U osvit zore posetili smo magični Rađev kamen – srce zapadne Srbije. Da bi izlet bio sladak, poslužili smo se „Džemara“ proizvodima, koji su se pročuli kao inovativni rađevački brend koji spaja tradiciju i moderno
Istorija kaže da je reč o pograničnom kamenu iz vremena cara Stefana Nemanje, a legenda kaže nešto sasvim drugo.
Ispod ovog obeliska, po legendi, sahranjeni su vitez Rađ i njegova verna ljuba Anđelija. Vitez Rađ je bio vlastelin kome je pripadala Mačvanska banovina. Stolovao je u selu Tolisavcu i bio sin jedinac majke Ivane i oca Stefana.
Na mestu gde je danas Rađev kamen, na tromeđi sela Bela Crkva, Mojković i Ravnaja, vitez Rađ je imao svoj letnjikovac u kome je boravio sa svojom Anđelijom sve do Kosovskog boja.
Na poziv kneza Lazara, godine 1389. vitez Rađ je poveo svoju vojsku na Kosovo, iako oblast Rađevine još uvek nije bila ugrožena.
Na putu za Kruševac, Rađa je presreo jedan starac, obučen u nesvakidašnje odelo. Starac je skinuo sa vrata zlatni lanac i poklonio ga Rađu, naglasivši da je medaljon na lancu sa Svete Gore i da će ga on čuvati u sukobu sa Turcima.
Šta je uradila verna ljuba Anđelija?
Vitez Rađ se zaista vratio živ sa Kosova ali je njegovoj zemlji zapretila nova opasnost – sa severa su nadirali Mađari. Zbog toga je vitez poslao Anđeliju, preko Sokolskih planina i Drine, na sigurno – u Bosnu.
Jednoga dana, pred smiraj sunca, pojavila se ispred letnjikovca viteza Rađa velika grupa mađarskih vojnika, predvođenih vojskovođom Ištvanom. Tražili su viteza, koji je u tom času bio u crkvi Pokajnici u obližnjem selu Belotić.
Kada je Rađ čuo za neželjene goste, on uzjaha konja i dođe pred letnjikovac. Odape strelu i ubi Ištvana. Isto to uradiše i mađarski vojnici, i vitez Rađ pade sa konja mrtav. Narednog jutra sahraniše ga, zajedno sa njegovim medaljonom.
Kada je to čula njegova verna ljuba Anđelija, ona odmah dođe iz Bosne. Uz pomoć seljaka i 30 pari volova, na drvenim kolima, dovuče monolit iz radaljskog kamenoloma, kod Malog Zvornika i postavi ga na uzvišenje prostrane doline. Izrazila je želju da i nju sahrane tu, pored njenog viteza. Posle dve nedelje puče joj srce od tuge i meštani joj ispuniše želju.
Danas se to mesto zove Rađev kamen, prostor oko njega Rađevo polje a cela oblast Rađevina.
Narodni običaji vezani za Rađev kamen
Na par stotina metara od Rađevog kamena nalaze se tri bresta i oko njih mnoštvo grobova. Veruje se da bi onaj ko bi otkinuo grančicu sa jednog od tri bresta, ubrzo umro.
Po obodu Rađevog polja meštani tvrde da ima uzvisina, koje se u narodu zovu „ante“, „gromile“ ili „bobije“. To su grobovi gde su sahranjivani ljudi u stara vremena. Činjenica je da su arheolozi pronašli ostatke kostiju i nakita, što dokazuje da je lokalitet nastanjen od davnina.
Rađevci se okupljaju jednom godišnje oko Rađevog kamena, na vašaru koji zovu „Kolo“, negujući narodne igre i običaje. Veruje se da će se devojka udati za mladića koji igra kraj nje u kolu oko Rađevog kamena.
Običaj je da se svakog proleća kreči Rađev kamen u belo, kako bi meštani prizvali kišu. Krečenje obavlja mladić jedinac jer je vitez Rađ bio jedinac.
Rađev kamen na sebi ima uklesan krst, okrenut ka istoku, koji se jedva nazire ispod debelih naslaga kreča. Sam kamen nije pravougaonog oblika, što je uobičajeno kod obeliska. Narod ima objašnjenje zašto mu nedostaje jedan ugao.
Postoji duboko ukorenjeno verovanje da delići Rađevog kamena pomažu nerotkinjama i ženama koje žele muško potomstvo. Po tom receptu odlomljeni kamenčić mrvio se u prah i pio ili utapao u vosak i čuvao u pojasu oko suknje, sve dok žena ne zatrudni.
Najveći deo Rađevine pripada opštini Krupanj, koju čine 23 naseljena mesta od kojih su 22 seoska naselja: Banjevac, Bela Crkva, Bogoštica, Brezovice, Brštica, Vrbić, Dvorska, Zavlaka, Kostajnik, Krasava, Kržava, Likodra, Lipenović, Mojković, Planina, Ravnaja, Stave, Tolisavac, Tomanj, Cvetulja, Cerova, Šljivova i jedno gradsko (varoško) naselje, Krupanj, koji je privredni, kulturni i politički centar opštine.
Autor fotografija, Branislava Mićić, dopušta njihovo preuzimanje i objavljivanje, uz molbu da se navede izvor www.onamagazin.com
