Venčanja se odvijaju po nepisanim pravilima, kojih se pridržavaju mladenci i svatovi, često i ne znajući kakvu simboliku nose. Ključno je teranje zlih duhova, koji bi im narušili sreću i ljubav
Naši daleki preci su smatrali da su mlada i mladoženja podložni uticaju zlih duhova. Upečatljiv je primer prenošenja mlade preko praga.
Po predanjima, zli duhovi kruže oko praga kuće u koju ulaze mladenci, te podizanje mlade sprečava da sa njom uđu demoni u kuću.
Venčanica kraljice Viktorije
Prema nepisanim pravilima, na dan venčanja mlada na sebi mora da ima nešto novo, nešto pozajmljeno i nešto plavo. Ta tradicija potiče iz Engleske a simbolika je jednostavna. Pozajmljena stvar se uzima od bliske osobe koja je dugo u srećnom braku, jer se na taj način sreća prenosi sa starijeg para na mladence. Nešto novo vodi mladi par u nov, srećniji život, dok plava boja govori o iskrenoj ljubavi.
Slično je i sa venčanicom, bela boja govori o nevinosti i čednosti mlade. Danas bela venčanica ukazuje na iskrenu i čistu ljubav. Osim toga, bela boja štiti od negativnih sila, zlih pogleda, čuva od uroka i simbol je bogatstva, čistoće i radosti.
Venčanje kraljice Elizabete 1947. godine 
Venčanje Grejs Keli i princa od Monaka 
Venčanje Kim Kardašijan i Kanje Vesta 
Venčanje Kejt Midlton i princa Vilijama
Istorijski podaci govore o tome da je belu venčanicu u modu uvela engleska kraljica Viktorija, koje je za svoje venčanje 1840. godine izabrala belu haljinu.
Beli veo je i danas u modi i predstavlja simbol skromnosti, dok je nekada služio da zaštiti mladu od čini i urokljivih očiju.
Crvena venčanica
Ipak, postoje narodi kod kojih sreću i večnu ljubav u braku simboliše crvena venčanica, i taj običaj je karakterističan za Kineze i Indijce. U Kini na venčanju mlada nosi crvenu haljinu a mladenci seku jedno drugom pramen kose, koja se čuva kao zalog trajne ljubavi. Čin venčanja se u Kini zove radosni banket a bračna soba mladenaca – soba radosti.
U Indiji tokom ceremonije venčanja mlada nosi crveni sari. Mladenci zajedno kruže oko zapaljene vatre, koja je simbol božanstva stvaranja sveta Agnija, kome se prinose darovi tako što se u vatru baca pirinač. Posle toga se na mladence bacaju latice ruža i jasmina kako bi se oterale zle sile. Ti običaji stigli su i u naše podneblje, gde bacanje pirinča na mladence simboliše plodnost i predstavlja blagoslov braka – koliko zrna pirinča, toliko dece.
Na Mediteranu svatovima se u džep stavljaju dva lista masline, komad osveštane sveće iz crkve i tri zrna soli, što mladence čuva od negativnih uticaja na dan venčanja i kasnije u životu.
Ruže i ruzmarin
Ruže i drugo cveće kao i ukrasno zelenilo svojim mirisom privlače pozitivnu energiju i teraju lošu. Stari Grci su koristili bršljan kao dokaz večne ljubavi.
Tradicija nalaže da se na venčanju svatovi kite ruzmarinom, ali se malo zna o simbolici i poreklu tog običaja. Datira iz srednjeg veka, kada se ruzmarinu pripisivala velika zaštitna moć u rasterivanja zlih duhova koji čoveka vrebaju u svim ključnim trenucima, na rođenju ili prilikom venčanja. Običaj je bio da mlada na venčanju nosi venčić od ruzmarina.
Danas, cvetni buket za venčanje, bidermajer, nosi poruku večne, romantične ljubavi i osigurava bogatstvo u braku. Zato mlada baca bidermajer, u želji da sreću i ljubav prenese na drugu neudatu devojku.
Po verovanju, onu koja uhvati venčani buket čekaju prava ljubav i skori brak. Takođe, bacanje bidermajera zamenilo je stari običaj cepanja venčanice. U dalekoj prošlosti neudate devojke su cepale delove mladine venčanice za sreću.
Prsten – simbol ljubavi
Venčanje je nemoguće bez svečanog čina razmene burmi, koje mladenci daju kao zakletvu vernosti i ljubavi. Ako mladoženja pogleda mladu kroz prsten pre venčanja, voleće je zauvek. Izbor zlata za burmu i dijamanta za verenički prsten takođe nije slučajan.
Dijamant je simbol sreće, blagostanja, slave, uspeha i iskrene ljubavi. Veruje se da snaži ljubav, pa se najčešće koristi za vereničko prstenje optočeno zlatom, koje pojačava pozitivnu energiju dragulja.
Kada se dijamant pokloni kao izraz iskrene naklonosti mladencima, on donosi veliku sreću. Na to ukazuje i njegovo ime, koje potiče od grčke reči „adamas“, što znači nesavladiv.
Negativni predznaci
Po tradiciji, mladinu venčanicu mladoženja nikako ne sme videti pre venčanja, jer se tako oskrnavljuje njihova čista ljubav. Kasnije u životu na njihovu vezu može pasti senka sumnje ili emotivna hladnoća.
Drugi loš predznak je ako posle obavljenog čina venčanja neko prođe između mladenaca i razdvoji ih na trenutak. To ukazuje da se kasnije mogu udaljiti i da ih u braku očekuju brojne prepreke i svađe.
Takođe, prilikom ulaska u novu kuću nevesta baca jabuku preko krova kuće. Ako nije dobro bačena i vrati se, mlada neće biti dugo u braku.
Mik i Bjanka Džeger 
Ašton Kučer i Demi Mur 
Princ Čarls i Ledi Di 1981. godine
Ko vodi glavnu reč
Prilikom venčanja, čest je običaj da mlada ili mladoženja nagaze onog drugog a ko to prvi uradi imaće glavnu reč. Veruje se i da ko prvi progovori posle izgovorenog sudbonosnog „da“, ima šanse da bude šef u kući.
Takođe, ko prvi izađe iz crkve ili opštine stiče prednost u bračnom životu.
Torta za sladak život
Svadbena proslava je nezamisliva bez mladenačke torte, čije se poreklo vodi iz starog Rima gde su spravljani hlepčići od pšenice i ječma. Lomljeni su iznad mladine glave da bi obezbedili plodnost.
Običaj se menjao kroz epohe, da bi savremeni oblik dobio u viktorijansko doba. Naime, na venčanju ćerke kraljice Viktorije,1859. godine, izneta je raskošna svadbena torta na staklenim držačima.
Simbolika svadbene torte je višeslojna. Ukazuje na istinsku ljubav, obećava plodnost ali i upućuje na međusobnu privrženost mladenaca. Sam čin sečenja kolača predstavlja zavet da će uspone i padove života prolaziti zajednički, podržavajući se i bodreći.
Mladenci pružaju jedno drugom prvi zalogaj torte i time prizivaju više „slatkih“ trenutaka u budućnosti.
