Poznati beogradski fotograf koji je postao građanin sela Jasenak kod Obrenovca: „Kuća izlazećeg sunca“

Porodica Dragana Bosnića, fotografa i pisca, u njegovom novom domu u selu Jasenak

Nisam vernik (ovoga mi krsta) ali od kada sam postao građanin sela Jasenak (umesto Beograđanin) znam sve dane kada pravoslavac ni za živu glavu ne bi smeo da se lati nekog posla. Inače sledi anatema i titula bezbožnika a na selu nije prijatno kada te komšiluk sumnjičavo gleda. Čak ni u selu u kome, pored pomenutih vernika, žive Kinezi, Englezi, Rusi i još neki neindetifikovani pripadnici ujedinjenih nacija.

Uostalom, kuću sam kupio od Engleza kome je lekar naglasio da je preterani srpski hedonizam opasan po njegovo zdravlje. Kada smo ga ispraćali na njegova zamagljena ostrva, kraj trpeze sa dobro ispečenim jagnjetom, i dalje je ličio na živi upitnik: Ići ili ne ići, pitanje je sad.  

Sa terase u Jasenku puca pogled na dobar deo Šumadije

Prosečan Srbin pola života utroši da bi iz sela pobegao u grad. U drugoj polovini života prelazi taj isti put – u suprotnom smeru. Odrastao sam sa roditeljima u stanu na beogradskoj kaldrmi, zasnovao porodicu, odradio par godina podstanarskog života a onda se skućio u svom stanu u prigradskom naselju. Vremenom se porodica značajno proširila, pa kako na mlađima svet ostaje, mi, stariji, povukli smo se na još dalju periferiju. Kuća u Jasenku, na uzvišenju iznad Obrenovca, pokazala se kao savršeno rešenje.

Tokom mojih decenija u Beogradu, uglavnom sam imao sumoran pogled na nečije kupatilo, kuhinju ili svetlarnik. Sa terase u Jasenku puca pogled na dobar deo Šumadije. Kad je leto, sunce izranja tačno iznad Avale a zimi iznad Kosmaja. Sunčani zraci bez prepreke završavaju u mojoj sobi.

Nekoliko nanizanih brda i doline ispunjene maglom, čine da je svaki izlazak sunca neponovljiv doživljaj. Nekada sam se lomatao po planinama da zaustavim tu igru jutarnje magle i izlazećeg sunca a sada to mogu da uradim iz kreveta.

„Orkanski visovi“ za male pare

U početku sam svoj novi dom nazivao „Kuća izlazećeg sunca“ a onda sam ga preimenovao u „Orkanske visove“. Stalni vetrovi koji se prebacuju preko brda ne dozvoljavaju da se ni jedna čestica iz obrenovačkih elektrana pojavi nad mojim dvorištem. Sav dim rasprše po sremskoj ravnici.

Na periferiji možete bez problema naći poveću, lepo uređenu kuću sa voćnjakom, za novac kojim ni u prigradskim naseljima Beograda ne možete da kupite garsonjeru. Ko nema novca a želi da stanuje u selima oko Beograda, sa malo sreće može naći praznu kuću koju naslednici ne mogu ili ne žele da prodaju a koju bi rado iznajmili nekome… Tek da ne bude prazna.

Na selu je komšija bitniji od televizora

Kad odrastete u gusto naseljenoj urbanoj sredini pomislite da je seoski život depresivan i monoton. Greška! U stambenoj zgradi upoznate komšiju ako iz njegove kuhinje u vaše kupatilo curi voda ili ako su mu deca previše bučna. Na selu je komšija bitniji od televizora.

Prvi komšija mi je odmah rekao gde mogu da nađem majstora da mi sredi ogradu, gde da kupim mleko, sir, jaja, papriku, tek ubrani paradajz… Po cenama koje su niže nego kod „Lidla“.

Prigradski prevoz je malo razređeniji od gradskog ali znatno redovniji i brži. Poluprazan minibus bez problema prevaljuje tridesetak kilometara od Jasenka do Glavne železničke stanice za 40 minuta. Tek u gradu počinje haos u zagušenim ulicama i prenatrpanim autobusima.

Jasenak je dobro povezan mnogobrojnim autobuskim linijama sa Obrenovcem, Baričem, Barajevom, Stepojevcem i Lazarevcem. Obrenovačka pijaca je dobro snabdevena i jeftinija je od gradskih pijaca. Varoš ima lepo izletište Zabrežje sa plažom na Savi, bazen sa mini akva parkom, banju Cevku, Petrovdanski i Krstovdanski vašar i bogat zabavni program tokom cele godine.

Zeca, fazana ili srnu mogao bih da ustrelim sa terase

Jasenak se širi po visovima a od njega se račvaju Draževac, Mislođin i Vranić. Sva pomenuta sela, raspoređena na romantičnim visovima, slikovita su i idilična. Meštani, međutim, nisu zainteresovani za turizam. Od zanimljivosti u bližoj okolini Jasenka vredi pomenuti manastir Svetog Hristifora u Mislođinu, čiji se nastanak vezuje za kralja Dragutina. U Vraniću se nalazi crkva 40 mučenika. To je crkva-brvnara sa bogatom muzejskom poostavkom i malim etno naseljem.

U Draževcu, koji je spojen sa Jasenkom, obnovljena je zadružna kuća porodice Ranković. U toj kući se rodio i odrastao Aleksandar Ranković Leka, značajna ličnost iz komunističke Jugoslavije.

Pomenimo i Kolubaru koja se tu uliva u Savu. Par kilometara uzvodno se nalazi Jozića koliba, omiljeno odredište beogradskih planinara. Prostrane šume i okolne livade stanište su raznovrsne divljači, pa je ceo kraj značajno lovno područje. Doduše, zeca, fazana ili srnu mogao bih da ustrelim sa terase jer mi se pomenuta divljač često prošeta baštom. Najviše zabave, brojnim unucima koji su česti gosti, pruža mala veverica koja trčkara po dvorištu i zatrpava orahe, na koje najčešće posle zaboravi.

Najveća prednost života na selu uočena je tokom pandemije

Najveća prednost života na selu uočena je tokom pandemije koja je zahvatila i užasnula ceo svet. Prinudne ili dobrovoljne izolacije u skučenim stanovima pokazale su koliko je gradski čovek usamljen i bespomoćan. Pored velikog dvorišta, na selu su mi na raspolaganju beskrajne seoske staze i bogaze kojima mogu da hodam danima a da ne sretnem ni zdravog a kamoli zaraženog čoveka. Ponekad sretnem dve starine kako sede ispod stare lipe i cede rakiju. Pitao sam ih da li se plaše korone. Što? – odgovori jedan – Pa mi ne gledamo televiziju.

Tekst i fotografije: Dragan Bosnić

Ivana Popović
Ivana Popović

Ivana Popović je dugogodišnji dizajner Ona Magazina i Chernogoria Zhurnala i autor njihovog totalnog redizajna. Ona brine i o marketingu oba izdanja od njihovog osnivanja do danas, pri čemu Ona Magazin izlazi punih devet a Chernogoria Zhurnal punih 12 godina. I na kraju, Ivana je pasionirani zaljubljenik u kulinarstvo, urednik rubrike „Ivanina kuhinja“ i maštar u sasvim drugom smeru od izdavaštva.