Zašto niču elektronske pijace kao pečurke posle kiše?

Intenzivna poljoprivredna proizvodnja nije održiva na duge staze. Vraćamo se tradiciji, zdravoj hrani i “alternativcima”, na čije su farme dobrodošle krtice, korov, insekti…

Elektronske pijace i platforme za okupljanje, promociju i podršku domaćih proizvođača hrane niču kao pečurke posle kiše. Danas je najbezbednije naručiti teglicu domaćeg džema ili ajvara, kolut sira ili komad šunke putem online šopinga. Došlo je vreme da vas podsetimo na jednu zanimljivu priču.

Jesenas je u Novom Sadu održan tematski skup „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“, u organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede. Vizionarska crta koju su u izboru teme pokazali organizatori skupa i duboko značenje svake reči izgovorene tom prilikom, postali su naročito jasni u doba masovne izolacije i zatvaranja poljoprivrednika u granice svojih kuća i okućnica.

Stoga ćemo tom skupu posvetiti ceo članak, posle linkova za e-pijace, koje bismo želeli da posetite.

Linkovi za e-pijace

1) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pustilo je u rad platformu https://pijaca.minpolj.gov.rs (Elektronska Pijaca Srbije) a sve u cilju da omogući proizvođačima kvalitetne hrane direktan kontakt sa potrošačima u gradskim sredinama, širom Srbije. Imajući u vidu trenutnu situaciju i ograničenost kretanja, ova platforma trebalo bi da donekle zameni postojeće sisteme distribucije i omogući potencijalnim kupcima lako povezivanje sa proizvođačima. Pored toga, ona će ubuduće služiti kao “bazna tačka” sagledavanja kompletne ponude različitih vrsta kvalitetnih, prehrambenih proizvoda sa prostora cele Srbije.


2) Filantropski nastrojen bračni par iz Srbije pokrenuo je besplatnu platformu GreenFoodFarms, iz želje da podstaknu rad, rast i razvoj domaćih proizvođača hrane i pomognu potrošačima da dođu do zdravih i lokalnih proizvoda. Kvalitet, održivost i značaj podsticaja lokalnog su vrednosti kojima se oni vode i koje oni žele da šire. Veruju da je Srbija zemlja velikog poljoprivrednog potencijala i žele da daju svoj mali doprinos u njenom daljem razvoju.


3) Mala Pijaca je još jedan online portal koji ima za cilj da na vrlo lak i jednostavan način poveže trgovce i kupce i to potpuno besplatno. Ovde će svako moći da postavi svoje proizvode ponaosob sa slikom, cenom i stanjem na lageru. Posle samo nekoliko dana rada, ovaj profil je imao preko 40.000 prikaza, a portalu se pridružilo više od 80 proizvođača!


Veliki prinos ne znači nužno i dobar kvalitet proizvoda

Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV, istakla je, otvarajući vizionarski skup u Novom Sadu „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“, da se neki poljoprivredni proizvođači udaljavaju od intenzivne proizvodnje i okreću tradiciji.

„U želji da se postignu što veći prinosi sam kvalitet hrane rapidno opada, jer veliki prinos ne znači nužno i dobar kvalitet proizvoda. Nije potrebno dodatno objašnjavati prednosti organske proizvodnje u odnosu na klasično uzgojenu hranu. Biodinamička proizvodnja je jedna od tih koje produkuju zdravu hranu“, rekla je Jelena Drobnjak.

Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, otvorila je skup „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“ u Novom Sadu

Drobnjak je dodala da održiva poljoprivreda pozitivno utiče na razvoj ruralne ekonomije u smislu kreiranja potencijala za razvoj drugih delatnosti koje se na nju oslanjaju (naročito održivi ruralni turizam) i boljeg kvaliteta života za ruralne zajednice.

„Ograničavanjem korišćenja pesticida i drugih hemijskih sredstava koji se koriste u klasičnoj poljoprivredi, obezbeđuje se zdrava voda, čist vazduh i zdravo i plodno zemljište. Takođe, pažljivom upotrebom antibiotika i izbegavanjem hormonskih preparata u stočarskoj proizvodnji, te podizanjem standarda dobrobiti farmskih životinja, unapređuje se bezbednost i kvalitet hrane životinjskog porekla. Pošto je zemljišni posed, kod najvećeg broja poljoprivrednih proizvođača veoma mali, bavljenje alternativnom poljoprivrednom proizvodnjom, kako biljnom tako i stočarskom, izuzetno je značajno i može da bude veoma profitabilno“, naglasila je Jelena Drobnjak.  

Konvencionalna poljoprivreda postala je problem za životnu sredinu

Prof. dr Vesna Rodić sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, istakla je da se poljoprivreda odvijala na isti način 10.000 godina unazad i nije vršila negativan uticaj na okolinu. „Danas prirodu posmatramo kao konkurenta koga bi trebalo da savladamo“, kazala je ona. „Zanemarljiv je broj ljudi koji prirodu doživljavaju kao deo sebe“.

Prof. dr Vesna Rodić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Ivana Popović, osnivač brenda „Džemara“, koja se zbog svoje pasije – zdrave hrane, preselila iz Beograda u Krupanj

Svi manje-više znamo koliko je konvencionalna poljoprivreda postala zapravo problem za životnu sredinu i koliko je takav jedan sistem neodrživ na dug rok. Stoga se već od osamdesetih godina prošlog veka uveliko razvijaju tzv. alternativni poljoprivredni sistemi, koji pored kvaliteta proizvoda, žele da ostvare i korist za životnu sredinu, dakle, društvo u celini. Kao takvi, oni se suočavaju sa brojnim problemima neprepoznavanja od strane potrošača, pa se postavlja pitanje njihove ekonomske održivosti“, rekla je prof. dr Vesna Rodić, i dodala da je brendiranje sigurno nešto što može da pomogne ovim sistemima da budu ekonomski isplativi.

