Bez obzira na kišu ili bilo koju drugu vremensku preteranost, nekada je dovoljan omiljeni časopis da postane prijatno iznutra, da se zakačimo za onog koga volimo i koji će sagraditi mostove od usahle stvarnosti do života sa štofom
Kada jedan časopis izbaci broj koji je jubilaran i ima iza sebe 10 godina objavljivanja, onda je to znak da je stekao poverenje čitalaca i da je ušao u inteligenciju i interesovanje istih. Da sam ja vlasnik i nosilac takve hipoteke pratilaca i saradnika, sasvim je izvesno da bih mogla da kažem da sam zaokružena ličnost. Ovo piše, verujem, najmlađi kolumnista sa najviše godina, pred kojim je moguća karijera, a možda i mesto u društvu visokom, što rekao ozbiljno, Đorđe Balašević.
Broj koji zaokružuje
Arhitektura reči je neverovatna moć… ali ja bih se okrenula i bacila pogled na numerološko i naučno ogledalo u vezi broja. Jer, ima tu neke magije. To je broj pitagorejske Tetraktise. Sveukupan, dovršen.
Dekada je pitagorejcima bila najsvetiji broj i simbol univerzalnog stvaranja. Na njega su se zaklinjali, nalazeći u njemu izvor večne prirode.
Asocijacija nije slučajna jer i Ona Magazin poštuje prirodu i svoje čitaoce neposredno, a nadasve originalno vodi kroz svet biljaka, putopisa, ishrane… zaokružuje lanac prirode.
Deset je i broj Božijih zapovesti.
Zato, nije se šaliti sa brojem deset. To je Broj koji zaokružuje, čini potpunost stvarnog i nestvarnog univerzuma.
Dalijevski brkovi
Volela bih da imam genijalnost Marsela Dišana, koji je Mona Lizi nacrtao dalijevske brkove, pa da iste takve udarim na Onu, ali kako časopis gazi kao pruski vojnik, čvrsto i napred, odlučila sam se na skromniju varijantu, pa da ovaj tekst napišem u odelu, sa šeširom pokojnog supruga, dok mi je Billy kod nogu.
Neka mašta preuzima stvarnost, pa ću dozvoliti sebi priznanje da nekada razgovaram imaginarno sa Urednicom, tražeći, recimo, da me upozna sa poznatim slikarem koga je intervjuisala i tako možda jeftinije kupim sliku, za kojom sam odlepila… Moja paradigma kako upoznati nemoguće.
Čekanje je vernost
Kako je jubilej i tradicija, nepatvorena vernost čitalačka zaslužuje reverans i poštovanje.
U ovoj neuravnoteženoj, novomilenijumskoj moći življenja, imati vernost, po meni je neprocenjiva vrlina, vrlina koja nam govori da smo još uvek normalni i da znamo da nosimo svoj krst. I da umemo da čekamo ono što volimo, naročito kada znamo da čekanje nije uzaludno.
I mada se svakodnevno pati, razočarava, hlapi za pažnjom, blefira sa nedostatkom prijateljstva, opet ume da bude lepo… Bez obzira na kišu, ili bilo koju drugu vremensku preteranost, bez obzira na saplitanje o ljudsku pakost, ideal o sopstvenoj veličini ne mora da se pretvori u krhotine, niti da para nebo zbog desetak lajkova na početku sebe nepoznatog.
Nekada je dovoljan omiljeni časopis, da postane prijatno iznutra, da se zakačimo za onog koga volimo i koji će sagraditi mostove od usahle stvarnosti do života sa štofom.
Piše: Zorica Byford, kolumnista Ona Magazina
