„Voli me kroz sebe.“ Kratka i slatka ljubavna priča Milana Nikolića Izana

Neka ti grč straha zaigra na usnama. Ljubi me njim!

Onog časa kada sam video kako ljudi mogu da mrze, naučio sam da volim. Shvatio sam da u životu nema druge putanje za ljubav, osim one kojoj ću dozvoliti da protiče kroz mene. Sve ostale, ne da promaše centar, one pucaju s namerom, a ne pogađaju ni blizu ivice mete. A taj cilj, za životno zrno nije ništa drugo, nego prolaz za naše prosvetljenje.

Pokaži strah

Zato ti neću tražiti da mi rečima objašnjavaš šta je za tebe ljubav, već ću ti dopustiti da me pogledom voliš i osećanjima provedeš kroz sebe. Prenesi mi uzdasima sve ono što nosiš u sebi. Nahrani me sobom. Dozvoli mi da osetim duboko u sebi i tvoj strah, zbog koga si godine stpljenja i traganja ugradila u nepravdu, sve dok nisi sačekala ovu moju luckastu narav da ti prošeta po stazi života.
Neka ti grč straha zaigra na usnama i ljubi me njim. Ne obuzdavaj ga. Stopi se sa mnom vrelinom svog poljupca. Zdrobi svoju nesigurnost trenutkom dok si uz mene. Ugradi u taj treptaj vremena svu večnost postojanja i nagradi ovo mekano središte napaćene duše moje.

Ne odvajaj usne od mojih

Nemoj se plašiti snage želje s kojom ćeš me grliti. Daj joj prikupljenu spoznaju i mudrost da u prah zemlje sa sobom ne nosimo ništa više, već samo trenutke sakupljene u sadašnjost, a oni su i naša prošlost i budućnost. Ne traži istinu zbog čega živiš, već se prepusti iskrenosti srca i ljubi me. Ljubi me i ne odvajaj usne sa mojih, otečenih od pritiska volje, sa kojom mi prenosiš nadu da nam se životi nikada neće rastaviti.
Voli me kroz sebe. Da. Voli me kroz sebe.

Voli me bolom

Toliko ti, srećo, želim uspeh da bih ti poklonio sve svoje neprospavane staklene noći da te prate i da te uče s kakvim bolom da me voliš. Ne brini. Znaš ti to i umeš. Voli me istim onim bolom, koji su prevrtljivci ostavljali u tebi kada su ti belim mrazom okivali srce i mračnim lažima proterivali svetlost iz očiju.
Ne dozvoli bilo kome da te ubedi kako bol nije sastavni deo prave ljubavi. Njega da nema, ne bi bilo ni mača sudbine, a on je taj mudrac neba koji nam izreže na komade izgubljene dane da bismo pokupili trenutke u kojima se sažme sve naše bivstvovanje.

Zaslepi me

Ostvariti se u svom postojanju, jeste svrha ljubavi. Zato ti neću govoriti šta je ljubav, nego ću dopustiti, tebi i tvojoj ćudi da teku kroz mene. Budi moja ljubav, ispuni mi arterije, kapilare i vene. Žubori i teci. Stvori potop u meni. Izlij se kroz moje oči, ali ne kao voda, već kao svetlost. Zaslepi me, da ne vidim više one prazne ljude koji mrze.
Hajde, srećo, da utabamo putanje i da tečemo kao nabujale reke. Ti kroz mene, a ja kroz tebe. Hajde, da zaboravimo na sve mete. Hajde, da se volimo i sijamo kao da smo ovog trenutka pronašli prolaz za prosvetljenje.
Hajde, srećo, podelimo trenutke. Budimo dugačiji od mnogih, sve dok ne postanemo prah za zvezde.
Voli me, srećo, i o tome ne govori. Slušaj huk ljubavi u nama. Žubori! Teci!