Pozitivne vesti i lepe ljudske priče mogu da se prodaju bolje nego negativne
Trenutno na RTS pratimo dokumentarnu seriju „Teslin narod“, rađenu po istoimenom filmu Željka Mirkovića. Ovaj naš uspešni režiser i producent završio je Akаdemiju umetnosti u Beogrаdu, mаster studije u medijimа u Velikoj Britаniji a upravo završava i doktorske studije na FMK Beograd. Za svoje filmove osvojio je 53 međunarodne nagrade, a njegovo ostvarenje „Drugi susret“ bilo je zvanični kandidat za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2014. Za Ona Magazin govori o svom dokumentarnom filmu „Teslin narod“ koji se prikazuje širom Amerike i zašto se, uprkos uspešne karijere u „obećanoj zemlji“, vratio u Beograd.
Na premijeri filma „Teslin narod“ na Kolarcu u Beogradu, u oktobru prošle godine, najavljeno je da će film biti prikazan u svetu. Gde i kada?
Do decembra ove godine film će se prikazivati u Njujorku, Vašingtonu, Filadelfiji, Bostonu, Klivlendu, Pitsburgu, Čikagu, San Francisku, Los Anđelesu, Torontu, Vankuveru i Londonu, kako u bioskopima, tako i na najprestižnijim svetskim fakultetima. Serijal i film „Teslin narod“ predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba, osim Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i Volta Bogdanića – trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade, Gordanu Vunjak Novaković – jedinu ženu člana Njujorške akademije nauka, srpske inženjere tvorce „Apolo“ programa, legendarne Oskarovce – Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi, Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je i nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi „100 znamenitih Amerikanaca“, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja – Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga ne samo u Americi, gde su delom živeli i radili, već i u istoriji Srbije. To nije priča samo o njihovom uspehu, već o potencijalu našeg naroda koji nadrasta lokalne ili nacionalne okvire.
Sedmorica veličanstvenih
U filmu „Teslin narod“ pojavljuje se više od 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i dostignućima obeležili SAD. Izdvojite nam sedmoricu veličanstvenih iz „Apolo“ tima?
Svi znaju čuvenu izjavu astronauta Nila Armstronga: „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo“, kada se 20. jula 1969. iz svemirskog broda „Apolo 11“ spustio na mesečevo „More tišine“. Međutim, malo je poznato da su u konstrukciji i dizajnu „Apola 11“ i rakete „Saturn 5“ učestvovala i sedmorica stručnjaka srpskog porekla, među kojima su magistar tehničkih nauka Dejvid Vujić i Milojko Majk Vucelić, jedan od direktora čitavog programa „Apolo“. Predsednik Lindon Džonson odlikovao ga je Medaljom slobode. Inženjer Danilo Bojić bio je glavni za sisteme kretanja a Pavle Dujić za sistem distribucije električne energije na svemirskim brodovima. U programu je učestvovao i inženjer Milisav Šurbatović, poručnik Jugoslovenske vojske, koji je rat proveo u štabu generala Draže Mihailovića. Bio je zadužen za prizemljenje i odvajanje svemirskih objekata na površini Meseca. Još jedan inženjer, Petar Galović, radio je na osmišljavanju i obezbeđivanju katapultnog sistema. Takođe, inženjer Slavoljub Vujić bavio se istraživanjima prestanka rada elektronskih uređaja na objektima koji su slati u svemir.
Znanje i ljudi
U filmu upoznajemo i savremenike srpskog porekla koji su uspešni članovi američkog društva?
Upoznajemo Gordanu Vunjak Novaković, profesora biomedicinskog inžinjerstva i medicinskih nauka na čuvenom Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i profesora Vladimira Bulovića sa M.I.T. koji je jedan od vodećih naučnika iz oblasti nanotehnologije u svetu. Predstavljamo i profesora Vladana Vuletića, vodećeg u svetu u oblasti kvantne mehanike. Film priča i o Volteru Bogdaniću, novinaru „Njujork tajmsa“ i trostrukom dobitniku Pulicerove nagrade. Takvih primera je mnogo.
Kakva je reakcija publike?
Nažalost, mi se ne trudimo da gradimo modele i idole prema onima koji su zadužili čovečanstvo i narod. Takođe, nedostaje vera u budućnost, ali i nada da je moguće dostići visoke ciljeve. Postalo je popularno izaći sa negativnim pričama. Izazova ima, nije lako, ali to ne sme da bude izgovor za odustajanje. Najveće bogatstvo jednog naroda su znanje i ljudi.
Teslina fondacija
Da li će film „Teslin narod“ imati nastavak, s obzirom da postoji velika srpska emigracija u Kanadi, Austriji, Australiji, na Novom Zelandu…
Istakao bih da je čitav projekat nastajao četiri godine. Tokom rada ljudi su shvatili da on ima zapravo svenacionalni potencijal. Sada se javljaju naši ljudi iz Australije, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i apeluju da se priča nikako ne završava, već da se nastavi i traje globalno.
