Velikani sedme umetnosti: Olivera Marković

Treba li uopšte podsećati kada je u pitanju ime Olivere Marković da je ova neumorna dramska umetnica samo u jednoj sezoni igrala u četiri premijerne predstave Narodnog pozorišta u Beogradu, da bi, najzad, za Bojićevu gospođu Olgu bila krunisana Oktobarskom nagradom.
Rođena je 3. maja 1925. u Beogradu. Otac Velizar bio je činovnik, majka Olga, domaćica. Kao mala volela je da se neprestano šali, i od batina se uvek spašavala nekom smešnom pričicom. Bila je nestašna, često uprljana od igre, ali najviše od svega volela je i umela da peva. Srpkinja, ali ne baš tipična, u pozitivnom smislu. Jer, nikada je niko (prijatelji se ne računaju) nije čuo da se žali, na bilo šta, a nije baš da nije imala razloga… Sunarodnici je, pre svega, doživljavaju kao najbolje iz slovenske rase – po duši, odnosu prema životu, lepoti, romansama, vrcavom duhu.

Atraktivna Maša

Završila je čuvenu Drugu žensku gimnaziju, upisala studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, i apsolvirala. U međuvremenu, prešla je na Fakultet dramskih umetnosti, odsek za glumu, gde je 1952. i diplomirala u klasi profesora Mate Miloševića.
U Beogradsko dramsko pozorište ulazi na velika vrata i odmah grabi i prisvaja, i publici vraća i daruje pregršti uloga iz domaćeg, ruskog, engleskog i nemačkog repertoara.
Prva profesionalna uloga Olivere Marković bila je uloga Klare u Slamnom šeširu, koju je režirao njen profesor Mata Milošević u Beogradskom dramskom pozorištu, u kome će, tokom prve decenije svog umetničkog života odigrati nekoliko značajnih uloga, jedna je Maša, najatraktivnija, zaporožena Maša iz Tri sestre Čehova i Dunja Marmeladova u Zločinu i kazni Dostojevskog, a pre svih ulogu Megi u predstavi Mačka na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa.

Olivera i Rade

Kada se 1957. proneo glas da će ona u crnom kombinezonu zaigrati na sceni Beogradskog dramskog pozorišta u Mački na usijanom limenom krovu, digla se prava uzbuna! Za pojedine drugove bila je to ideološka subverzija, te je drama posle prve probe jedva prikazana pred publikom. Komunisti su gradili svetliju budućnost, jednaku za sve, u kojoj nije bilo mesta za neke tamo priče o nekim tamo impotentnim muškarcima i skaradnim ženama i ostalim dekandentnim odlikama trulog Zapada.
U Mački na usijanom limenom krovu je igrao i njen prvi suprug, Rade Marković, i to gospodina Brika… Te daleke 1957. godine bračni par Marković, proglašen je za najlepši i najbolji glumački par, koji je nosio repertoar na sceni na Crvenom krstu.

Lavovski repertoar

U Beogradskom dramskom pozorištu, za njegovih deset zlatnih, avangardnih godina, sa glumačkim uzletima treće vrste i treće generacije naše glumačke umetnosti, Olivera Marković je odigrala lavovski repertoar vestalki, provincijalki, princeza bez porekla, barskih pevačica bez sreće u ljubavi, američkih gerli, kineskih čarodajnica, žena iz naroda i udavača iz dalekih ruskih gubernija.
U komadima savremenih stranih pisaca ostvarila je možda, i najznačajnije svoje uloge: Šen-Te i Šuj-Taj u Brehtovom komadu Dobri vojnik iz Sečuana, Megi u Mački na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa, Maša u komadu Tri sestre A. P. Čehova, Grušenjka u Karamazovima, Katarina u Ukroćenoj goropadi, Draga Mašin u Konaku Crnjanskog, za koje kritičari kažu da su bile jedinstvo suprotnosti i studioznosti. Ona se skoro cepidlački trudi da objasni najskrivenije kutke lika čijeg se kreiranja poduhvatila.

Lakoća prelaza

Kad je zaigrala ledi Magbet u filmu Sibirska ledi Magbet, i kada je to video jedan od velikana iz Holivuda, hteo je da je vodi u filmsku Meku. Ali, nju to nije naročito zanimalo, imala je svoje pozorište i život u njemu. A da je nekada baš živela u pozorištu, ilustruje priča kako je nju i celu ekipu, daroviti Paolo Mađeli, doslovce zatvorio u Narodnom pozorištu, pola godine, dok su pripremali Goldonijeve Ribarske svađe.
Tada je i poslednji sumnjivac shvatio da je Bog zaista bio milostiv prema njoj. Jer, žena čije su glavne reference bile crna, sjajna kosa, beo, porculanski ten, crne, kao ugarak oči, bujne grudi, lepo je izgledala i s crnim brkovima… Pa čak i obučena u kućicu za presvlačenje na plaži…
Razmišljajući o nekim važnim problemima umetničkog izražavanja, mlada glumica Olivera Marković će reći da je „odlika svakog dobrog glumca da s lakoćom prelazi međe fahova i žanrova“.
(Nastaviće se)
Piše: Milosav Buca Mirković

Čudo jedno!
Mnogi su je voleli, mnoge nagrade je zasluženo dobila, a jedan od najlepših komplimenata stigao joj je od koleginice, takođe glumačke legende, Ružice Sokić:
„Nisam se trudila da imam uzore, jedino sam mnogo volela Oliveru Marković. Gledala sam je kad je bila na vrhuncu, bože šta je sve ta žena odigrala... Toliko divnih uloga. Samo kad se setim Karoline Riječke! Ne znate da li je bila lepša ili šarmantnija. Čudo jedno! Obožavala sam je. To što je ona odigrala, teško da će se nekom još desiti“.

						
																		
						 
Ivana Popović
Ivana Popović

Ivana Popović je dugogodišnji dizajner Ona Magazina i Chernogoria Zhurnala i autor njihovog totalnog redizajna. Ona brine i o marketingu oba izdanja od njihovog osnivanja do danas, pri čemu Ona Magazin izlazi punih devet a Chernogoria Zhurnal punih 12 godina. I na kraju, Ivana je pasionirani zaljubljenik u kulinarstvo, urednik rubrike „Ivanina kuhinja“ i maštar u sasvim drugom smeru od izdavaštva.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena