Žena koja je sebi na drugom mestu: Ljubavnica

Koje žene po pravilu biraju zauzete muškarce? One koje se boje bliskosti i vezivanja, povređenosti i odbacivanja

Ako neki emotivni odnosi izazivaju nerazumevanje, osuđivanje i kritikovanje bliskih ljudi i sredine – to su veze žena sa oženjenim muškarcima. Kao po pravilu, u tom se slučaju sve negativno, osuđujuće i kritikujuće usmerava na ljubavnice. „Rasturačice“ tuđih brakova i porodica, žene koje „svoju sreću grade na tuđoj nesreći“, one koje su se tim muškarcima „nametnule“.
Za oženjenog muškarca se nekako i pronađu opravdanja i razumevanje. Dođe se do toga da on, nezadovoljan i nesrećan u svom braku, nije imao izbora te je ono što mu je nedostajalo potražio i pronašao van braka. Razgovor, slušanje, razumevanje, saosećanje, toplinu, pažnju, podršku, strast, ljubav… Šta god to bilo.
Ili se, pak, dođe do toga da mu se izvanbračna veza ne bi dogodila da ga ta neka žena nije zavela. Ne postavi se pitanje zašto oženjen muškarac nije postavio granice i tu neku ženu odbio (ako avanturu ili vezu sa njom nije želeo), već zašto je i kako ona mogla da „uzme što je tuđe“. Kao da se bilo ko može uzeti, samo ako se to želi. I kao da neko može biti i jeste nečiji, samo zato što je sa tim nekim u vezi ili braku.

Zalud opravdanja

Kada je reč o vezi sa oženjenim muškarcem, to ko je prvi počeo nevažno je samo u slučaju da je druga žena od početka znala za podatak da je muškarac koji je krenuo ka njoj, ili ka kojem je krenula ona – oženjen. U tom je slučaju od prvog trenutka znala u šta se upušta te je, pre nego se stvari zakomplikuju i odu predaleko, mogla da izabere da se ni u šta ne upusti, pretpostavljajući da u takvoj vezi može biti samo povređena, razočarana, izneverena, tužna, ljuta, ljubomorna, nesigurna, usamljena, očajna.
Dešava se, naravno, da druga žena kasno sazna ili dugo odbija da stvari vidi onakvima kakve jesu. I u tom je slučaju odgovornost za ono što joj se dešava(lo) na njoj, jer – nije na drugima da na nas i o nama misle više nego što na sebe i o sebi možemo misliti mi sami. Možemo želeti, očekivati i od drugih tražiti da prema nama budu dobri, negujući, brižni, pažljivi, fer i korektni – ali to ne znači da će takvi prema nama biti, samo zato što smo to želeli, očekivali i od njih tražili. Biće takvi prema nama ako takvi budu želeli da budu. Dakle, na nama je da prema sebi budemo onakvi kakvi želimo da drugi budu prema nama. Kada shvatimo da neka osoba ili odnos za nas nije dobar, na nama je da u vezi sa tim nešto preduzmemo.

Strast i strpljenje

Šta žena u ulozi ljubavnice može očekivati od veze sa oženjenim muškarcem? Ako o svemu promisli razložno i zrelo, može zaključiti samo to da od veze sa njim ne bi trebalo da očekuje ništa, jer se od takve veze ništa i ne može očekivati. Ništa, a kamoli sve ono što čovek očekuje i želi da zadovolji ulaskom u vezu sa (emotivno) slobodnom osobom.
Ako o svemu ne promisli razložno i zrelo, može pomisliti da će se „isplatiti“ strpljenje i ponašanje suprotno ponašanju njegove supruge, očekivati da ta veza bude ona prava i traje zauvek, da on izabere nju, da pobede strast i ljubav. Može želeti da dokaže (pre svega sebi, ali i drugima) da je njihova veza drugačija od drugih takvih veza. Sve i da postoji mogućnost da se nešto od toga, ili čak sve, pokaže tačnim – pitanje je vredi li načina i puta.

Seks ili emocije?

Naravno, znajući sve i sasvim svesno, žena može ući u vezu sa oženjenim muškarcem privučena činjenicom da je zabranjeno i tajno, „pogrešno“. Želeći avanturu i neobavezan seks. U datom trenutku to stvarno može želeti ali i samo misliti da želi, jer nije mnogo prošlo otkako je povređena ili je izašla iz veze.
Međutim, žene su bića emocija, verovanja, nadanja i maštanja. Vezuju se i prepuštaju, brže i intenzivnije od muškaraca. I, za razliku od njih, teže i neuspešnije razdvajaju seks od emocija, te se pre i lakše zaljube ili zavole onog kojem su isprva planirale da dozvole pristup samo jednom, malom delu sebe i svog života. Iz tog je razloga važno da prema sebi i sa sobom budu iskrene. Svesne svojih stvarnih potreba, želja, patnji i nezaceljenih emotivnih rana. Posebno u susretu sa osobom ili odnosom koji bolno i nezaceljeno dodatno može zaboleti i raniti.

Nisko samopouzdanje

Koje žene po pravilu biraju zauzete muškarce? One koje se boje bliskosti i vezivanja, povređenosti i odbacivanja. One koje, ulazeći u vezu sa oženjenim muškarcem, znaju da neočekivanu neprijatnost ne mogu da dožive, jer sve neprijatno, negativno i ograničavajuće znaju od samog početka. One koje ne veruju da bolje zaslužuju i mogu da nađu. One koje o sebi ne misle dobro i najbolje, žene sa poljuljanim ili niskim samopouzdanjem i samopoštovanjem. Jer, žena koja je sebi na prvom mestu nijednom muškarcu ne može biti i ne želi da bude druga.

Supruga koja prašta

Iako se drugom ženom smatra ljubavnica, ona sa kojom svoju suprugu vara oženjeni muškarac, pitanje je, zapravo, ko je u ljubavnom trouglu na kom mestu (sebi i drugom) i ko tu koga vara. Da li je i u kom smislu muškarčeva supruga ona koja je za njega prva? Može li se udata žena zadovoljiti time što je ona kojoj se muškarac iznova vraća (jer je njen muž i imaju decu)?
Kako to da, iako materijalno mogu, mnoge žene ne žele razvod nakon što saznaju da ih muževi varaju? Kako to da je i danas mnogim ženama forma ispred suštine? Kako to da misle da je za decu koju imaju bolje da odrastaju u kakvoj-takvoj ali kompletnoj porodici, nego u kvalitetnoj porodičnoj klimi?
Kako to da im je pristajanje na nezadovoljavajuće i neželjeno neretko jednostavnije i lakše od okretanja novog lista i zauzimanja za sebe? Jer u vezi sa okretanjem novog lista plaši i zabrinjava upravo to što je nov. Što se ne zna kako će se završiti priča napisana na njemu. Da li će uopšte biti bolja od prethodne i šta ako ne bude? Iz tih i drugih ličnih razloga, nakon što ih sve saberu i oduzmu, mnoge žene biraju brak pre svega i po svaku cenu. Cena je tada, po pravilu, najveća. I ne isplati se plaćati je.

Farsično „nezadovoljstvo“

Ulaskom u izvanbračnu vezu, oženjen muškarac vara svoju suprugu ali i sebe ako misli da tako traga za nečim što zapravo ne traži i ne želi da pronađe. Žena u ulozi ljubavnice obmanjuje isključivo sebe, dok žena u ulozi supruge bira da počne sebe da vara, ako nakon prevare svog muža odluči da ostane sa njim, a to ne može ili ne želi zaista.
Da li to što oženjen muškarac vara svoju suprugu znači da nije zadovoljan brakom? Može da znači. Ali i ne mora. Rekla bih da češće ne znači nego što znači, jer osoba nezadovoljna svojim partnerskim odnosom ili brakom u njemu ne ostaje. Niti čeka da se pojavi ili pronađe osoba koja će odgovarati više i kao partner biti kompatibilnija.

Dodatak braku

Osobi koja je nezadovoljna odnosom u kojem je, nezadovoljstvo je dovoljno za izlazak iz njega. Nije joj potreban još neki, razlog bolji od tog. I ne želi da iz veze kojom je nezadovoljna „uskoči“ u sledeću. Oni koji se prema sebi i svom emotivnom životu ophode zdravo i zrelo, pre ulaska u novu emotivnu priču završavaju sa aktuelnom. Time su fer i prema sebi i prema osobi sa kojom aktuelno jesu. Ako nešto sigurno ne znači nezadovoljstvo brakom, onda je to ulaženje u izvanbračne odnose kao obrazac ponašanja. Tada su izvanbračne veze samo nešto što se želi kao „dodatak“ braku.
Na kraju, kako to da se za „raspad“ braka i porodice oženjenog muškarca obično okrivljuje ljubavnica, ona koja je samo sa jednom osobom i povređuje i vara isključivo sebe? Prevarena žena krivi ljubavnicu za ono što je braku uradio njen suprug jer njega ne može da krivi i na njega se ljuti, ako u istom braku želi da ostane. I zato što je mnogo lakše preneti odgovornost na drugog i tako se osloboditi vlastite, nego je uzeti u svoje ruke i birati nepristajanje na neželjeno.

Marina Drobnjaković
Marina Drobnjaković

Marina Drobnjaković je dipl. psiholog i psihoterapijski savetnik. Edukovana je iz sistemske porodične psihoterapije. Bavi se individualnim, partnerskim, (pred)bračnim i porodičnim psihoterapijskim savetovanjem; kreiranjem i realizovanjem psiholoških radionica i vođenjem susreta grupa za lični rast i razvoj. Veruje u kapacitete i jake strane svakog klijenta. Na savetovanje i psihoterapiju pre svega gleda kao na edukaciju za život. Misli da bi najpre trebalo da doprinesu prihvatanju sebe, razvijanju odnosa samonege i ljubavi prema sebi. Uživa u slušanju drugih, svog unutrašnjeg glasa i muzike. Veruje u razgovor. Oslanja se na njega i uvek mu se vraća. Gleda širom otvorenih očiju. Piše. Mnogo i sa ljubavlju. Facebook stranica: Psihoterapijski savetnik

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena