Magarac Boško, mačak Sandokan, jarac Sezam, konji Soko, Vihor i Petko, i štenci Paša i Astor – nezvanične su zvezde velike životinjske farme „Sokolske kolibe“, gde pod jednim krovom (u štali koja se zove „Arka“) živi više od 200 čistih, sitih i zadovoljnih drugara, o kojima brine, kada je njegova smena, dobričina i ljudina Jevrem (Ješa) Nenadović iz Pecke.
Zašto je štala „Sokolskih koliba“ nazvana „Arka“? Igor Rabat, osnivač i vlasnik „Sokolskih koliba“, nije slučajno nazvao štalu na svom imanju „Arka“. Kad bi se ponovo desio potop, valjalo bi ukrcati u Nojevu barku samo autohtone domaće životinje. Jedino one mogu da prežive eventualne epidemije i budu genetska baza za nova ukrštanja u stočarstvu.
Ješin zadatak je da nahrani, napoji, očisti i istimari „samo“ 20 magaraca, 10 konja i dva ždrebeta, ali i da se pobrine za 90 ovaca, 29 koza i nešto krava. Dodajte tome još guske, koke, paunove, pse, jednog mačka i jednu gicu, i pašće vam vilica od zaprepašćenja da je jedan radnik dovoljan za sve njih, doduše jedan koji kaže: „Sve se može kad se hoće“.
Jevrem (Ješa) Nenadović iz Pecke 
„Sokolske kolibe“ u Carinama na Rožnju
Boško i družina „održavaju“ travnjak besprekorno
Manastir Sv. Vasilija Ostroškog na Rožnju 
Čarobni prizori, snimljeni u selu Carina, na putu ka Rožnju
Veterinar iz Pecke
Ješa nam je objasnio da je Pecka još u tursko doba bila poznata po mehanama a danas po kafanama. Jednog trenutka Ješino rodno mesto, koje ima samo 450 stanovnika, imalo je čak devet kafana! Do skoro je pripadalo Ljuboviji, sada Osečini. U ex-Jugoslaviji u Peckoj je bio najbolji dom zdravlja, a danas je tu najbolja veterinarska stanica, koju vodi dr veterinarske medicine, Igor Rabat.
Autohtone vrste Igor je došao na ideju da na obližnjem Rožnju ispolji svoju ljubav prema domaćim životinjama naširoko i nadugačko, uzgajajući retke, autohtone vrste, poput karakačanske ovce i vitoroge pramenke, brdsko-planinskog konja, krave buše, balkanskog magarca i balkanske koze, gice mangulice i srpskog pastirskog psa (tačnije: bosanskog tornjaka). Svoje carstvo Igor Rabat je nazvao „Sokolske kolibe“ jer je Rožanj (973 m) najviši vrh Sokolskih planina i Rađevine, na tromeđi između Krupnja, Osečine i Ljubovije u zapadnoj Srbiji.
Guske nekad bolje čuvaju imanje od pasa
Soko i Petko, primerci domaćeg planinskog konja 
Balkanski magarac Boško voli da se mazi i s radošću prilazi čoveku
Goste “Sokolskih koliba” dočekuju štenci srpskog pastirskog psa 
U “Sokolskim kolibama” centralna štala nosi naziv “Arka”
Iza sedam gora
Rožanj je poznat po ruži vetrova. Izraz „ruža vetrova“ često se koristi za opisivanje planina u zapadnoj Srbiji, a predstavlja mesto gde se ukrštaju mediteranski i kontinentalni vetrovi, što pozitivno utiče na psihofizičko zdravlje životinja i ljudi.
Sveta životinja koja izumire
Balkanski magarac je poneo veliki deo tereta prilikom izgradnje puteva i pruga u bivšoj Jugoslaviji. Trenutno u Srbiji postoji oko 220 jedinki, mali broj ljudi zna da se on smatra svetom životinjom zbog krsta koji ima na leđima. U Bibliji piše da je magarac bio verni pratilac Isusa Hrista od rođenja do smrti.
Igor Rabat je sakrio svoje carstvo „iza sedam gora i iza sedam mora“, kako i priliči jednoj „banci gena“, ali se ispostavilo da ga je tako učinio mestom iz snova za svu decu iz Rađevine i decu iz cele Srbije. Ona mu dolaze u pohode vikendom na celodnevni izlet, sa roditeljima ili u turističkim grupama.
Veliko interesovanje za posetu „Sokolskih koliba“ na Rožnju postoji i od strane planinara, te srednjih stručnih škola, veterinarskog i poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Beograda.
