Tesla i Pupin: polemika oko Sarajevskog atentata

Za Ona Magazin govori dr Velimir Abramović, naučnik, mislilac i jedan od najboljih poznavalaca Nikole Tesle

Poznati su razlozi zbog kojih je počeo Prvi svetski rat i kakva je bila politička klima u Evropi pre 1914. godine, te kako je Sarajevski atentat promenio smer svetske istorije. Međutim, o polemici Tesle i Pupina oko Sarajevskog atentata, malo se zna. Za Ona Magazin na tu temu govori dr Velimir Abramović, naučnik, mislilac i jedan od najboljih poznavalaca Nikole Tesle.

Dr Velimir Abramović, naučnik, mislilac i jedan od najboljih poznavalaca Nikole Tesle

Tesla za „Njujork tajms“

Tesla je svom svojom dušom bio protiv bilo kakvog rata i smatrao je da ratni sukobi značajno usporavaju evoluciju čovečanstva, o čemu je detaljno pisao još 1900, naročito u članku Problem povećanja ljudske energije.
Po crkvenoj krštenici Tesla je rođen 28. juna, na Vidovdan 1856. godine. Istog datuma bio je atentat u Sarajevu 1914. godine. Već sledećeg dana, novinari „Njujork tajmsa“, pitali su Teslu za mišljenje. Evo šta su, posle njegovog odgovora, obelodanili.
„Nikola Tesla, izumitelj, koji je poreklom Srbin, rekao je danas da, ako nakon demonstracija protiv Srba koje su rezultat atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda bude usledio sukob, on će ubrzo poprimiti evropske razmere.
Tesla osuđuje atentat, navodeći da duboko žali što je neodgovorni fanatik, jedan od njegovih sunarodnika, počinio takav zločin. On veruje da će uzbuđenje uskoro splasti. U isto vreme, istakao je da je Srbija leglo ogorčenosti i da mržnja koju su iznedrili Balkanski ratovi i dalje tinja, prevashodno jer su napori Srbije da dobije jadransku luku bili osujećeni stavom Austrougarske.
On je, takođe, naveo da je nadvojvoda Ferdinand bio svestan mržnje Srba i da je predložio liberalne reforme za Slovene, što je trebalo da mu osigura veću popularnost.“

Vidovdan – ključni dan za Srbe
Po crkvenoj krštenici Tesla je rođen 28. juna, na Vidovdan 1856. godine; istog datuma bila je Kosovska bitka 1389. godine i takođe atentat u Sarajevu 1914. godine (zbog čega ga zovu i Vidovdanski).

Tesla je smatrao da ratni sukobi značajno usporavaju evoluciju čovečanstva

Tesline proročke reči

Teslina izjava govori o tome koliko je on dobro bio obavešten, iako se lično libio bilo kakvog uplitanja u političke poslove. U decembru 1914. Tesla objavljuje i proročki članak o Prvom svetskom ratu u kome tačno imenuje sile pobednice kao i trajanje rata, pogađajući njegov završetak gotovo u dan.
U „Njujork tajmsu“ Tesla iznosi i malo poznate podatke o učešću njegove porodice u srpsko-austrougarskim odnosima.
„Moj ujak“, kaže Tesla, „bio je mitropolit u Sarajevu, gde je nadvojvoda ubijen. Ovu titulu poseduje mala grupa ljudi, koja u hijerarhiji dolazi odmah iza patrijarha Grčke crkve. On je u velikoj meri odgovoran za aneksiju Bosne i Hercegovine od strane Austrije, i zahvaljujući njegovoj veštini, kako se danas veruje, rat je sprečen u vreme kada Srbija nije imala vojsku vrednu pomena i kada su sve države Balkana mogle lako biti osvojene.“
Danas, posle raspada Jugoslavije, a na štetu Srbije, potpuno je jasno koliko je Tesla bio u pravu, iako u njegovo vreme to nije tako izgledalo.
„Atentatori su zavedeni mladi ljudi koji su delovali u uverenju da daju svoj život za veliku stvar. Ipak, situacija je veoma ozbiljna zbog tenzija u Srbiji, i sada je nezamisliv ograničeni rat koji se ne bi odmah i brzo proširio u rat evropskih razmera.
Godine 1908. Srbija je bila na ivici rata. Ljudi su se odlučno protivili aneksiji, ali jedna ili dve osobe visokog ranga u crkvi uvidele su da je ovo jedini način da se zemlja spase. U to vreme, Hrvati, koji su praktično isti narod, bili su za aneksiju jer su verovali da će na kraju Dalmacija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina biti ujedinjene pod formalnom vlašću Austrije, dok će u stvari biti nezavisne.“

Pupin za „Ivning post“

Vreme je itekako dalo za pravo Tesli, dok je, kako ćemo pokazati, Pupin ispoljio naivnost, ponet pogrešnom idejom ujedinjenja Južnih Slovena u Jugoslaviju, idejom koja, kako je to danas sasvim očigledno, nije imala nikakvo ozbiljno pokriće u istim tim balkanskim narodima.
Na Tesline stavove, koje su prenele mnoge američke novine, reagovao je Mihailo Pupin u „Ivning postu“, a potom u „Njujork tajmsu“.
„Prof. Mihajlo Pupin sa Univerziteta Kolumbija, predsednik Srpske federacije u Americi i predsednik Srpsko-američkog obrazovnog saveza, poslao je „Ivning postu“ sledeće pismo sa jučerašnjim datumom, kao odgovor na intervju Nikole Tesle koji je objavljen u sinoćnjem izdanju ovih novina. U pismu profesora Pupina navodi se:
U vašem današnjem izdanju pojavio se intervju sa Teslom povodom tragične smrti austrijskog nadvojvode Ferdinanda. U ovom intervjuu Tesla je opisan kao rođen u Srbiji i citirano je njegovo duboko žaljenje što je neodgovorni fanatik, jedan od njegovih sunarodnika, počinio takav zločin. Zaključak je da je rođen u Srbiji ubio naslednika austrijskog trona. To, međutim, nije slučaj; Serb, rođen u ponosnoj Hercegovini, bio je taj koji je počinio ovaj nasilni čin.“

Pupin je, po Abramoviću, zastupao politiku iskorišćenja srpske vojske za stvaranje novih država na Balkanu

Militantni profesor

Politika represije nad Srbima je, po mišljenju prof. Pupina, uzrok atentata. „Njujork tajms“ je u izdanju od 29. juna 1914. godine, objavio:
„Austrijska politika represije nad srpskim narodom uzrok je ove nesreće“, izjavio je sinoć u univerzitetskom klubu Mihajlo I. Pupin, profesor na Univerzitetu Kolumbija. Profesor Pupin je iz Srbije. Ovaj krupni, tamnokosi čovek odvažnog pogleda tipičan je primerak svog naroda.
„Dva nedavna događaja najavila su katastrofu za svakoga ko je upoznat sa temperamentom srpskog naroda“, rekao je. „Prvi je bio štrajk učenika u državnim školama u Bosni i Hercegovini, a drugi, verovatno značajniji događaj, manevri austrijske vojske. Ceo srpski narod pati pod austrijskom represijom jer je politika te zemlje prema krajevima koje je anektirala protivzakonita i glupa. Stanovništvo Bosne i Hercegovine malo šta bi moglo isprovocirati toliko kao dolazak austrijskih trupa na njihovu teritoriju radi sprovođenja manevara duž granice sa Srbijom. Oni su Srbi, iz istog naroda kao i oni u Srbiji. Kada su videli da nadvojvoda okuplja trupe na način koji odgovara pripremama za rat – za koji svi smatraju da će pre ili kasnije buknuti kada Austrija pokuša da pripoji Srbiju – to je izazvalo strašnu ogorčenost.“

Antisrpska politika

„Vest o jučerašnjoj tragediji nije me iznenadila. Ne kažem da odobravam atentat. Međutim, poznajući temperament naroda, to je delovalo neizbežno. Višegodišnja austrijska dominacija i represija i srpska težnja ka nezavisnosti doveli su narod do tačke ključanja. Jutros sam čitao o životu jednog Srbina, D. Obradovića, prvog čoveka koji je u srpski narod doneo uticaje moderne književnosti. Dok sam čitao priču o mukama koje je preživeo, o progonima i ocrnjivanju njegovog imena, uzbudio sam se i shvatio da, ako postoji jedna stvar koju nosim u kostima, to je mržnja prema Austriji.“
Jasno je da je Pupin u masonskoj loži već bio dobro upoznat sa onim što sledi a to je stvaranje državnog privida Jugoslovenske zajednice i da je zastupao čisto antisrpsku politiku, to jest politiku iskorišćenja srpske vojske za stvaranje novih država na Balkanu, od čega Srbija na kraju krajeva nema ništa osim vojnih poraza i aktuelne ekonomske krize.
Svoje polemičko pismo sa Teslom, Pupin završava konstatacijom oko koje već sto godina istoričari imaju suprotna mišljenja.
„Uveren sam“, zaključuje Pupin, „da ovaj napad na nadvojvodu nije imao podsticaj iz srpske prestonice. U Beogradu i širom Srbije, svi inteligentni ljudi, a posebno studenti, znaju da bi odgovornost za jedan takav čin naudila njihovoj zemlji u očima celog sveta.“

Fatalna Kraljevina SHS

Ako iz perspektive savremenih događaj hladne glave prosudimo Teslina i Pupinova stanovišta, jasno je da je Tesla bio protiv rata uopšte, pa i Prvog svetskog, kao srpskog rata sa Austrijom i Nemačkom, a da se Pupin opredelio ne samo za ratnu opciju, nego i protiv postojanja posebne crnogorske i srpske države, koje su obe ukinute Kraljevinom SHS, odnosno stvaranjem Jugoslavije. Drugim rečima, kako danas to jasno i nedvosmisleno vidimo i osećamo – opredelio se i radio protiv interesa srpskog naroda – kaže na kraju razgovora dr Velimir Abramović.

Piše: Marina Bulatović

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.