Teslina naučna fondacija iz Filadelfije pokrenula je saradnju sa vama. Kako se to dogodilo?
Teslina naučna fondacija (TNF) dugo se zalaže da se Teslin život, uspesi i njegova vanvremenska filozofija učine dostupnim mladima širom sveta, kako bi se inspirisali da delaju u Teslinom duhu za dobrobit čovečanstva. Osim toga, oni aktivno rade na tome da izučavanje naučnog dela Nikole Tesle uđe u redovni nastavni program američkih škola. Na taj način bi se najbolje promovisala i priča o našem narodu. Inače, moja aktivna saradnja sa Tesla Naučnom Fondacijom je krenula pre ovog projekta. Kada se film „Drugi susret“ prikazivao u gradovima SAD, imao sam prilike da lično upoznam Nikolu Lončara, predsednika Fondacije i Zvezdanu Stojanović Scott. Shvatili smo da delimo iste vrednosti. Na poziv TNF 2014. godine, tokom proslave 200 godina Srba u SAD, došao sam u Filadelfiju i tada su počela prva snimanja filma „Teslin narod“. Projekat se dalje razvijao i snimanja su se širila iz grada u grad, po celoj SAD. Mnogi naši istaknuti Srbi i organizacije širom SAD pomagali su da se on realizuje, u skladu sa njihovim mogućnostima. Posle više od četiri godine uspeo sam da završim snimanje i da uz pomoć koproducenta RTS, „Teslin narod“ krene dalje u svet kao film i TV serija.
Nada i optimizam
Da li se nadate da će „Teslin narod“ poboljšati imidž Srbije u svetu? Ko su najbolji „ambasadori“ Srbije danas?
SAD i mnoge druge države u svetu odavno su shvatile da, pored ulaganja u „hard power“ (kao što je vojska), moraju da ulažu i u „soft power“. To znači da preko svoje kulture, nauke i drugih dostignuća svoju zemlju predstave na način koji žele, da bi druge zemlje na to reagovale pozitivno. Mi bi trebalo da izlazimo sa svojom pričom o nama kroz naše ljude. Pogledajte, svi danas znaju za Teslu, Đokovića, zgrada na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku nosi ime Mihajla Pupina, na obelisku u Vašingtonu je ime prvog Srbina Đorđa Šagića (George Fisher), upisano na posebnom mestu u znak zahvalnosti… Oskarovac Karl Malden je bio predsednik Američke filmske akademije, Piter Bogdanović je ikona Holivuda i još radi u svojim osamdesetim godinama. Kada u Americi pomenete legendarnog košarkaša Pita Pistola (Petar Maravić) mnogi će odmah sa radošću odreagovati. Prostora za našu priču ima. Važno je pronaći pravi ugao gledanja. Kada je „Optimistic Film“ nastao, želeli smo da okruženje posmatramo sa nadom i optimizmom.
Moderna bajka
Kako je došlo do toga da odete u SAD i da se vratite iz Njujorka u Beograd?
Kada sam dobio poziv da dođem i predajem u SAD, to sam podelio sa porodicom. Dogovorili smo se da odlazimo, ali da nećemo ostajati po svaku cenu. Fakultet nas je odlično primio, radio sam kao profesor filma i digitalnih medija. U zemlji koja izvozi svoj film svuda po svetu, našao sam prostora da dam svoj doprinos u prenosu znanja onima koji žele da čuju i nauče. Sa druge strane, moja deca su imala svoje izazove i prilagođavanja novom sistemu u koji su hrabro ušli. I sin i kćerka su se ubrzo izdvojili kao vrhunski učenici i dobili priznanja za to. Ipak, sve to nije bilo dovoljno da pobedi njihov unutrašnji osećaj da im detinjstvo prolazi mimo njih. Način življenja je bio u raskoraku sa onim što su oni želeli. Odlučili smo da ispoštujemo njihovu želju da se vratimo i omogućimo im da budu srećni na način na koji su oni osećali da im tada najviše prija.
Recite nam nešto više o svojim filmovima?
Volim da kažem da moji filmovi predstavljaju jednu vrstu dokumentarne bajke, u stvari oni pokazuju da ukoliko dovoljno verujemo i imamo snagu volje, mi možemo zaista pomerati planine. Moderne bajke se događaju svima nama, a ono što njih čini bajkovitim jeste što stvarnost u kojoj živimo sve manje veruje da su pozitivne stvari moguće, a sve više je okrenuta ka negativnim vestima. Ja upravo želim da kažem da pozitivne vesti i lepe ljudske priče mogu da se prodaju bolje nego negativne.
Obećana zemlja Željko Mirković: Amerika je izgrađena na individualnim vrednostima, to je zemlja u kojoj se poštuju rad i znanje. Kada dobijete šansu da ih pokažete, jedna vrata otvaraju druga… Sa druge strane, to znači i da je konkurencija globalna. Kvalitetni ljudi dolaze sa svih kontinenata, iz svih država sveta.
Piše: Marina Bulatović, foto: privatna arhiva
