Šta su otmene Bečlije preuzele od nas? Roštiljanje na Dunavskom ostrvu u prestonici Austrije

Nastalo zbog sprečavanja poplava, bečko Dunavsko ostrvo razvilo se u omiljeno izletište i kupalište, u kome svoj mir i zadovoljstvo nalaze Bečlije i to samo nekoliko minuta metroom od katedrale Svetog Stefana i istorijskog centra.
Vekovima su se vladari carskog grada Beča i velike Monarhije borili sa prirodom i poplavama, a moćni Dunav znao je da napravi, i pored svih napora i sistema izgrađenih kanala, ogromne štete na ulicama i trgovima milionskog grada. Gradske vlasti 70-ih godina prošlog veka odlučile su da na trajniji način reše ovaj problem. Izgradili su veštačko ostrvo sa branom koja reguliše dotok i ispuštanje vode, tako da moćna reka i pri najnepovoljnijim vremenskim uslovima ostane u svom koritu.
U tu svrhu, nastalo je 21 km dugo i do 250 m široko Dunavsko ostrvo koje je ostvarilo svoju namenu u „milenijumskim poplavama“ 2013. godine. Kada su gradovi uz Dunav imali veliku muku da se izbore sa ćudima prirode, u Beču je glatko regulisan protok vode otvaranjem i zatvaranjem brana.

Osmišljen koncept

U toku izgradnje Dunavskog ostrva Bečlije su primetile da se na mnogo mesta, gde bageri započnu kopanje, prave jezerca tirkiznoplave vode. Odmah su uveli naviku da tu kampuju i da se kupaju. To su gradske vlasti podržale, pretvorivši Dunavsko ostrvo u prirodnu oazu pored centra grada, koja i danas služi za rekreaciju, odmor i uživanje stanovništva.
Ostrvo nije samo omiljeno izletište, ono je vremenom postalo i dnevno pribežište Bečlija. Tu se tokom leta i lepog vremena okupi i do 200 hiljada ljudi, a za vreme Festivala, koji se ovde tradicionalno održava, u nekoliko dana slije se i više od milion posetilaca.
Dunavsko ostrvo je rezultat ulaganja, osmišljenog koncepta, staranja, održavanja i osluškivanja potreba korisnika, za šta su zaduženi ljudi iz Magistrata za vode austrijske prestonice.

Novi Dunav

Ostrvo je, inače, podeljeno na tri dela. Severni i južni prepušteni su dejstvu prirode, zbog čega je tu moguće sresti i zaštićene životinje kao što su dabrovi, kormorani, vodomari i rode. Samo ostrvo se naslanja na Nacionalni park Donauauen. To je jedini nacionalni park, koji se nalazi u glavnom gradu neke države.
Središnji deo ostrva je „raj za odmor“. Leti su najzastupljenije aktivnosti na vodi, jer postoje kilometri plaža i oko 50 pontona sa kojih je moguće bućnuti se u čist i providan „novi Dunav“. Novi Dunav je zapravo jezero u kome nema strujanja reke. Za one koji vole da neposrednije osete čari prirode, sasvim je moguće da se bućnu i u pravi Dunav.

Bečko more

Na ostrvu su uređene posebne plaže za naturiste, ljubitelje pasa i osobe sa posebnim potrebama. Pre nekoliko godina izgrađena je izuzetno atraktivna plaža „Kopakagrana“, što je igra reči između čuvenog kupališta u Riju i obližnjeg bečkog naselja Kagran. Dovučene su ogromne količine sitnog peska, postavljene velike palme i masline u saksijama, a ležaljke i suncobrani su potpuno besplatni, jer plažu je uredila gradska vlada, pa je i logično (po visokim bečkim standardima) da ona pripada svim stanovnicima. Naravno, tu su i kafići i restorani (naglasak je na mediteranskoj i meksičkoj kuhinji), tako da se zaista oseća morska atmosfera usred srednje Evrope. Mnogi Dunav i kanale koriste za jedrenje, veslanje i skijanje na vodi, za šta postoji specijalna žičara.

Tomas Kocu Šneberger, direktor Informacionog centra

Besplatan internet

Na izlasku iz metroa izgrađen je Informacioni centar, a agilni direktor za informacije ovog centra, Tomas Kocu Šneberger, sa ponosom i entuzijazmom objašnjava kako se ovde osluškuju potrebe građana, prihvataju  mnogobrojne inicijative i vodi računa o različitim potrebama i željama. Tako je, zbog mlađih i zaposlenih građana, celokupna središnja zona pokrivena besplatnim internet signalom. Zato se često događa da poslovni ljudi iz centra grada ili obližnje filijale Ujedinjenih nacija dođu na pauzu i odavde obavljaju poslove laptopom, kao i da mnogi „frilenseri“ rad od kuće menjaju za rad u prirodi.
Kako nam je rekao gospodin Šneberger, ostrvo je  najživlje leti, ali i tokom cele godine tu dolaze mnogobrojni posetioci da pešače, voze bicikl, džogiraju, šetaju kućne ljubimce… Prošle zime je posebno atraktivno bilo nordijsko skijanje, dok je klizanje zabranjeno zbog podzemnih voda, koje su i zimi i leti temperature od osam stepeni.

Mesta za roštiljanje

Posebno popularna aktivnost poslednjih godina, za koju i same Bečlije kažu da su je zavoleli zahvaljujući izuzetno brojnim doseljenicima iz Srbije, Balkana i Turske, jeste roštiljanje. Toj kulinarskoj delatnosti na ostrvu se pridaje poseban značaj i pažnja pa su tako uređene dve otvorene „gril zone“ sa 15 fiksih roštilj mesta, od kojih su dva proglašena luksuznim.
Pre nekoliko godina, uprava ostrva poželela je da promeni dotrajale „gril placeve“ pa je raspisan konkurs za najbolje idejno rešenje. Pobedili su studenti Akademije primenjenih umetnosti i po njihovoj ideji izgrađena su nove betonske „pljeskavdžinice“. One se, pored mesta za pečenje mesa (ribe ili povrća) sastoje još od klupa gde sedi društvo, jer, poznato je da se roštilja u društvu, i da se, kako se kaže u odgovarajućoj brošuri o roštiljanju koja je, između ostalog i na našem, kako ga ovde zovu BHS jeziku, ovom delatnošću u 99 odsto slučajeva bave muškarci.

Jagoda na vrh torte

Korišćenje ovih roštilja, za razliku od suncobrana i ležaljki, ipak nije besplatno i zakazuje se putem interneta. Cena zakupa je (za njihove prilike) simbolična i košta 10 evra, i više je, kako nam je objašnjeno, garancija da će se oni koji su zakupili roštilj i pojaviti, nego što je izvor zarade.
Za sada sve odlično funkcioniše, svi poštuju pravila i svi su zadovoljni, pa je ovaj roštilj verovatno ona jagoda na vrhu torte zahvaljujući kojoj je Beč svake godine među pobednicima na top listama kvaliteta života stanovnika u gradovima.

Dejan Zagorac
Dejan Zagorac

Dejan Zagorac je istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Bavi se odnosom ekologije i kulture, i gastronomijom kao delom nematerijalne kulturne baštine. Predsednik je Eko centra, centra za socio-ekološka istraživanja i dokumentaciju. Autor je istraživanja „Gastronomska mapa Srbije“ i koautor knjiga „Ukus Đerdapa“ i „Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije“. Trenutno realizuje projekat „Ukusi Stare planine“.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena