Vanja Gavrovski, o tajnama materinstva u zrelim godinama: Sreća po imenu Vid

U želji da rasvetlimo tajne „kasnog“ materinstva, uputili smo 15 škakljivih pitanja Beograđanki Vanji Gavrovski, menadžerki za odnose s javnošću koja godinama radi u medijima, marketingu i PR-u. Vanja se u aprilu 2016. prvi put ostvarila kao majka, rodivši u Beogradu Vida.
Za Vidovog tatu je, još pri upoznavanju, osetila da je on partner sa kojim bi mogla da provede život i stvori porodicu. Zbog njega je bila spremna na mnoge kompromise i nije joj teško palo da život promeni iz korena. Njih dvoje žive svoju romansu i život kakav su želeli, a u njihovom domu ovih dana sve je u znaku proslave Vidovog drugog rođendana.

Kada ste sa svojim sinom u parku ili igraonici, primećujete li razliku u ponašanju mladih majki i žena koje su rodile u zrelim godinama? Da li je istina da su majke 40+ svetske rekorderke u šprintu kad njihovo dete poleti da padne?
Ponekad mi zastaje dah kada vidim roditelje, bez obzira u kojim su godinama, koji dolaze u park da bi se ispričali sa drugim roditeljima i jasno stavljaju decu u drugi plan, verovatno misleći da ona to ne osećaju. Često roditelji olako shvataju svoju ulogu, misle da je dovoljno što su detetu dali život. Za roditeljstvo je ipak potrebno i malo životnog iskustva, jer svoja najranija iskustva deca crpe iz sveta koji ih okružuje. Važno je detetu usaditi da je dobrodošlo na ovaj svet, ali takva osećanja ne padaju s neba, moraju da se grade. Detetov pogled upućen roditeljima i bliskim osobama koje su mu posvećene, nešto je neprocenjivo, jer je u tom pogledu sabrana sva emocionalna sigurnost. Osnaženo tim poverenjem, dete se otvara, hrabro, radoznalo i željno pustolovina, okreće se svetu koji ga okružuje. Iskonska radost koju moje dete ispoljava i unutrašnji mir koji emituje, govore mi da dobro sagledavam stvari, osluškujem njegovo biće, potrebe i želje. Naučila sam da se sa decom mora leteti, ponekad i bukvalno kada naiđem na situaciju da ga u njegovom istraživačkom poduhvatu treba uhvatiti na vreme. Mi kao roditelji imamo zadatak da budemo saglasni sa dečijim željama, sa njihovom budućnošću, njihovim životom. Ni jedan odnos na svetu nije tako duboko učvršćen i ljubavlju isprepleten kao odnos roditelja i deteta. Ne bih generalizovala razliku u ponašanju majke koja ima 20 ili 40 godina, ali sigurno je da iskustvo majke u zrelim godinama daje detetu poligon za kvalitetnu životnu utakmicu.

Trebalo bi da učimo od dece

Kada razgovarate sa prijateljicama koje prolaze slično iskustvo kao vi, koje zajedničke osobine svoje dece primećujete? Da li se vaši mališani „žure“ da porastu?
Pogrešno je misliti da mi, samo zato što smo odrasli, sve znamo. Deci se nigde ne žuri, mi smo ti koji stalno negde žurimo. Gubimo živce, a ne shvatamo da brže hodamo od tih malih stopala, ne gledamo svoju decu već želimo da zadovoljimo svoje potrebe. Naša deca su izuzetna, a kada bismo malo više posmatrali ta čarobna bića i upijali njihovu energiju, naš život bi dobio tačno onu brzinu koja nam može doneti samo dobro. Ručice koje istražuju maslačak, otvorena ustašca koja se iskreno iznenade, fokus na slaganje kocki, istraživanje knjiga, sve su to važne lekcije, ali ne za njih, već za nas, odrasle. Takve lekcije nipošto ne treba propuštati. Kada dopustim mom Vidu da bira putanju kojom će ići u šetnju, često me iznenadi ono što zapravo ne bih ni videla. Deca obraćaju pažnju na male stvari: travu, kamenčić, špijunku na vratima, pedale na biciklu, ključeve…
Vidu nikada nije dosta igre sa nama, uvek je veseo, srećan, peva, mašta, zabavlja se. Kod dece ništa nije proračunato, oni odmah sve daju, ne mudruju. Oni samo osećaju i kod njih je sve moguće i jednostavno. Kada nešto ne znaju, nije ih sramota da pitaju. Posmatrajte decu i učite od njih, bićete bar za skalu srećniji nego što ste sada. 

Peglice i dokolenice

Šta kaže vaša majka, gledajući vaš odnos prema sinu? Šta se najviše promenilo u načinu podizanja dece od nje do danas? Šta je za nju „šašavo“?
Mi smo generacija rođena u SFRJ, ali to ne znači da smo živeli u bajci tog doba u kojoj gledamo crtać u 7 i 15, popijemo šolju mleka i već smo u krevetu i tako do fakulteta. Podizali su nas tako što su nam usađivali prave vrednosti i jedino što su želeli bilo je da budemo dobri ljudi. Mi nismo imali bebisiterke, naši roditelji nisu znali mnogo o balansiranoj ishrani, bilo je važno da budemo čisti i da ne budemo gladni. Ali tada je sve bilo drugačije, mogla je da nas pričuva i komšinica jer se znalo pored koga živimo, hrana nije bila zagađena kao danas. Nije bilo tableta, telefona, ali je uvek mogla da se izmašta neka priča uz koju će dete lepše da zaspi. Bilo je to vreme fiće, peglica i dokolenica… Dečaci su igrali klikere, fudbal, devojčice su vozile rolšue, sakupljali su se albumi sa sličicama… Da li su tih godina stvari bile bezbrižnije, život bezbedniji i bezbolniji, teško je reći sa ove distance.

Proslava Vidovog prvog rođendana

Tata je uzor sinu

Zbog kojih postupaka i rezona posebno cenite svog muža kao oca? Da li su to oni isti postupci i rezoni zbog kojih ste ušli u zajednicu sa njim?
Mit je da mi i oni želimo različite stvari. Od prvog dana nisam pristala na manje nego što mislim da zaslužujem, a isti je slučaj i sa mojim mužem. On me usrećuje i ispunjava, a takav je i otac, jednostavno sjajan. Gleda na život pozitivno, ne uvija ništa u šareni papir i sve radi s lakoćom. Inteligentan je, pre svega, i ume da sluša, ima strpljenja, postojan je i iskren. On pruža nepokolebljiv osećaj stabilnosti, sigurnosti, što je neprocenjiv dar našem detetu. Briljantan je u postavljanju ciljeva, ima sposobnost da metodološki prokrči sebi put kojim treba da ide kako bi dobio ono što želi, što će verujem preneti i na našeg sina.
Tata je od velike važnosti u životu deteta, neko kome se dete divi, ko mu je uzor, i verujem da će slika Vidovog tate biti ona koju će i sam želeti da vidi u ogledalu kada za to dođe vreme. Tata voli, ali za razliku od mene, ne popušta i ume da bude strog, služeći se isključivo i jedino rečima. Svestan je da je njegovo dete čovek koji greši i da su i te greške deo odrastanja, Trudi se da bude jasan kada govori Vidu o greškama kako bi ih usadio u malenu glavicu da se ne bi ponovile. 

Dete nije ničije vlasništvo

Da li se vaši prioriteti u vaspitanju sina podudaraju sa prioritetima vašeg muža?
Uglavnom da, zato smo i odlučili da budemo roditelji. Svesni smo da živimo u novo doba koje se razlikuje od vremena kada smo mi odrastali. Mi kao roditelji trudimo se da shvatimo istinu da Vid ne pripada nama, našim namerama i planovima, našoj etici, već sebi samom i onoj tajni sveta iz koje je i nastao. Mi smo tu da pružimo bezuslovnu ljubav, ja kao mama utehu i vezivanje, dok je tati pripala čast da svet u kojem živimo učini sigurnim mestom. Trudimo se da mu budemo sigurno uporište.
Tata je izvor znanja kako se postaje pravi muškarac i kod tih lekcija se povlačim. On je neka lična zadovoljstva stavio u drugi plan kada je postao roditelj i u tome je njegova veličina. Često stavlja Vida pred izazove, daje mu slobodu, ali suočava ga i sa neuspesima koji su sastavni deo života, učeći ga da iz tih situacija izvlači najbolje. 

Prijateljska ruka supružnika

Beba u kući znači veliku radost ali, ruku na srce, i tektonski potres partnerskih navika. Otkrijte nam tajne koje žena 40+ koristi da „izbalansira“ potres, sačuva porodični mir a nekad i komfor svog muškarca?
Tajna je u muškarcu. Ako ljudi žele potres, imaće ga, ako žele da sačuvaju porodicu i mir u kući, imaće razumevanja za novine u odnosu koje su stigle sa bebom. Vrhunac jednog partnerskog odnosa upravo je želja da imate dete. Kada stvorite novi život, vi ste vezani zauvek. Dete u kući je „gospodar roditeljskog vremena“, kaže britanski psiholog Džon Bler i ja se slažem. Odgajanje deteta je najodgovorniji zadatak koji život postavlja pred nas. Promene su neminovne, ali ljubav koju dobijete od tih malenih bića uredi svaki odnos na najbolji način. Rođenje deteta nama je donelo veliku radost i naš odnos podiglo na jedan viši nivo, a život je dobio jedan novi smer. Mi roditeljstvo učimo svakodnevno, i to nam predstavlja veliko zadovoljstvo. Mi jedno drugo podržavamo, kada je teško dajemo ruku kako ne bismo pali, istrajavamo, usmeravamo i sebe i naše dete. Dobro smo organizovani i onda nađemo vreme i za neka samo naša zadovoljstva. 

„I kada sam najumornija, trudim se da budem raspoložena za igru“: Vanja sa sinom Vidom

Planiram dugo da živim

Kojih ste se svojih zadovoljstava trajno odrekli zbog majčinstva i šta ste dobili zauzvrat?
Ne mislim da sam išta izgubila, naprotiv. Možda se trenutno ne viđam tako često sa drugaricama, preskočim neki trening ili tretman kod kozmetičara, ali to je trenutno… Trajno sam postala mama, to je nešto što životu daje poseban smisao, kao moćna voda koja me nosi u beskraj koji pred sobom vidim i koji se ne završava na horizontu. Stalno nas uče da budemo svoji, i ja svom detetu želim da izgradim to snažno „Ja“ i da ga darujem samopouzdanjem, ali moja najdublja osećanja i moje najiskrenije želje danas govore drugačijim jezikom. Podariti život, a u isto vreme dozvoliti sebi da osetimo koliko je to veliko, to je naša misija.

Zbrajate li nekad u tišini noći svoje godine sa godinama svog deteta u prvom razredu, srednjoj školi, na fakultetu…? Hvatate li sebe u mislima da vas godine plaše?
Nedavno sam dala intervju na temu majčinstva u 20, 30, 40 i tada sam ispričala o istraživanju koje je otkrilo da žene koje prirodnim putem ostanu u drugom stanju, a imaju više od 40 godina žive duže od proseka. Dok sam govorila na tu temu, palo mi je na pamet i to koliko ću imati godina kada Vid postane punoletan, ali ja planiram dugo da živim kako bih mogla da uživam u svim trenucima koje će mi Vid prirediti kroz život. Oduvek sam imala zdrave navike, što je po meni mnogo presudnije od onoga što piše na papiru rođenih. Redovno odlazim kod lekara i svesno i odgovorno pristupam životu. 

Unuci brišu bore

Da li krijete suze iza širokog osmeha kad vidite kako je vaše roditelje dugo čekani unuk podmladio?
Unuci brišu bore. Moji roditelji imaju srce koje je puno ljubavi i tu ljubav usmeravali su na nas, na poštovanje ljudi, prijatelja. Danas svu svoju ljubav usmeravaju prema jednom osmehu, malenim ručicama, sjajnim očima i svetloj kosici. Sreća za njih nije više samo pojam, sreća je dobila ime i zove se Vid. Posle mnogo vremena osetili su radost, smeju se od srca, i kada im Vid dolazi, kao da ih sunce obasjava. A ja kad ih vidim zajedno, samo mi se knedla zadrži u grlu.

