtiš, ježiš se, toplota ti rumeni obraze, znojiš se… želiš me i goriš.
Znam, znam! Ti voliš taj bezglasni poredak koju uređuje spoj zemlje i neba. Zato mi dopuštaš da tragam svom svojom strašću za tvojim vrlinama, pa dok rečima i rukama milujem tvoje lice, grudi i bedra, iz tebe izbija seksepil životnog vrela.
Nemam ja ovde ništa više da kažem. Izvoli, boginjo, imaš punu slobodu da u tišini odabereš čari našeg spajanja u kome ćemo osetiti šta sve u sebi nose mnogobrojne draži životnog stvaranja.