Korovi su specijalne jedinice vojske

Zoran Petrov sa biodinamičkog imanja „Baloj“ kod Vršca i vlasnik mlekare „Petrov“

Zoran Petrov sa biodinamičkog imanja „Baloj“ kod Vršca i vlasnik mlekare „Petrov“ objasnio je: „Svi sistemi organske poljoprivrede koji danas postoje nastali su iz biodinamičke poljoprivrede. Naša mlekara je bazirana na tim principima, radimo najnižu propisanu pasterizaciju mleka, ne vršimo homogenizaciju, koristimo staklenu ambalažu, imamo vozila na metan. U svakom segmentu pokušavamo da budemo zaista odgovorni prema prirodi, prema osobama koje koriste naše proizvode“, rekao je Petrov.

U prirodi ni jedna biljka nije suvišna, pa ni korov. Zoran Petrov o tome kaže: „Budućnost leži u uključivanju korova u naše bašte i plodorede. Korovi su specijalne jedinice vojske. Oni služe da brzo porastu i kasnije ponovo niknu. Korov je imao neverovatan značaj za pšenicu dok je ona imala 1,5 m visine. Pšenica zaseni korov i on istruli, nahrani zemlju i ostavi kanaliće za vazduh i vodu, koji su od velike koristi za žitarice.“

Petrov je istakao još da je krtica simbol zdravog zemljišta, jer ona stvara humus. „Na džaku veštačkog đubriva ne rastu tikve i ne čeprkaju ga kokoške“; naglasio je. Zanimljivo je bilo čuti i njegov stav da je svaki insekt dragocen. „Na našoj biofarmi imamo hotele za insekte“, otišao je vlasnik mlekare „Petrov“ i korak dalje. „Ako neka vrsta nestane, teško će se vratiti. Naša je obaveza da damo danak prirodi, da nahranimo insekte i štetočine. Biodinamička (samodovoljna) njiva trebalo bi da postane Nojeva barka za prirodu“.

Permakultura je spas za čovečanstvo

Jelena Stevanović, predsednik Udruženja „Permakultura Srbije“ i Jelena Đurić, naučni saradnik na temu „Permakultura – etika i principi“

Beograđanka Jelena Stevanović, predsednik Udruženja permakulture Srbije i permakulturni dizajner, ispričala je: „Sprema se šesto izumiranje čovečanstva, prouzrokovano ljudskom vrstom. Tehnosfera je postala jedna nova sfera koja preti da uništi život. Danci uvode zakon da priroda ima svoja prava. Permakultura je spas za čovečanstvo.“

U permakulturi plodna zemlja bi trebalo da je stalno pokrivena usevima, a sadnja mešovita. Tri sestre su, recimo, kukuruz, pasulj i tikva. Na permakulturnom imanju problem je rešenje, odgovor se uvek nalazi u prirodi a glavni radnici su mikroorganizmi.

O tome je pisao Japanac Masanobu Fukuoka, osnivač škole prirodne poljoprivrede, u svojoj knjizi „Revolucija jedne slamke, Uvod u prirodnu zemljoradnju“. Sjajan primer dao je i Grk, Panos Manikis, koji radi na Fukuoka principima, na svom permakulturnom imanju. Austrijanac, Sep Holcer, napravio je, pomoću permakulture, svoju mikroklimu na 1200 m nadmorske visine.

Pariz je najaktivniji grad u primeni permakulture a Kuba – najaktivnija država. Tamo je 60 posto imanja sa održivom poljoprivredom.

Organizatorke i učesnice skupa „Održiva poljoprivreda i značaj brendiranja“. Druga s desna: Ivana Popović, vlasnik brenda “Džemara”

Od sirovine do brenda, neophodno je da ceo koncept bude vaša ideja

Ivana Popović, vlasnik i osnivač novog brenda „Džemara“, koji se bavi proizvodnjom domaćih planinskih delikatesa od voća i povrća, istakla je da je danas od sirovine teško živeti i da je potrebno tu sirovinu pretočiti u finalni proizvod, u najboljem slučaju u brend.

„Od sirovine do brenda, neophodno je da ceo koncept bude vaša ideja i nešto u šta vi kompletno verujete. Brend, to ste vi. Bez vas, vašeg iskustva, mašte i čitave vaše zamisli, imate samo teglu džema ili ajvara. Sa vašom etiketom, vašom pričom i nastupom u medijima – to je brend i u tom slučaju vi ste u mogućnosti da ga lansirate dalje u zvezde“, istakla je Ivana Popović i dodala da je inovacija neophodna u brendingu.

Dr prof. Branka Lazić, emeritus Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine

Istinska hrana nastaje na imanjima lokalnih proizvođača

Dr prof. Branka Lazić, emeritus Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uzviknula je na kraju skupa: „I kod nas se stvari menjaju na bolje. Ministarstvo poljoprivrede promovisalo je novi tip ishrane – istinsku hranu. To su prehrambeni proizvodi koji nastaju na imanjima lokalnih proizvođača i koji se sada prodaju na kućnom pragu. Budućnost zdrave hrane može se sročiti u tri reči: Lokalno, transparentno, organski!“

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

1 Comment
  1. Elektronske pijace su odličan projekat koji je pomogao ljudima da dođu do zdravih proizvoda za vreme izolacije, a poljoprivrednicima da plasiraju i prodaju svoje proizvode i tako pretrpe manje ekonomske posledice.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena