Posle 27 godina rada u zdravstvenom turizmu, Stana Nedović Moračanin, dizajnerka nakita „She is by Stana“, odlučila se da postane preduzetnica.
Kao medicinski radnik, kineziterapeut, mnogima je pomogla u Specijalnoj bolnici za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma „Zlatibor“, a njoj lično najviše je pomogla selidba u vikendicu na Vodice, 12 kilometara od centra Zlatibora. Tamo je sa suprugom Igorom Nedovićem, vozačem u građevinskoj firmi, psom Mrkijem i četiri mačke, pronašla mir za kojim je tragala.
Sa Stanom smo se sreli posle ukidanja vanrednog stanja izazvanog pandemijom Covid 19, na Spasovdan, što je naša sagovornica protumačila kao povoljan znak. Posle dva i po meseca neprihodavanja od prodaje nakita, počela je već da razmišlja da odustane od preduzetničkih voda, u koje je smelo ušla pre godinu dana. „Svaka podrška mi je“, kaže ona,„dobrodošla“.
Rođeni preduzetnik
Dok gustiramo sveže ceđeni sok od pomorandže i domaću travaricu, Stana iznosi svoj slatki specijalitet od banana, oraha i vanilin krema. Priča nam da je zaljubljenik u fotografiju ali da ipak najviše voli da pravi nakit.
„Svaki komad nakita koji je ikada napravljen, sačekaće svog kupca“, kaže Stana. „Kad pravim, vidim osobu koja će ga nositi i prenosim svoju pozitivnu energiju u njega.“
Iako je dugo radila u državnom sistemu, Stana je još kao devojka od 16 godina pokazala preduzetnički duh. Pravila je ogrlice od glinamola, koje je prodavala na užičkoj pijaci i odlično zarađivala. Školovanje je odvelo na Višu fizioterapeutsku u Sarajevo, a umetnica u njoj čekala je svoj trenutak da se ponovo probudi.
Stanin lek protiv suvog kašlja U 1 litar hladne vode naveče isitniti kašiku lovorovog lista. Ostaviti da proključa. Maknuti na kratko sa vatre i potom vratiti još 10 minuta da vri. Procediti. Zasladiti medom i dodati limun po želji.
26 selidbi
Stana je po mnogo čemu specifična. Poznaje travke i biljke i ume sa njima. Poklonila nam je melem za negu peta, koji se pokazao kao odličan i protiv ekcema. U melemu dominiraju bosiljak i majsila trava, koju ona i njen otac sakupljaju na Goliji.
Ova neobična dama, velike energije, preselila se 2014. godine iz centra Užica u vikendicu na Vodicama. Sada je taj deo Zlatibora naseljen, a nedaleko od Stanine vikendice nalazi se nova turistička atrakcija – tematski park „El Paso City“.
„U životu sam se selila 26 puta. Dosadilo mi je da se selim… Prvi put sam 1995. došla ovde, na Vodice, i živela godinu dana. Tada se znalo kad je zima, kad je leto. Danas moraš da nosiš kišobran, kabanicu i gromobran, kad pođeš od kuće. Ne daj Bože da pođeš peške malo dalje od kuće, u jednom trenutku sunce, sledećeg je kijamet, a onda krene grad.“
Miris slobode
„Slana je ove godine bila i krajem maja“, nastavlja svoju priču Stana Nedović Moračanin. „Temperatura se spustila na pet stepeni. Klima se promenila, u poslednje tri godine naročito. Voda je mnogo jača. Crnuša, prva biljka koja se pojavi nakon zime, ove se godine pojavila krajem februara. To pokazuje da će zima da se oduži…“
Da li vas ljudi smatraju za čudakinju?
Stana Nedović Moračanin: „Kad sam se doselila na Vodice, svi su rekli: Napustila si stan u glavnoj ulici u Užicu da bi došla ovde, u „4 x 4“. Nismo imali vode, samo struju, drvenariju su pojeli vetar i kiša. Sve je bilo otvoreno, još se vidi gde je voda ulazila… Onda prekrajate to što možete, ali sve pravite od drveta, ne od betona. Videli ste drvene ogradice u bašti, sama sam ih napravila.“
Napravite paralelu između vašeg raspoloženja u gradu i ovde?
„To ti je kao kad ležiš u jednom balonu na površini vode i kako god vetar duvao i more te nosilo, ti plutaš. Kad si vezan za zemlju, za prirodu, ti si uzemljen, ti osećaš život u svakom trenutku. Izađeš napolje, osetiš miris… Šta ti treba više od života? Samo parče zemlje, neba i vode.“
Ko sam, šta sam?
Jeste li sve usamljeniji, budući da idete neuobičajenim životnim stazama?
Stana Nedović Moračanin: „Biće ljudi. Pogledajte za vreme ovog vanrednog stanja i pandemije, koliko je porodica došlo. Prvo na izlet a onda – za stalno. Svako malo čujem roditelje kako se dive „dostignućima“ svoje dece: „Gle, kamen, bacio je kamen, jeee. Ene, ubrao cvet. Eneeee.“ Koliko su se ljudi otuđili od prirode! Pogledajte nas, jeli smo travke, jeli zemlju, od toga smo kuvali kao „ručak“. Sve su naše igre bile u prirodi. Ovde na Rzavi puštali smo brodiće. I sad, Bogu hvala, vidim opet decu – igraju se žmurke i pecaju, počeo je život da se budi. Meni je drago što deca shvataju da je priroda – suština života a ne kuća i zidovi.“
Da li ste se neki put razboleli od kad ste se preselili na Vodice?
„Nisam. Uvek me je ovo mesto vraćalo u život. Otac je pre 47 godina napravio ovu vikendicu zbog mene, za oporavak. Kao dete, bila sam bolesna. Vodice su me uvek vraćale u život i sebi… Ovde ne može niko da vas truje, ne zato što živite sami, okruženja su kao sva okruženja, svuda ima kukolja i dobrih ljudi, ali vi ste sa sve jasnijom misli ko ste, šta ste… A svako je od nas samo čovek, samo živo biće.
Ljubavna sirena
„Prošle godine sam učestvovala na sajmovima nakita, od Užica, preko Rijeke, Mostara, Ulcinja do Skoplja“, priča Stana. „Svuda dolazite u kontakt s ljudima… I svuda je isto. Kad čovek živi u gradu, on ne može da se usredsredi na sopstveni, a kamoli na tuđi život. Vuče ga taj gradski tempo, vezane su mu ruke, od prevoza do sastančenja. A onda shvati da može drugačije, pogotovo sad u digitalnom dobu kad može od kuće da radi. Gde ćete bolje preduzeće nego da svako radi ono što zna i voli.“
Dok razgovaramo o smislu života, kroz prozor se začuje sirena. Kaže nam Stana veselo: „Evo ga. To je moj suprug. Uvek kad prođe pored naše kuće, svirne.“
Dosta vremena provodite sami, okruženi šumom. Da li se plašite?
„Ne postoji strah, možda strah za život drugoga, samo to.“
Kad ste otkrili Boga u sebi?
„Od početka života sam bila suočena sa borbom. Tada nisam znala da postoji crkva, ali ljudsko biće u sebi ima tu božju nit… Ne kažu zalud: „Sve što radiš u životu, veži za nebo“. A što se tiče crkve kao institucije – i kad sam se udavala, birala sam ko će da me venča. Ako treba da se pričestim i ispovedim, to ću uraditi u manastiru. Ne treba mi crkva kada imam veru u Boga u sebi. I u kontaktu sa ljudima, veže nas to božije u nama: ljudskost i iskrenost.“
Tekst i fotografije: Jelena Đokić / Branislava Mićić
Drevna metereologija Ako se na brezi listovi okrenu na gore, pašće kiša. Ako pada kiša i čujete ptičice da pevaju, ogrejaće sunce. Ako se kupaju golubovi i vrapci u bari, biće lepo vreme. Ako uveče u daljini negde sevne, znajte da će sutra biti lepo vreme.
Prodajni prostor
Ima li promena u vašem braku od kad živite u prirodi?
Stana Nedović Moračanin: „Dosta se radi, fizički radimo ceo dan. Bogu hvala, mi imamo neku zajedničku priču prepoznavanja od prvog trenutka i ona funkcioniše do danas. Upućen si, hteo ne hteo, i fizički i kroz pomoć, na komšiluk (kažu nemoj da se ogradiš dobrom ogradom nego dobrim komšijama). Imamo tu par primera da su ljudi usred noći zvali komšiju da im spašava život.“
„Do kovida i vanrednog stanja je bilo dobro, mogla sam da živim, da platim dažbine i doprinose za svoju radnju, a sad ćemo videti. Konkretno od mog posla, dva i po meseca nije bilo nikave zarade, jer ja prodajem tako što sam u kontaktu sa ljudima. Uzimala sam pod zakup prodajni prostor na Zlatiboru, kod Kraljeve česme, a to je sad zabranjeno odlukom Opštine Čajetina. Zlatibor se renovira, izmeštene su sve kućice, određeni su ljudi koji će ih dobiti, tako da ostajem bez prodajnog mesta, pa razmišljam šta ću i kako ću. Ostaje online koji se do sad u mom slučaju nije baš sjajno pokazao…“
Neostvarena želja
Šta biste menjali u svom životu da možete?
Stana Nedović Moračanin: „Kada radite u sistemu, zaboravite samovrednovanje. To je navika koju sam promenila kad sam otišla iz sistema. Dobila sam samopouzdanje a onda i samovrednovanje.“
Imate li neostvarenih želja?
„Možda bih otišla još do Maldiva. I, naravno, u Toskanu. Pretprošle godine sam bila u Parizu tri meseca. To je grad koji sam volela, ali tamo nikada ne bih živela. Tamo svi žive po satnici iz agendi, za posetu prijateljima moraš se najaviti barem mesec dana ranije, Parižani imaju novac ali ne i slobodu, površni su i hladni.“
