U toku je velika izložba slika Mome Kapora: Platna koja tope ohladnela srca

Pisca i slikara Mome Kapora već 11 godina nema, ali neko ko ga poznaje u dušu nastavio je da priča Momine najlepše priče. Gospođa Ljiljana Kapor, u beloj haljini protkanoj cvetovima, s buketom u ruci, vodi nas u njegov svet

Piše: Branislava Mićić

Čovek ima jednog ili dva prava prijatelja. Moj najveći prijatelj je moja žena Ljiljana, s njom se najviše družim. – rekao je Momo Kapor u intervjuu iz 2008. godine, na moje pitanje kako mu je pošlo za rukom da sačuva brojna prijateljstva. Razgovarali smo u kući Kaporovih na Vračaru, gde se nalazio i Momin atelje sa nekoliko započetih slika. Ispred vrata se izležavao pas Arči dok je crna mačka Mica demonstrirala gracioznost, šetajući non-stop kraj nas.

Najduhovitiji akademik i legenda čije smo misli prepisivali u dnevnike i spomenare, sedeo je za masivnim trpezarijskim stolom, vrteći u rukama staklenu piramidu. Na stolu je bila vaza sa svežim, belim cvećem na komadu crvene čoje.

– Pored svakodnevnih izjava ljubavi i nežnosti kojima me je obasipao, Moma mi je često govorio da je „živeti sa mnom kao na letovanju“.

Ljiljana kapor

Moma je imao običaj da mi donese buket umotan u „Politiku“, ali cveće sam volela da kupujem i sama. – ispričala je za Ona magazin Ljiljana Kapor, početkom ovog meseca, u Galeriji Doma Vojske Srbije, u kojoj je u toku peta velika posthumna izložba Mominih ulja na platnu, organizovana u saradnji Zadužbine „Momčilo Momo Kapor“, Ministarstva odbrane i Medija centra „Odbrana“.

Izložbu sam nazvala „Najlepše priče“ – nastavlja Ljiljana – zato što nam Momine slike poklanjaju iščezli, skoro zaboravljeni svet, pun nostalgije, ljubavi, lepote. Moma je bio čovek renesansnih darova. Znao je svašta, a sve što je znao umeo je i da napiše i da naslika na lep, očaravajući način.

„Moja profesija je da volim Momu“

Sa jedne od „uramljenih Mominih priča“ gledaoca posmatra veliko plavo oko iza buketa žutih ruža ( Moma se šalio da je cveće za damu a „Politika“ za gospodina. – kaže supruga Ljiljana) a na drugoj niz Savu plovi nečiji odbegli bidermajer… Gospođa Kapor je ispred te Momine slike, nazvane „Svadbeni buket“, postavila stilski stočić i vazu sa cvećem, u kojoj je uoči našeg razgovora osušene hortenzije zamenila irisima – simbolom trajnog prijateljstva.  

Za Momu je – kaže Ljiljana – najvažnija bila priča. U priču mora da se veruje. Priča se na neki način plaća životom.

Ljiljana Kapor je posvetila svoj život Mominoj priči.

Moja profesija je da volim Momu. – izgovorila je ona u više prilika.

Posle smrti Mome Kapora, koja se dogodila u martu 2010. godine, Ljiljana je osnovala Zadužbinu  koja nosi njegovo ime, Festival „Momin krug“ i književnu i likovnu nagradu „Momo Kapor“ koja je ove godine dodeljena mladom akademskom slikaru Petru Mošiću.

Pored izložbi, Ljiljana je pod pokroviteljstvom Zadužbine priredila i dve knjige „Legenda Kapor“ u kojima prijatelji govore o Momi. Povodom 10 godina od smrti supruga, potrudila se da prošle godine svetlo dana ugleda i knjiga „Najlepše priče Mome Kapora“.

„Sve knjige koje sam napisao, a ima ih četrdesetak, moje su biografije“, rekao je Momo Kapor. „Čak i kad pišem o drugima, pišem ustvari o sebi.“

Zahvaljujući podršci Grada Beograda, jedna ulica i jedan skver na Vračaru poneli su Momino ime, na Adi je postavljena skulptura „Dafne“ po njegovom crtežu, posvećeno mu je jedno izdanje poštanskih marki a 2022. godine „najbeogradskiji od svih pisaca“ dobiće i svoj legat u Karađorđevom parku, blizu kuće gde je stanovao.

Na pitanje kako bi pisac i slikar Moma prokomentarisao sve poslove kojih se Ljiljana latila zarad njega, naša sagovornica odgovara u šaljivom tonu:

Rekao bi: „Ala si se izveštila“. Moma je bio veliki radnik. Nije mogao da zamisli dan, a da nešto ne uradi, makar da na stolnjaku u kafani nacrta nečiji portret. Za tako dve ozbiljne umetnosti potrebno je nekoliko života, on je jedan delio na dva. Radio je svaki dan, bukvalno. Kad je pisao, onda je samo pisao. Kad je slikao, onda je samo slikao. – dodaje Ljiljana.

Kako utoliti radoznalost publike?

Moma je imao armiju obožavalaca, dok drugi pisci imaju čitaoce a slikari poštovaoce. Za obožavaoce ovog šarmera i svestranog umetnika, izložba „Najlepše priče“ donosi nekoliko poslastica. U Veliku salu Doma vojske u Beogradu ulazi se besplatno. Izložba traje dva meseca, čak do 06. novembra!

Dozvoljeno je slikanje Mominih dela i pravljenje selfija sa platnima u pozadini, ali ono po čemu će se ovaj likovni događaj pamtiti jesu širokogrudo ustupljeni komadi nameštaja i ukrasnog posuđa iz bračnog gnezda Kapor. To su stvari kojima je autor knjiga „Foliranti“, „Beleške jedne Ane“, „Provincijalac“, „Ada“, „Una“… bio okružen poslednjih 17 godina svog života.

Centralni deo izložbe “Najlepše priče” sa nameštajem iz kuće porodice Kapor

Ustupila bih i krevet – šali se Ljiljana – ali onda ne bih imala na čemu da spavam. Šalu na stranu, uvek se trudim da bude nešto novo, što će publiku i ljude koji dođu na izložbu da uvede u Momin svet. Kad smo nas dvoje putovali, posećivali smo kuće slikara i pisaca. Nikada čovek ne može da sazna sve o nekom slikaru, ili piscu, ako ne vidi njegovu kuću, stan ili atelje, jer su ambijenti kuća mesto za razmenu emocija i energije.

Na centralnom mestu u Galeriji Doma vojske nalaze se dve fotelje, za koje Liki, kako ju je Moma od milošte zvao, kaže da ih je njen suprug posebno voleo. Ispred njih je tepih sa šarama zebre, na kojem može da se leti u plave i smeđe prostore umetnikove duše, akcentovane crvenom i zlatnom bojom.

Slatka vrtoglavica ringišpila

Većina od 35 izloženih Kaporovih slika u Domu vojske, koje zahvataju period od 1964. do 2009. godine, prvi put je prikazana širokoj publici.

Moma je pravio jako malo izložbi, uglavnom u inostranstvu. Nikada nije sarađivao ni sa jednom galerijom, s obzirom da smo živeli upravo od prodaje slika. – priča Ljiljana Kapor. – Momine slike su rasute po celom svetu. Od Njujorka, Pariza, Londona, Ženeve, Frankfurta pa sve do Beograda i bivše Jugoslavije, tako da je nemoguće reći ni približno koliko ih je i gde su sve našle put za pedeset godina bavljenja slikarstvom. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem a to je da uglavnom znam gde se nalaze slike u Beogradu jer sam vodila neku vrstu evidencije.

Na izložbi „Najlepše priče“ najzastupljenija su dela, oko 20 slika, kolekcionara Miloša Petkovića. One su reprodukovane u posebnom katalogu, koji je izdao Medija centar „Odbrana“. Reprodukcije prate i Momini citati u vidu mini-priča, kao što je ova koja govori o ringišpilu:

– Šta privlači običan svet da napusti za nekoliko minuta svoj uobičajeni život i da se prepusti slatkoj vrtoglavici iznad dosadnog tla? Ta želja da se leti i da se svet gleda sa visine od nekoliko metara, pokazuje da u odraslima, i pored svega, još žive deca, koja, kada sanjaju da lete ili padaju, u stvari rastu.

Pored ringišpila, na platnima su i drugi topli, dečački Momini motivi – stari kredenci koji kriju sve blago ovog sveta i školice nevešto ukrašene slovima Lj i M. Tu su i džezeri, neveste i uvek ista renesansna žena tanane građe, koja liči na Mominu najveću ljubav sa kojom je proveo poslednjih 30 godina života.

Anđeo za Liki

Zahvaljujući manekenskoj građi i širokom osmehu, Ljiljana Kapor i danas ostavlja utisak mlade žene.

Sada sam u najboljim godinama – kaže ona, ne skidajući osmeh sa lica. – Moma nije imao odnos prema smrti. Pravio je šale kako ću imati brdo udvarača kada on umre.

„Nemoj da to bude sa mojih 80“, odgovarala mu je Ljiljana u istom tonu, nadajući se da će Moma da dočeka famoznih 100. Razlika između njega i njegove Liki bila je 20 godina. Kada su se prvi put sreli u Knez Mihajlovoj ulici, Moma je imao 44 godine. Ljubav je ušla na široka vrata u njihove živote, bez kucanja. Kaporu je taj brak sa manekenkom i stjuardesom bio „drugi i poslednji“, što je rekao čim su se uzeli.

Na knjigama natopljenim najlepšim emocijama i sentimentom koje je potpisao Momo Kapor odrastala je čitava generacija ex-Jugoslovena. Sećam se da sam i sama upijala njegove kolumne iz maminog „Bazara“ i pamtila linije Mominih crteža kojima ih je ilustrovao, jer su bile sigurne i dugačke kao ljubav između dve srodne duše.

Na izložbi je i jedna slika posvećena meni. Zove se „Anđeo za Liki“. – otkriva Ljiljana. – To je motiv koji je Moma neobično voleo da slika. Tako me je i često zvao i govorio da sam ja njegov „anđeo čuvar“ a mogu slobodno da kažem da je sada i on moj anđeo čuvar. Tako se osećam.

Slika je jača od reči

I da se vratimo na Momin intervju iz 2008. godine, kojim smo započeli ovu priču. Dok je Momo Kapor bio živa legenda Beograda, malo ljudi je znalo da je on u prvom redu bio slikar, kako po obrazovanju, tako po broju naslikanih i prodatih dela. Moje prvo pitanje odnosilo se na rivalstvo dve muze: književnosti i slikarstva.

Slika je jača od reči jer reči izađu iz mode ma koliko bile pametne dok su slike u stanju da pobede vreme. – izgovorio je Moma, siguran u to što govori. – Delo jednog putujućeg mazala iz 17. ili 18. veka, koji je išao po dobrostojećim kućama i slikao portrete familija za ručak i nekoliko forinti, danas dostiže ogromnu cenu. Slike dobijaju na vrednosti, a reči ih gube.

Ljiljana Kapor o tome kaže:

Kada završi pisanje romana, Moma jednostavno gurne pisaću mašinu u neki ugao kuće kao da se rešava sprave za mučenje i vraća se štafelaju, bojama i četkicama da bi slikao do mile volje. U šali je govorio da bi, da je bio pametan, jedino pisao potpis na nekom čeku kada proda sliku.

Dok je pisao, Moma je tražio mir i tišinu, dok je slikao, gužvu i muziku

Njihov zajednički život zaslužuje u najmanju ruku da se pretoči u igrani film. Zato je interesantno čuti svaki detalj o Momi i njihovoj ljubavi, koji gospođa Kapor podeli sa javnošću:

Kod Mome sam volela njegov odnos prema životu, na koji je uvek gledao s vedrije strane. Bio je radoznao i večiti dečak koji nikada nije pravio mistifikacije oko svog dela. Moma je bio lak za održavanje.  Svako jelo mu je bilo carsko i svako piće božansko.

Prvih meseci posle njegove smrti najgore mi je bilo predveče, jer smo tada pili kafu, spremali se da izađemo, on bi šetao Arčija, gledali bismo vesti. Svako jutro smo se budili zajedno, privilegija našeg zajedničkog života bilo je to što smo mogli da počnemo dan kad hoćemo. Izborili smo se da tako živimo. Naš život bio je atipičan, ali idealan udvoje.

Ljiljana je otkrila i ove uspomene na svog supruga:

Poslednjih godina on je govorio: „Sve sam napisao, sve sam naslikao, ovo su poklonjeni dani“. Kasnije sam shvatila da su Momine poslednje knjige i intervjui bili neka vrsta opraštanja. Opraštao se od života ovozemljaskog, čitalaca, ljudi… Najviše se trudio da prebaci u znanje ljudi da je on slikar i pisac. O tome govori i dokumentarni film „Momo Uncut“ koji je snimljen u produkciji Zadužbine „Momo Kapor“ i koji će biti prikazivan tokom dva meseca u okviru izložbe „Najlepše priče“.

Poslednja Momina slika je „Materinstvo“ a poslednja knjiga „Kako postati pisac“ iz 2009. godine. Moma je nije video u izlogu, ali ju je video odštampanu. Supruga Ljiljana mu je čitala odlomke u bolničkoj sobi u Istanbulu

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.

1 Comment
  1. Beskrajno hvala za ovaj divan tekst.
    Toronto, lepo jutro produzenog leta,…
    Neke delove citam po nekoliko puta… Moma i njegovo stvaralastvo.. Prepoznajem sebe nekada…. u ex Yu. Vracam se u moje studentske dane, opustanje uz Bazar i njegove price posle polozenog ispita, citiranje njegovih reci, gradeci sebe sa osecanjima probudjenim ili prepoznatim u njegovim recima , lepotama njegovih vinjeta. Boze, koliko je lepote i produhovljenosti budio u nama…
    Necu biti u Bgd da vidim izlozbu.
    Bilo bi sjajno kada bi napravili video prezentaciju izlozbe pracenu ovim vasim tekstom i Likinim komentarima. Svi, a posebno oni koji nisu vise u Bgd bice presrecni. Bio bi to i znacajan doprinos Zaduzbini. Uradite to, molim vas.
    Hvala vam za divan tekst, hvala Momi sto je bio Moma.
    Mirjana

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.