Jedno škakljivo pitanje odnosi se na radno mesto žena koje su rodile posle 40. Ako se žena ranije predavala poslu celim svojim bićem, kolike su šanse da je kolege i nadređeni razumeju sada, u novom izdanju, kada joj je dete apsolutni prioritet?
To jeste škakljivo pitanje. Ako se vratite na posao posle par nedelja, onda vas osuđuje okolina i etiketira kao neodgovornu majku, ako odlučite da ostanete sa detetom do kraja porodiljskog onda ste neodgovoran radnik, bez obzira na sve rezultate i doprinos koji ste dali toj firmi. Vi ste posle porodiljskog na početku, pa nije retkost da tek što ste počeli da radite i imate kod kuće malu bebu, baš vi dežurate za praznike. Živimo u svetu podivljalog kapitalizma i vremenu u kojem vlada novac, zato često zaboravljamo na prave vrednosti i činjenicu da je ulaganje u decu, ulaganje u budućnost.
Šanse uvek postoje da vas kolege i poslodavci razumeju, ja sam optimista, ali to zavisi kakav je ko čovek, da li je ostvaren kao roditelj, šta za njega znače prave vrednosti, moral. Ne bih ovde govorila o ulozi žene u društvu. Biti uspešan u poslu, ne znači nužno biti mu posvećen 24 sata sedam dana u nedelji, kao što ni biti uspešna mama ne znači biti sa detetom non-stop.

„Decu ne bi trebalo požurivati da odrastu, ne bi im trebalo krasti nevinost njihovog detinjstva“, poručuje Vanja Gavrovski

Najveće bogatstvo su deca

Da li je dete „skupo“ ili se sve, pa i finansijski problem, lakše prevaziđu uz zagrljaj dečijih ručica oko maminog vrata?
Nikada nismo razmišljali na taj način, koliko će nas dete koštati. Srećni smo što imamo dete, to je nešto što nema cenu. Ono što ima cenu, obično nema pravu vrednost, a najveće bogatstvo su deca.

Zdravlje deteta je svakoj majci na prvom mestu. Koliko ste posvećeni preventivi i da li ste budni celu noć kad se dete razboli?
Kako sam posvećena svom zdravlju, duplo više sam posvećena zdravlju i ishrani svog deteta. Moj život je jedna sekvenca iskustva koja se prepliće sa životom mog deteta. Čak i najmanja prehlada ume da nas uznemiri i ne samo nas roditelje, već i bake i deke koji brinu. Interesantno je koliko snage dobijamo u tom trenutku, nove izvore energije, vitalnost, ali ljubav je osećanje koje nas povezuje od prvog dana pa ljubavlju prevazilazimo i te situacije.

Čuda su moguća

Kako se vaš sin snalazi u vrtiću? Ko se teže adaptirao na odvajanje: vi ili on?
Nisam sigurna da je još trenutak da pričamo o tome, jer je ta adaptacija trajala dva do tri sata dnevno nekoliko nedelja. Nismo još uvek sigurni da li je vrtić naš konačni izbor, ali svakako ima svojih prednosti ako ste izabrali vrtić koji će detetu, pored socijalizacije, pružiti i mnoga znanja. Nikad se nije desilo da je rado odlazio u vrtić, ali se u društvu drugara brzo adaptirao, dok je meni tih nekoliko sati uvek bilo kao večnost.

Želite li još dece?
Da!

Koji je vaš savet ženama koje se nisu ostvarile kao majke jer im se nije pojavio pravi partner u životu?
Ne treba vam partner da biste se ostvarile kao majke, ali je dobro kada ga nađete i da ga imate. Živimo u veku kada su čuda moguća i na drugačiji način, pitanje je spremnosti. Ljubav je najmoćnija energija, ako volite decu i spremni ste da ih imate i da ih volite, samo napred. Divne žene treba da podare ovom svetu još sjajnih ljudi. Svet je postao bolje mesto od kada je Vid rođen, to je sigurno!

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena