Godine i sport

Piše: Milorad Marić

Šta preostaje svakom od nas kad je reč o fizičkim aktivnostima u poznijim godinama? Kako pobediti nezainteresovanost koja nam, kao đavolak, šapuće na uvo: „Mani se ćorava posla“. Iako gazi devetu deceniju, autor teksta igra tenis tri puta nedeljno, pliva i vežba gimnastiku

• 

• 

• 

Tema o sportu mi je posebno draga. Koliko me pamćenje služi, još od mladih dana voleo sam sa drugovima da „jurim“ krpenjaču (izraz „krpenjača“ je uglavnom poznat onima koji su moji ispisnici). Takođe sam sa drugovima igrao klis (opet izraz koji je za neke nepoznanica).

Dakle, bilo je to detinjsvo kao posledica poratnih godina, vremena nemaštine koja je vladala ne samo u Beogradu, već u čitavoj Jugi.

Više godina kasnije, u nešto boljim uslovima, zavoleo sam časove fizičkog vaspitanja. U meni se razvila ljubav prema gimnastici: preskakanju konja, vežbama na gredi i razboju, kao i ljubav prema trčanju a nešto kasnije i organizovanom igranju fudbala.

• 

• 

• 

„Znam da ovolika sklonost ka bavljenju sportom nije svojstvena većini ljudi.“

Kasnije, kao student bavio sam se rukometom. Na trećoj godina studija počeo sam da kasnim sa ispitima, između ostalog i zbog rukometa. Doneo sam odluku u korist studija. I nisam pogrešio. Završio sam fakultet „o roku“.

Tad se moje životno interesovanje u potpunosti menja. Imao sam jaku potrebu da pokažem svoju lojalnost poslu pa sam sport stavio u drugi plan!

„Zapostavljanje“ sporta nije trajalo predugo. Već posle pet godina rada počeo sam da igram tenis. Zanimljivo da sam tenis toliko zavoleo da ga i danas igram. Sa svojim partnerima svake nedelje tri puta igram tenis po jedan sat.

U međuvremenu sam rekreativno vežbao karate (11 godina).

Još kao dečak naučio sam da plivam pa je i to jedna sportska aktivnost koju i danas upražnjavam.

• 

• 

• 

Zašto vremenom napuštamo dobre navike poput razgibavanja, trčanja, plivanja?

Poenta moje priče je da svakoga podstaknem da razmisli zašto je u nekom trenutku prestao da se bavi nekim od sportova koje je praktikovao i voleo ili zašto nije bio spreman da započne sa nekim od brojnih vežbi koje omogućavaju da budemo fit.

Opet se u meni javlja hvalisavac. Nemojte mi zameriti jer mi je namera da svakog pa i vas „upišem“ u klub rekreativaca, bez obzira na godine.

Pročitajte sledeće redove. Možda i nije reč o hvalisanju, već opomena.

Svakog jutra „radim“ vežbe za razgibavanje tela. Najčešće radim vežbe u krevetu! Vežbe sam počeo da radim kad sam imao probleme sa nogama i donjim delom leđa.  

Ponekad „pojačam“ vežbe praktikujući takozvane kalisteniks (callistheniks) gimnastičke vežbe, za dostizanje telesnog fitnesa i gracioznih pokreta (iz arsenala vežbi karatista).

Potrudite se i pronađite odgovarajuće stranice na računaru ili mobilnom telefonu, videćete koliki izbor vežbi svima nama stoji na raspolaganju.

Čemu ovolika priča?

Podsetimo se velike istine: „U zdravom telu, zdrav duh“.

Ako ste dobili utisak da sve što sam rekao ide u prilog ravnoteži između vašeg tela i duha, biću veoma srećan.

Šta preostaje svakom od nas kad je reč o fizičkim aktivnostima u poznijim godinama? Preostaje da usvojimo i primenjujemo bilo koju primerenu, prikladnu, ali što je takođe važno neagresivnu fizičku aktivnost.

Pri tom prvenstveno mislim na vežbe za bolju pokretljivost, na povećanje snage (bez obzira što to povećanje nije veliko), na duže ili kraće šetnje, manjeg ili većeg intenziteta, drugim rečima na disciplinovanje sebe i usklađivanje svojih mogućnosti s ciljem da ne dozvolimo nezainteresovanosti koja nam kao neki đavolak, šapuće na uvo: „Mani se ćorava posla“.

Da pogledamo nešto širu sliku kad govorimo o godinama i sportu. Sve što možemo i hoćemo da uradimo u nameri da obezbedimo lepše, ugodnije i dugotrajnije godine jeste da se odlučimo na proaktivno delovanje. Pronađimo i odaberimo vežbe i rekreativne sportove i krenimo u akciju!

Da li imate neki bolji savet od ovog?

• 

• 

• 

Milorad (Miša) Marić o sebi

Rođen sam u Banja Luci 1935. godine. Od 1938. godine živim u Beogradu, u kome sam završio Šumarski fakultet.

Skoro deset godina radio sam u preduzeću „Jugodrvo“ na poslovima izvoza nameštaja u SAD, da bih se, prihvatajući izazov informativne tehnologije, 1968. godine zaposlio u Zastupništvu IBM za SFRJ.

Prošao sam sve faze marketing aktivnosti, od predstavnika marketinga, rukovodioca projektnog tima do marketing menadžera.

Tokom karijere biznismena prošao sam gotovo celokupnu obuku koju IBM organizuje za svoje ljude iz marketinga. Svoje marketinško iskustvo i znanje dobijeno tokom permanentnog školovanja, prenosio sam na pripravnike u zastupništvu, kao instruktor i mentor.

U brojnim stručnim časopisima i magazinima objavio sam preko stotinu članaka iz oblasti marketinga, poslovne psihologije i poslovnog bontona.

Pre više od dvadeset godina počeo sam da držim predavanja, kurseve i seminare prodavcima i poslovnim ljudima. Različite teme i oblasti koje sam pokrivao podveo bih pod jedan zajednički pojam „Poslovni ljudi, poslovni razgovori, prezentacije i poslovna psihologija“. Do sada sam održao i učestvovao na preko sedamdeset seminara i predavanja. Broj slušalaca prelazi cifru od 2.000.

Napisao sam šest knjiga: „Šta svaki poslovan čovek treba da zna“, „Vaš poslovni nastup – vaš uspeh“, „Lična prodaja“, „Veštine poslovnog pregovaranja“, „Prodaja – uspešan trgovac“ i „60 opštih grešaka i propusta u prodaji“.