Poslednji dan retrospektivne izložbe Marine Abramović u Beogradu: Umetnost kraja

Marina Abramović, „Kuhinja: Držanje mleka & Levitacija Svete Tereze“, 2009.

Piše: Branislava Mićić, glavni urednik Ona Magazina
Fotografije: Zoran Mirčetić, urednik fotografije Ona Magazina; Bojana Janjić/Muzej savremene umetnosti u Beogradu; Baš Čelik

Marina je otišla iz Beograda u svojoj 29. godini, kao talentovana umetnica performansa koja je u stanju da izgubi svest, glas ili sve reči iz glave, da bi prenela poruku i emociju publici! Otišla je sa petokrakom na stomaku, koju je urezala sama sebi u jednom svom umetničkom radu – žiletom. Vratila se posle 44 godine kroz retrospektivnu izložbu svojih performansa i pokazala da bol koji oseća na sceni jeste naš bol, krik koji ispušta iz grla jeste naš krik, ali da jedino ona ima nadrealnu samokontrolu u ekstremnim situacijama i jedino ona sve što počne – izgura do kraja.

„Mogla sam da se nosim sa ratom samo kroz strukturu sopstvene porodice. Stvari moram da razumem na emotivnom planu. To su moj otac, moja majka i suprotnosti između njih dvoje“, izjavila je Marina Abramović, tumačeći ekspresivnost performansa „Balkanski barok“, kojim je na Bijenalu u Veneciji 1997. godine osvojila Zlatnog lava. Taj rad joj je doneo planetarnu slavu, status performans umetnice broj jedan na svetu, enormno bogat umetnički život i s tim u vezi vanserijski materijalni uspeh.

U „Balkanskom baroku“ Marina sedi usred brda od hiljadu svežih goveđih kostiju i jednu po jednu riba čeličnom žicom, želeći da spere bol svih ljudi sa Balkana i stid zbog gubitka zemlje u kojoj je rođena. U krvavoj haljini, ona četiri dana zaredom peva, zapravo nariče, ponavljajući samo jedan stih iz narodne pesme koju je naučila kao dete, odrastajući u Jugoslaviji. Taj stih neumorno vrti – šest sati!

Javno predavanje Marine Abramović ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, septembar 2019. (fotografija: Bojana Janjić/MSUB)

Neki su čak išli dotle da su rekli da ova jedinstvena izložba leči rak

Kosti je prala i u performansu „Čišćenje kuće“, prvi put izvedenom u Njujorku 1995. godine, a čišćenjem se bavila i u svojoj velikoj retrospektivnoj izložbi, upravo završenoj u Beogradu, pod nazivom „Marina Abramović – Čistač“. Posetioci tvrde da im je izložba stvarno očistila dušu i kao rukom odagnala terete, komplekse i stid, koje, pre susreta sa radikalnim performansima Marine Abramović, nisu osvestili ni otpustili. Neki su čak išli dotle da su rekli da ova jedinstvena izložba leči rak.

Izvesno je da je svakog  posetioca privukao, magnetskom snagom, barem jedan od brojnih Marininih radova i da se svakome njegova lična, snažna emocija, urezala u trajno sećanje. Niko nije izašao iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu isti kao čovek koji je u njega kročio; niko nije zaspao i nije se probudio narednih dana, a da nije mislio opsesivno o Marini; niti je iko poželeo da je izbriše iz pamćenja. To jednostavno nije moguće.

Performans „Ritam 0“, koji je Marina izvela u Galeriji Studio Mora u Napulju, 1974.

Retrospektiva „Marina Abramović – Čistač“ postavljena je prvi put u Modernom muzeju u Stokholmu (Švedska) 2017. godine. U međuvremenu se selila u Dansku, Norvešku, Nemačku, Italiju i Poljsku, da bi u Srbiji, u sveže renoviranom Muzeju moderne umetnosti Beograd, završila svoj put. U periodu od 21. septembra 2019. do 20. januara 2020. godine privukla je rekordnih 76.000 posetilaca, što naših građana, što stranaca koji su u Beograd došli upravo zbog nje.

Poslednjeg dana izložbe ulaz je bio besplatan i reka posetilaca preplavila je beogradski Muzej savremene umetnosti. Bio je to bezbednosno najzahtevniji trenutak, iako se nad skupim umetničkim eksponatima sa kojima publika stupa sve vreme u interakciju – bdilo istim intenzitetom od prvog do poslednjeg časa. U vazduhu se osećala kolektivna euforija zaposlenih, jer su, uprkos provokativnosti izložbe i „golaća“ na sve strane, četiri meseca protekla u najboljem redu. Mediji su želeli izjave čelnika muzeja a ekipe najgledanijih televizija tražile su uključenje u živi program.

Profesionalnost i ljubaznost, kao zajednički imenitelji organizatora Marinine izložbe, bili su gotovo opipljivi i dok su, za Ona Magazin, svoje utiske o Marininom „Čistaču“ iznosili Slobodan Nakarada, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti i Slavica Pešić, menadžer za odnose sa javnošću.

Slobodan Nakarada, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Slobodan Nakarada, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu: Godinu dana sa Marinom

„Balkanski barok“ je performans koji je ostavio najjači utisak na Slobodana Nakaradu, čelnog čoveka MSUB, koji je izložbi Marine Abramović posvetio godinu dana svog života i rada.

Da li ste zadovoljni što ste baš vi doveli Marinu u Beogradu, što ste baš vi bili na čelu MSUB u vreme Marinine retrospektivne izložbe?

S.N: Svako ko bi bio na mom mestu, bio bi zadovoljan, imajući u vidu da je Marina jedan takav izuzetan umetnik koji je zaslužio jednu ovakvu izložbu. Uživam u tome da sam bio i taj koji je uspeo da završi rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti, uživam i što smo uspeli da Marinu dovedemo u Beograd. Publika koja dolazi, odražava to moje zadovoljstvo.

Da li ste se čuli ovih dana sa Marinom?

S.N: Da, baš juče. Marina je prezadovoljna, neverovatno ushićena. Rekla je da je bila veoma uzbuđena kad je ideja da se napravi jedna ovakva retrospektiva u Beogradu realizovana, da je prezadovoljna posetom i da se nada da ćemo i ubuduće sarađivati.

Izložbu „Marina Abamović – Čistač“ u Beogradu videlo je 76.000 ljudi. Pre toga je rekordna izložba Muzeja savremene umetnosti imala 7.000 posetilaca!

Koja je najšašavija situacija koja se desila za vreme Marinine izložbe?

S.N: Znate šta, kod ovakve jedne izložbe ima jako puno šašavih situacija. Mi najčešće ne gledamo na šašave situacije, zato što to ostavljamo za kućnu upotrebu. Najvažnije je da je uspešno urađena izložba, da je autor Marina zadovoljna, da su posetioci zadovoljni i da je napisano preko 2000 članaka o ovoj izložbi, što je neverovatno za jednu instituciju kao što je naša.

Da li ste vi poželeli u međuvremenu da postanete umetnik performansa?

S.N: Ja sam uvek umetnik performansa, imajući u vidu da sam direktor jedne institucije ovakvog značaja u Srbiji. Imam razne šešire koje nosim. Ovaj momentalno je najbolji a to je da smo uspešno odradili jednu vrlo komplikovanu izložbu, koja je svetski priznata. Naš muzej je stavljen na kartu sveta, što je za nas vrlo bitno. 

Slavica Pešić je 18 godina u PR poslu. Radila je koncert Rijane, Fifti Senta i javne projekte velikih firmi. “Marinina izložba je, ipak, nešto posebno”, izjavila je Slavica (foto: Baš Čelik)

Slavica Pešić, menadžer za odnose sa javnošću MSUB: Sve vreme sam želela da budem jedan od performera

Slavica Pešić je 18 godina u PR poslu. Radila je koncert Rijane, Fifti Senta i javne projekte velikih firmi. Marinina izložba je, ipak, nešto posebno. „To je verovatno jedna od najvećih stvari koja će se ikad dešavati u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Marina je jedno od najvećih imena savremene umetnosti u svetu“, kaže Slavica.

Slavica Pešić, menadžer za odnose sa javnošću Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, između dvoje reperformera na retrospektivnoj izložbi Marine Abramović

Koji trenutak izložbe „Marina Abramović – Čistač“ možete da izdvojite kao najlepši?

S.P: Kad sam upoznala Marinu i kad je bila pres-konferencija u 6.23 ujutru, kada sam videla da je došlo 180 novinara. To je vanredni uspeh svake vrste i samo ima veze s Marinom, nema veze sa našim sposobnostima. Posle nekog vremena ja sam na toj pres-konferenciji govorila: „Molim vas, poslednja tri pitanja“. Onda mi je Marina rekla: „Neka pitaju šta god hoće i koliko god hoće, ovo je samo danas“. Recimo ta vrsta posvećenosti publici i to koliko ona voli svoj posao, to mi je puno značilo.

Slavica Pešić i Marina Abramović (fotografija: Baš Čelik)

Marina, to je temeljan rad, odricanje, žrtva, talenat ali i ličnost

18 godina ste u PR poslu. Radili ste sa velikim zvezdama i mega projekte velikih firmi, iza kojih su stajali veliki budžeti. Po čemu je Marina Abramović posebna?

S.P: Marina poseduje stvarno magnetizam. Kad sam je upoznala, prva dva-tri dana, želela sam da me primeti. Kao da sam zaljubljena, drhtao mi je glas. Drhtala sam sva u njenom prisustvu. Koliko je važan njen rad i njene ideje, toliko je važna i ona kao osoba. Njena ličnost je to što je učinilo od nje danas da bude jedna od najvećih performans umetnica na svetu. Temeljan rad, odricanje, žrtva, talenat ali i ličnost.


Performans AAA-AAA u trajanju od 15 minuta, izveden 1978. u televizijskom studiju RTB u Liježu (Belgija). Projekcija ovog videa na retrospektivnoj izložbi “Marina Abramović – Čistač”, gde Ulaj i Marina vrište jedno drugom u lice, izazvala je veliku pažnju beogradske publike.

Marina Abramović izvodi „Usne Tomasove“ u Muzeju Gugenhajma u Njujorku, 2005.

Posle četiri meseca, za vreme kojih ste svesno i nesvesno upijali Marinu u svoje ćelije, šta možete da kažete: da li je ona revolucionar za žensku polovinu sveta ili za oba?

S.P: Mislim da je za oba pola jer ona nije poznata samo kao žena u umetnosti performansa, nego su njeni performansi poznati po dugom trajanju i radikalnosti. Ona je prelazila granice fizičkog tela i mentalne granice, što podrazumeva oba pola. Niko iz njenog okruženja, od njene grupe umetnika koji su nastupali zajedno sedamdesetih godina u SKC, nije otišao tako daleko, niti je uspeo toliko. Marina je pokazala nadmoć nad oba pola, ali važno je i za nas, žene, da je jedna od nas imala toliko snage da istraje.

Pretpostavljam da je za Marinu sve bilo mnogo teže baš zato što je žena, zbog toga što se od nje očekivalo da bude i majka. Ona je položila svoje žrtve na uštrb porodice, stoga je njen uspeh samo još veći. Marina je, generalno, revolucionarka, velika za oba pola.

„Performansi Marine Abramović poznati su po dugom trajanju i radikalnosti“, kaže Slavica Pešić. Na slici je Marinina džinovska plava haljina za rad “Stupanje na drugu stranu”, izveden 2005. u Muzeju Gugenhajma u Njujorku

Koliko je bilo ljudi koji su radili intenzivno četiri meseca na Marininoj izložbi?

S.P: U muzeju je bilo dvadesetak ljudi svakog dana, što uključuje kustoski tim, obezbeđenje, tehniku i ljude koji održavaju čistoću. U toku pripreme izložbe bilo nas je mnogo više jer je došlo i desetak ljudi iz Marininog tima, iz Njujorka. Bili su tu zbog postavke i da iskontrolišu sve.

„Zamena uloga“, performans izveden 1975. u umetničkom centru De Apel i Četvrti crvenih fenjera u Amsterdamu. Profesionalna prostituka odlazi na otvaranje Marinine izložbe, Marina seda u njen izlog. Obe preuzimaju svu odgovornost za svoju ulogu.

Koliko ste ljudi iz medija dočekali u MUSB?

S.P: Za pres-konferenciju sa Marinom, koja je održana u 6.23 h uoči otvaranja izložbe, 180 medija. Imamo preko 2000 članaka o izložbi. Ima jako puno stranih medija koji su pisali, između ostalih „Conde Nast“, „New York Times“, BBC… To ranije nismo imali, nisu nas pratili strani mediji. „New York Times“ je čak preporučio Beograd (odnosno MSUB i izložbu „Čistač“) kao jedan od 28 gradova sveta u koje se mora putovati. To je na svaki način privuklo veliku pažnju. Imali smo jako puno medija iz Nemačke, čak neke njihove televizije, njihov „Elle“…

Koja su najčešća pitanja stranih medija?

S.P: Uglavnom ih je zanimalo šta će biti izloženo na retrospektivi, pa smo im odgovarali da će biti sve faze Marinine pedesetogodišnje karijere, zanimalo ih je zašto nije 44 godine imala ovde samostalnu izložbu, da li je ovo definitivno poslednja stanica „Čistača“, i sve oko posete… Imali smo baš mnogo stranaca i stranih televizija. Bila je turska nacionalna televizija, grčka nacionalna televizija, RAI Uno…

“Balkanski erotski ep”, performans iz 2005. godine, zasnovan na Marininom istraživanju erotskog u balkanskoj narodnoj kulturi. Kroz erotiku, čovek pokušava da se izjednači sa bogovima. Opsceni objekti i muške i ženske genitalije imaju izuzetno važnu funkciju u obredima plodnosti i zemljoradnje balkanskih seljaka.

Iz regiona je došlo puno posetilaca?

S.P: Jeste. Mi smo imali čak i na pres-konferenciji slovenačko „Delo“, HRT, hrvatsku „Gloriju“, imali smo medije iz Crne Gore… U 6.23 su došli novinari iz Toronta, Nemačke, Bugarske…

Šta ćete sutra prvo da uradite kad ustanete i shvatite da nema više Marinine izložbe?

S.P: Malo sam tužna, pošto je ipak prošlo brže nego što smo očekivali. Mislim da ću, pošto sutra počinje skidanje izložbe, da odem da brojim nekoliko sati Marinin pirinač za koncentraciju, da bih znala šta posle.

“Brojanje pirinča”, vežba za participaciju publike, koja uključuje: beli pirinač, crno sočivo, olovku i papir

Brojanje pirinča
„Živimo u teškom periodu u kojem vreme vredi sve više i više zato što ga imamo sve manje i manje. Iz tog razloga želela bih da publici pružim priliku da stekne iskustvo i razmišlja o praznini, vremenu, prostoru, blistavosti i oskudici. Nadam se da će se tokom ovog iskustva učesnici povezati sa samima sobom i sa svakidašnjošću – neuhvatljivim trenutkom, ovde i sada.“ Marina Abramović

Marina Abramović i Slavica Pešić na pres-konferenciji povodom otvaranja Marinine retrospektivne izložbe u Beogradu (fotografija: Bojana Janjić/MSUB)

Da li ste srećni što ste bili PR Marine Abramović?

S.P: Jako.

Koliko vas je Marina promenila kao osobu?

S.P: Ne bih mogla da kažem da li me je promenila kao osobu ali promenila mi je optiku o performativnoj umetnosti. Sve vreme sam želela da budem jedan od performera. To me je veoma privuklo.

U koju biste od Marininih scenografija vi najpre uskočili i odradili neki performans?

S.P: U jedan koji se ne izvodi. To je „Ritam 0“, koji je Marina izvela u Napulju. Zbog toga mi je ona apsolutna pobednica univerzuma. To je sjajan performans, u kom je Marina stavila 72 predmeta pred publiku i rekla da mogu da uzmu bilo šta od toga i da upotrebe na njoj, na njenu odgovornost. Ljudi su imali razne ideje sa vatom, medom, vinom, hlebom, karminom, cipelama, šeširom… do toga da je u jednom trenutku neko uzeo pištolj, stavio pravi metak i pokušao da povuče oroz. To mi je najneverovatnija stvar koju je Marina Abramović učinila sebi i performansu. Da sam umetnica, volela bih da imam takvu hrabrost i takvu ideju, da pređem sve te granice. I „Oslobađanje tela“ je fantastičan performans. Izvodili su ga reperformeri ovde, u MSUB. Taj bih performans sigurno želela da izvodim.

O performansu "Nemerljivo" koji je Marina izvela sa Ulajem
„Stojimo nagi na glavnom ulazu u muzej, okrenuti jedno prema drugom. Publika koja ulazi u muzej mora postrance da se provlači između nas. Svaka osoba mora da odluči prema kome će se od nas dvoje okrenuti“ Marina Abramović, povodom performansa koga je prekinula policija u Galeriji moderne umetnosti u Bolonji, 1977. godine.

Cipele od kristala, u koje je mogao da uskoči bilo ko od posetilaca Marinine izložbe

Vratimo se na početak intervjua. Kada vas je Marina „primetila“, o čemu ste pričale?

S.P: Bila je veoma zadovoljna uopšte kakav je prijem imala, u našoj kući, u Srbiji, u medijima. Vladao je neverovatan interes medija i ona mi je rekla: „Joj, jel’ moguće da se ovoliko ljudi interesuje za mene?“ Bila sam njen asistent na javnom predavanju. Pomagala sam joj malo u prevodu, pošto se ona plaši da nekad nešto ne kaže na engleskom pa ne može u brzini da se seti na srpskom, mada perfektno priča srpski. Značilo mi je poverenje koje je ona imala u nas kao tim koji ona ne viđa, jer ne živimo u Njujorku, ne srećemo se sa njom i ne zna kako mi svi radimo. Recimo to da je bila jako zadovoljna.

Da li Marina deluje mladoliko i uživo?

S.P: Deluje, zbog energije. Ona ima godina kao moja mama ali deluje mnogo, mnogo mlađa zbog snage i energije koju ima. Jako je duhovita i brza. Jako brzo odgovara.

Za one neverne Tome, da li mislite da je Marina folirant?

S.P: Nikako.

„Energija mirovanja“, performans iz 1980. godine, u trajanju od četiri minuta i 10 sekundi, izveden u Dablinu pred 150 posetilaca. Težina Marininog i Ulajevog tela zateže luk. Strela je uperena u Marinino srce. Mali mikrofoni, prikačeni na grudi, beleže sve brže otkucaje njihovih srca.
Instalacija za performans „Kuća sa pogledom na okean“ koji je izveden u Galeriji Šona Kelija u Njujorku 2002. godine. Marina je živela u tri viseće sobe, okrenute prema ulici, 12 dana, ne uzimajući hranu i ćuteći. S tim performansom bila je junakinja jedne epizode u serijalu „Seks i grad“, što je doprinelo njenoj planetarnoj popularnosti.

Marina Abramović i Slobodan Nakarada, v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, 21. septembra 2019, posle pres-konferencije upriličene povodom otvaranja Marinine retrospektivne izložbe u našem glavnom gradu. Instalacija podseća na čuveni Marinin performans „Umetnik je prisutan“ iz 2010. godine, koji je trajao 736 sati. U Muzeju moderne umetnosti u Njujorku posetioci su bili pozvani da sednu preko puta Marine i uspostave sa njom kontakt očima, onoliko dugo koliko žele. Rad, u kome je učestvovalo 1.675 osoba, otelotvoruje Marininu potpunu ranjivost i otvorenost pred publikom. Po njenim rečima, to je jedan od najtežih performansa koje je ikada izvela.
“Balkanski barok” kojim je Marina osvojila Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji 1997. godine. U „Balkanskom baroku“ Marina je sedela usred brda od hiljadu svežih goveđih kostiju i jednu po jednu ribala čeličnom žicom, želeći da spere bol svih ljudi sa Balkana i stid zbog gubitka zemlje u kojoj je rođena.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.