U poseti gradu čije smo tlo pojeli u belim kutijama sa teget slovima „So“

Tuzla je na samo 60 km od granice Mali Zvornik, koju građani Srbije prelaze sa ličnom kartom. Jedina u Evropi ima slana jezera i to u strogom centru grada. Jedina ima skulpturu koze kao simbol grada. Šta sve može da se vidi u Tuzli za kratko vreme?

Piše: Branislava Mićić

Turalibegova džamija sa krovom u obliku piramide

Čovek putuje iz različitih pobuda ali ono što nalazi na putovanju uvek je isto – komadić sopstvene duše, nepoznata lica koja mu se odnekud čine znana, prasak iskrenosti koji podeli sa onim za koga misli da ga nikada više neće sresti i svest da je vođen Božijim prstom jer, gle čuda, koliko god se trudio da zaluta nešto ga uvek izvede na pravi put.

U Tuzlu sam pošla sa željom da zaronim u njen kosmopolitski zagrljaj, da se uverim da je to grad broj jedan u Bosni i Hercegovini po otvorenosti i gostoprimljivosti. Bila sam radoznala da kročim na tle gde se rađa čuvena bela kutija sa velikim, teget slovima „So“, koja krasi naše špaize i kuhinje, čini se, od kad je sveta i veka.

Možda sam predosećala da Tuzla ima slatku dušu, iako se njeno ime ispisuje brdima soli još od doba starih Rimljana. Što se bele kutije sa teget slovima „So“ tiče, ona zvanično postoji od 1885. godine kada je osnovana „Solana Tuzla“.

Sentimenalno putovanje

Sa mnom je na putovanje pošla i moja mama, da pronađe zgradu Narodne banke nedaleko od Doma armije u centru Tuzle, u kojoj je daleke šezdeset i neke počela svoj radni vek. Posle završene ekonomske škole u Šapcu, kao stipendista Narodne banke Bosne i Hercegovine, imala je obavezu da u etnički najzamršenijoj ex-YU republici osnuje svoj prvi radni odnos. Od ponuđenih mesta, ona je izabrala Tuzlu kao najbližu svom gradu.

Blizina Podrinja i Mačve i danas je veliki plus za Tuzlu, koja je svoj rudarsko-industrijski imidž zamenila novim – turističkim. Doduše, koreni turizma u gradu Tuzli datiraju iz 1914. godine kada je izgrađeno prvo lečilište Slana Banja za isceljenje reumatskih oboljenja. 

Od graničnog prelaza Mali Zvornik, koji je najpristupačniji za izlazak iz Srbije i ulazak u Bosnu put Tuzle, do centra grada u dolini reke Jale ima nepunih 60 kilometara.  Treba naglasiti da se u BiH ulazi sa ličnom kartom. Ne treba ni pasoš, ni PSR test.

Potonula istorija

Tuzla je jedno od najstarijih naselja u Evropi, koje može da se pohvali kontinuitetom života od neolita. Danas je to savremeni univerzitetski grad sa arhitekturom koju odlikuje otomanski, austrougarski i jugoslovenski uticaj. Obiluje spomenicima iz daleke i bliske prošlosti, uključujući i one koji ukazuju na bolna dešavanja u periodu od 1992-1995. godine.

Na 15 km od Tuzle smešten je aerodrom Dubrave, koji je u ex-YU bio vojni aerodrom, a danas je čvorište za niskobudžetne letove aviokompanije Wizz Air u zemlje Evropske unije i Tursku.

Tuzla je centar istoimenog kantona, koji leži na rudnicima soli i uglja. U narodu se kaže da so gradi Tuzlu ali i razgrađuje. Zbog eksploatacije soli pojedini delovi Tuzle počeli su u prošlom veku ozbiljno da tonu. Nestala su cela naselja a stanovništvo je raseljeno u nove delove grada.

Tuzla ima najveći trg u Bosni i Hercegovini. Zove se Trg slobode

Usled sleganja tla, zgrade u centru Tuzle su se nakrivile i pretvorile u ruglo. Iz najveće i najpoznatije od njih, zvane Barok, ispod urušenog krova izraslo je čitavo drvo. Osamdesetih godina prošlog veka Barok je srušen, kao i mnoga druga zdanja na glavnom Trgu slobode.

Tonjenje je zaustavljeno tek 2007. godine kada se eksploatacija soli preselila u nalazišta izvan grada i kada se pristupilo obnovi Tuzle.

Najviša zgrada u Tuzli pripada hotelu Mellain

Nekoliko objekata je tada rekonstruisano, poput zgrade Narodne banke. Ona je sačekala moju mamu na istom mestu, posle gotovo šest decenija. Intenzivno žute boje, pretvorena u poslovni prostor, smešila joj se od uha do uha. Samo njih dve su znale tajne jedne mladosti. Niko od meštana nije bio upućen u tako „daleku istoriju“.

Zgrada Barok

Od nekadašnjeg Doma armije, naravno, više nema ni traga ali je zato lepotica Barok na istom mestu kao i 1900. godine. Na radost Tuzlaka, podignuta je iz temelja 2009. godine, verna originalnom zdanju. Na svojoj raskoši može da se zahvali austrougarskim arhitektama, koji su je projektovali za prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, kada su oni najavili posetu Tuzli.

Tuzlaci su želeli da im ukažu čast grandioznim smeštajem u njihovom rudarskom gradu, koji se tada zvao Soli. Uvaženi gosti nikada nisu odseli u Tuzli. Razlog je nepoznat, možda i bezbednosni. Da slučaj bude još zamršeniji, u prestonici Bosne i Hercegovine, u Sarajevu, na prestolonaslednika Franca Ferdinanda izvršen je kasnije atentat. Izveo ga je Gavrilo Princip 28. juna 1914. godine.

Genijalni natpisi sa stećaka

Trg slobode u Tuzli najveći je od svih trgova u Bosni i Hercegovini. Na centralnom mestu je fontana, čiji ukrasi govore o pećinskim slikama iz doba neolita i srednjevekovnim stećcima. Tu je i obelisk, sa kamenim okvirom u čije ploče su uklesani mudri natpisi sa stećaka iz 13. veka. Evo nekih od njih:  

„Onda kada sam mogao nisam htio, sad kad hoću ne mogu raširiti krila. Takva mi kob. Nisam očajavao onda, neću ni sada. Ali vidim da svi koji lete slete i da niko ne osta zauvek u nebu svojom hrabrošću pa neću ni ja doveka ispod ovog kamena svojim strahom.“

„Ne nadaj se da će biti večno ono što će tek doći al ni ne žali za onijem što je prošlo. Većina ljudi ima malo znanja a velika očekivanja. Oni će zato uvek optuživati juče za ono što će im se desiti sjutra.

Ti voli trenutak u kojem jesi i usne koje te ljube. Kasnije će ti kosti ko sada moje mirno snivati ispod teška kamena.“

„Postoji hiljadu načina da se umre ali ni jedan nije prav… Ne prolazi pored moga kama, proplakat ću, jer ti si ono što ja bjeh i vidim ludo trošiš dane kao što ih ja potroših.

Jezera Panonika

Najprijatnije iznenađenje za goste Tuzle svakako su tri veštačka jezera sa slanom vodom, slapovima, neolitskim naseljem i drugim atrakcijama, koja se nalaze u centru grada, u delu koji se nekada zvao Srpska varoš. Naziv im je Panonika ili Panonska jezera. Panonika ugosti 300.000 posetilaca svake godine.

Ideja i izrada prve faze kompleksa Panonskih jezera 2003. godine, što je bio jedan od projekata ključnih za revitalizaciju grada, pripisuje se gradonačelniku Jasminu Imamoviću. Uprkos atraktivnoj lokaciji, današnje dno Panonike nije bilo perspektivno za gradnju bilo kakvih objekata, te je odlučeno da se krene sa izgradnjom slanih jezera. 

Veruje se da je Tuzla zapravo smeštena na dnu nekadašnjeg Panonskog mora a da je kamena so ostala ispod tla posle povlačenja Panonskog mora u Crno pre 10 miliona godina.

Žive boje, živa svirka

Ono što se ponese kao jedan od glavnih utisaka iz Tuzle jeste činjenica da grad odiše mladalačkim duhom. Prepun je kafića i restorana, sa prostranim letnjim baštama. Stara čaršija, do koje vodi pešačka ulica – Korzo, oslikana je muralima. Mnoge fasade imaju na sebi žive boje, koje u mnoštvu odaju utisak dražesnog šarenila.

Turisti imaju običaj da sednu „na pivicu“ (što podrazumeva „Tuzlansko pivo“) i uživaju u odličnoj svirci nekog od  živih bendova. Gotovo svakog iznenadi veliki broj ljudi na korzu i gradskim trgovima, te živa pop i rock svirka (narodnjaci, ili kako ih u Tuzli zovu ‘džigera’, ne stanuju u centru grada). Zbog raznolikog večernjeg života, Tuzla se lako može zameniti za neku izvikaniju letnju destinaciju.

Nadomak čaršije, u trgovačkoj zoni, nalazi se dvojna skulptura Kod Meše i Ismeta, koju je uradila zagrebačka umetnica Marija Ujević Galetović. Ona priča o dva umetnika, poreklom Tuzlaka. To su pisac Meša Selimović (1910-1982) i slikar Ismet Mujezinović (1907-1984).

Gradski park i Turalibegova džamija

Na drugom kraju čaršije je Gradski park u kome dominira statua Tvrtka Kotromanića, prvog kralja srednjovekovne Bosne i Turalibegova džamija, obnovljena 2007. godine, koja ima krov u obliku piramide. Turali beg je bio guverner Tuzle i planer urbanog razvoja u 16. veku, kada je grad bio pod Turcima. 

Kod džamije počinje Turalibegova ulica, koja je jednim delom otvorena za saobraćaj dok drugim delom čini glavnu pešačku zonu grada i žilu kucavicu večernjeg provoda Tuzlaka. Tu je i nekadašnja zgrada Kina Centar u stilu secesije. Nedaleko je i Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice, koja ostaje u sećanju posetilaca kao izuzetno lepo zdanje.

Saborni hram je sagrađen 1882. godine i iduće godine obeležava 140 godina od osvećenja. Sedište mitropolije je u Tuzli od 1852. godine, što je još jedan jubilej u idućoj godini. Zanimljivo je i da će Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta“ iz Tuzle u toj godini obeležiti 120 godina od osnivanja.

Tuzlu karakteriše i poznati fudbalski klub „Sloboda“, koji vuče koren iz 1919. godine. Stadion „Slobode“ se zove Tušanj a navijači „Fukare“.

Cijela Tuzla jednu kozu muzla

Kada se ogladni, valja posetiti najpoznatiju ćevabdžinicu u Tuzli, zvanu „Limenka“ (nalazi se preko puta jezera, niže pravoslavne crkve) ili ćevabdžinicu „Sarajka“ u pešačkoj zoni, za koju i vrapci znaju da baštini 50 godina tradicije. Uzgred, tamo su vrapci – kućni ljubimci. Ako ste vegan, ne zalazite u „Sarajku“. Tražite li jelo bez mesa, predložiće vam piletinu na žaru. Jedino rešenje jesu pomfrit i kupus salata.

Nedaleko je i poslastičarnica „Iljazović“ sa fantastičnim baklavama i Arabija šnitama.

I za kraj obavezno skoknite do novog dela grada, do hotela „Tuzla“, koji je smešten u jednom soliteru. Na zelenoj površini ispred hotela „Tuzla“, ispod guste krošnje magnolije, nalazi se statua koze, koja aludira na čuvenu krilaticu „Cijela Tuzla jednu kozu muzla“.

U doba Austrougara, kaže priča, stigao je proglas o zabrani uzgajanja koza da bi se sprečilo uništavanje šuma. Svi Tuzlaci, uplašeni od kazne, požuriše da uklone svoje koze. U Mosniku, jednom od tuzlanskih naselja, jedan siromah se oglušio o naredbu. Nije imao srca da uništi svoju kozu. Sakrio ju je i nastavio da je hrani i muze.

Mleko je davao i drugima. Neki stranac koji se u to doba doselio u Tuzlu tražio je kozije mleko za svoje bolesno dete i neko ga je uputio u Mosnik. Vlasnik koze mu je svaki dan davao kozije mleko i dete se oporavilo.

Posle toga gradom se proširila priča da je koza pomogla tuzlanskoj deci da se odgaje i ozdrave, te je nastao i čuveni stih: „Cijela Tuzla jednu kozu muzla“. Spomenik je najslađi krajem marta i početkom aprila, kada stablo magnolije iznad njega – procveta.

Reč Tuz znači so. U doba starih Rimljana Tuzla se zvala Salines

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.

6 Comments
  1. Vrlo iskren i afirmativan tekst, nabijen pozitivnim emocijama.
    Hvala autoru i srdačan poziv svim kosmopolitskim beograđanima rasterečinim od uskogrudih balkanskih predrasuda.
    Hvala i bujrum u naš lijepi Grad!🙂

  2. Hvala mladoj dami na ovako iscrpnom opisu potkrepljenom brojnim fotkama, svoje posjete našem gradu, iz koje čitaoci koji nisu boravili u ovom gradu, mogu steći jasnu vizija naše prelijepe Tuzle. To mogu tako jasno opisati samo ljudi koji imaju toplu i iskrenu dušu. Pozdrav i dođite nam opet.

  3. Hvala Vam na iscrpnoj reportaži.Ima tu još stvari,starih tuzlaka koji bi nešto rekli o starom hotelu Bristol,hotelu Beograd i td.Samo jedna zamjerka,Tuzla nema 110.000 stanovnika nego je taj broj oko 165.000 po zadnjem popisu čini mi se,ali sa ovakvim odlascima mladih ljudi i bračnih parova da se naslutiti da će doći i do 110.000.Vašoj majci i Vama želimo dobro zdravlje i dug život,dođite nam opet kad bude toplije i bićete iznenađeni Panonikom,a zimi šetnjom po Majevici i ukusnom hranom u lovačkim domom.
    Pozdrav od srca 🙂

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.