U stara vremena muškarci su se otvoreno plašili žena: O muškom i ženskom polu

„Primitivni“ narodi imali su predstavu o ženi kao biću koje poseduje opasna svojstva. Period menstruacije i dojenja, kao vreme njene fizičke „nečistoće“, doveo je do predstave o magičnoj nečistoći žene, koja je mogla da se prenese i na okolinu.

Hej, ti!

U srpskoj tradicionalnoj kulturi, blizina žene, fizički dodir sa njom, ali i običan susret, pogled i razgovor mogli su, u izvesnim situacijama, da donesu muškarcima nesreću i neuspeh, pa čak i da im ugroze zdravlje. U srpskom narodu naročito se smatrao opasnim neposredan kontakt između muškarca i žene kada bi on polazio na put, u lov, na prvo sejanje ili oranje, kao i kada je žena trudna, doji ili ima menstruaciju.
U nekim krajevima naše zemlje, ženama je bilo strogo zabranjeno da prelaze put muškarcu, jer bi se on tada našao u opasnosti, naročito ako se vozi na kolima. U Šumadiji su nekada vlasti kažnjavale žene koje bi napravile takav prekršaj.
Najveća opasnost pretila je muškarcu od strane žene sa kojom je u braku. U našem narodu bilo je karakteristično verovanje da žena ne bi trebalo da oslovljava svog supruga pravim imenom, niti da njegovo ime spominje pred drugima. Tako je žena svog muža najčešće dozivala sa „Hej, ti!“.
Pravila vezana za seksualne odnose bila su najrasprostranjenija. Mada je seksualni čin nekada smatran neophodnim za uspešnost nekog posla, većina odredbi imala je za cilj da taj kontakt spreči. Velikim prestupom u našem narodu smatran je i predbračni polni odnos, a devojke koje bi taj prestup napravile, često su surovo kažnjavane.

Muški prostor

U srpskom patrijarhalnom društvu žene su učestvovale isključivo u životu svoje porodice, dok su se životom seoske zajednice bavili muškarci. Porodilje su imale zabranu kretanja 40 dana posle porođaja, što je predstavljalo zapravo zabranu ulaska žene u „muški prostor“ u periodu njene fizičke, pa samim tim i ritualne „nečistoće“.
Takođe, žena je bila isključena i iz kultne prakse. Ona nije smela da prinosi krvnu žrtvu, u nekim krajevima nije mogla da učestvuje u pogrebnoj povorci, pa ni da bude položajnik. Ženi nije bilo dozvoljeno da uđe u crkvu za vreme menstruacije i 40 dana nakon porođaja. Ukoliko bi na porođaju umrla, njeno telo se nije unosilo, već se opelo obavljalo ispred crkve. Negde se događalo da za vreme službe muškarci i žene budu strogo odeljeni.

Vreteno i metla

Opasnim po muškarca smatrale su se i neke vrste kontakta sa ženom u krugu sopstvenog domaćinstva. Tako je u nekim krajevima bilo zabranjeno ženi koja prede ili čisti, da dodirne muškarca vretenom ili metlom. Tim postupkom ona bi muškarca simbolično uvukla u okvire svojih aktivnosti, koga bi zbog toga stigle razne nevolje.
U određenim situacijama ženi je bilo zabranjeno da radi oko muške odeće, da je krpi, pere i slično. Te zabrane su najčešće važile na određene dane i praznike, koji su u narodu smatrani ženskim praznicima.

Bez seksa pre setve

Glavno zanimanje srpskog naroda u prošlosti predstavljala je zemljoradnja. Po narodnom verovanju, presudni trenuci bili su prvo oranje i sejanja. Zato sejač nije smeo da bude ritualno „nečist“, jer bi nečistoća mogla da pređe sa čoveka na useve. U nekim krajevima, žena nije smela da dodirne seme pripremljeno za setvu da ga ne bi zagadila. Takođe, žena je mogla da deluje na useve i indirektno, preko sejača sa kojim je bila u kontaktu. Tako čovek koji je prethodno imao seksualne odnose sa svojom ženom, nije mogao da se nađe u ulozi sejača.
Bilo je prisutno i shvatanje da žena u određenim situacijama ne bi trebalo da dolazi u dodir sa živinom i stokom. Naročito je bio zabranjen i opasan kontakt trudne i menstrualne žene sa stokom. U nekim krajevima naše zemlje samo su muškarci muzli stoku. Takođe, žena nikada nije klala živinu i marvu, to je bio isključivo muški posao. Životinja koju bi zaklala žena pretvorila bi se u mrcinu i ne bi mogla da se koristi za jelo.

Na levu nogu

Kao i sama žena, sve ono što se nalazilo u stvarnoj ili imaginarnoj vezi sa njom smatrano je opasnim. Tako je desna strana, koja se povezivala sa muškim polom, smatrana srećnom i povoljnom, a leva, ženska, važila je za nesrećnu. U svakodnevnom životu srpskih seljaka, težnja za izbegavanjem leve strane bila je stalno prisutna. Da bi imao uspešan dan, čovek je morao da obrati pažnju da navuče prvo desnu nogavicu, desni rukav i obuje desni opanak.
Naravno, prethodno je bilo poželjno zakoračiti prvo desnom nogom. Narodna izreka „Ustao na levu nogu“ odnosila se na osobu kojoj je tog dana sve pošlo loše. Ukoliko bi se našao na raskrsnici, čovek bi se opredelio za desni put, verujući da je to srećnije rešenje. Na kraju, na put nije trebalo kretati levom nogom. Ni položajnik, ni nevesta, neće levom nogom prekoračiti prag kuće u koju ulaze.

Piše: Sanja Miloradović, etnolog

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena