„Džemara“ je novi brend koji se bavi proizvodnjom domaćih planinskih delikatesa od voća i povrća. Ušuškan je na 550 m n.v, u selu Kržava, na planini Jagodnji iznad Krupnja
„Prepoznajte veliko dok je još malo“, rekao je kineski mislilac Sun Cu. Posetivši za sada malu „Džemaru“ u selu Kržavi na planini Jagodnji, predsednik Opštine Krupanj, Ivan Isailović, prepoznao je u njoj veliki potencijal i uneo je u spisak tačaka koje bi predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, mogao da poseti, prilikom obilaska Mačvanskog regiona. To je obradovalo i predsednika Udruženja Rađevaca u Beogradu, Predraga Peđu Mićića, koji je napravio prvi kontakt između vlasnika „Džemare“ i lokalne samouprave u Krupnju.
Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prihvatio je predlog prvog čoveka Rađevine, Ivana Isailovića, konsultujući mišljenje ljudi iz svog kabineta, koji su takođe obišli „Džemaru“ i poneli pozitivne utiske. Osim što je potvrdio da želi da vidi malo „rađevačko čudo“ na 550 m n.v. u selu Kržava iznad Krupnja, predsednik Vučić je izrazio želju da, ako mu vreme dozvoli, tu i ruča. Rađevina je brdsko-planinski kraj, poznat po gostoprimstvu i tradiciji da se putnik-namernik ne pusti sa kućnog praga a da ga domaćin pre toga ne ugosti za svojom trpezom.
Poseta koja se pamti
Prilikom boravka u Krupnju 14. februara, u okviru jednodnevne posete Mačvanskog okruga, predsednik RS, Aleksandar Vučić, obišao je i pogon „Džemare“. Prijatno iznenađeni, svi meštani planinskog sela Kržava izašli su da ga dočekaju i pitaju za pomoć oko infrastrukturnih problema. Predsednik Aleksandar Vučić bio je u pratnji ministra poljoprivrede, Branislava Nedimovića, predsednika Opštine Krupanj, Ivana Isailovića i direktora JP „Putevi Srbije“, Zorana Drobnjaka, koji su se uključili u razgovor sa meštanima.
Na ulasku u pogon „Džemare“ predsednika Vučića dočekala je Ivana Popović, osnivač brenda. Predsednik je izrazio oduševljenje mirisom džema od maline i nane; te kupine i ružine vodice, koji su se širili pogonom.
Snaga zajedništva
U svoje preduzetničke ideje verovala je i na njima radila, Ivana Popović, zajedno sa svojom majkom, Branislavom Mićić. Zbog svoje pasije prema prirodi, zdravoj hrani i tradicionalnim recepturama, Ivana je spakovala svoje kofere prošle godine i preselila se iz rodnog Beograda na svoju dedovinu.
Njeni džemovi, voćni pirei, sokovi, slatko-slani sosevi… predstavljaju spoj tradicionalnog i modernog, i nose snagu zajedništva, s obzirom da su joj u osnivačkom naporu priskočili u pomoć rodbina, komšije, seljani kao i stanovnici Krupnja, uključujući lokalnu samoupravu i Udruženje Rađevaca u Beogradu.
Selidbu iz grada u selo, i odluku da svoje vreme i resurse uloži tamo gde su joj koreni, Ivana Popović vidi i kao šansu da realizuje i svoje druge preduzetničke ideje, koje uključuju turizam i ugostiteljstvo.
Pozitivan primer
Rađevina je oblast u zapadnoj Srbiji sa izrazitim odlivom stanovništva, naročito mladih ljudi. U seoskim kućama živi jedan ili dva starija člana a mnogi su domovi napušteni. Iz odžaka na krovovima pokrivenim snegom odavno se ne vije dim. Stoga je ideja o povratku Rađevaca svojim korenima, kroz poljoprivredu, turizam i brending, od ključnog značaja za ljude koji kreiraju političku i ekonomsku budućnost ove oblasti i čitave Srbije.
Osim što potvrđuje da je ta ideja izvodljiva, „Džemara“ je takođe pozitivan primer ženskog preduzetnišva i preduzetništva mladih, te dokaz da nije „nemoguća misija“ stvoriti finalni proizvod od lokalnih sirovina s organskim sertifikatom – malina, kupina, šljiva, borovnica, višanja… i plasirati ga domaćem i inostranom tržištu, direktno i online.
Dugo ste krčkali vaš novi projekat „Džemara“. Kako je izgledao taj put i šta je bila inicijalna kapisla da krenete?
Ivana Popović: Tragala sam za nečim što bih volela da pružim ljudima, što bi ih podsećalo na najlepše događaje iz detinjstva, srećne trenutke koje su imali sa porodicom ili pak studentske dane kada su čekali paket sa zimnicom od kuće. Jednostavno rečeno, htela sam da ih usrećim, pa makar i na kratko, koliko je potrebno jednom zalogaju da postane istorija. Hrana ima moć, daleko veću nego što se misli. Ona je mnogo više od čistog opstanka, hrana je duhovna memorijska kartica. U njoj treba uživati, a ne od nje preživljavati.
Budućnost brenda
Proizvodi „Džemare“ naišli su na veliko interesovanje tržišta, pa se preko noći javila potreba za proširenjem kapaciteta, zapošljavanjem ljudi, izgradnjom distributivnih kanala u zemlji i inostranstvu, nabavkom mehanizacije…
Kako vidite budućnost brenda, oslikanu kroz njegove prve korake na tržištu?
Raduje me što vidim da je naše tržište gladno zdravih, domaćih proizvoda, bez aditiva i konzervansa i da se ljudi čak pre odlučuju za nove, neobične ukuse. Puno putujem po svetu u potrazi za novim ukusima, ali i novim tržištima. Ono što mogu za sada da vidim u budućnosti brenda „Džemara“, jeste da su džemovi iz netaknute prirode u Srbiji, koji se pripremaju na smederevcima, naišli na veliko interesovanje na Bliskom istoku i među arapskim zemljama Persijskog zaliva. Možda zaslugu imaju note damaske ruže, koje je i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prilikom posete prvo primetio i pohvalio, ili pak njihova ljubav prema slatkišima, ali sigurna sam da ćemo kroz godinu-dve imati svoje mesto na policama tih tržišta. Takođe, planiramo da uvedemo liniju džemova bez šećera. Najjednostavnije rečeno, mi se u „Džemari“ bavimo onim delom prehrambenog sektora, čiji je zadatak da obroku da specijalnu notu i posebnost.
Fotografije: Slavko Živanović, Branislava Mićić
