Izložba se otvara 14. januara u 19:00 časova u „Galeriji 73“ (Požeška 83 a) u Beogradu i traje do 26. januara u 20:00 časova.
Većina radova koji će biti izloženi u „Galeriji 73“ nastali su u selu Tamnjanica, na jugoistoku Srbije. Hranuelli je prvi put radio u kamenu iz Sićevačke klisure. Osim sićevačkog kamena, veliki broj Venera realizovan je u poznatom prilepskom mermeru, u kojem se Petar već godinama majstorski vešto izražava, kako u malim tako i u monumentalnim formatima.
Ona magazin: „Otmica Evrope“, koju ćete pokazati Beograđanima za par dana u „Galeriji 73“ , jedna je od retkih politički obojenih skulptura u vašem opusu. Šta vas je isprovociralo da je isklešete baš u Tamnjanici?
Petar Hranuelli: Ta skulptura je posebna zato što sam po prvi put radio u sićevačkom kamenu. Pronašao sam ga u Sićevu, blizu Tamnjanice. Zanimljiv je to kamen, nisam vidio da je itko od srpskih kipara radio u njemu. Kako uvijek pričam da kamen ima dušu, tako i taj crvenkasti kamen ima dušu te Sićevačke klisure. Poneki je malo ispucan ali to vam je kao duša, i duše su ispucane ali i dalje se borimo da ne ispucaju do kraja. Tamnjanica je jako inspirativno mjesto i kada bih više bio tamo, nastalo bi i puno drugih skulptura od sićevačkog kamena u mom stilu.
Ona magazin: Kada bi neka od vaših kamenih Venera oživela, šta bi nam ispričala o vašem vajarskom potezu? Da li je udarac vašeg dleta i čekića boli ili je pak oslobađa dugogodišnjih stega?
Petar Hranuelli: Citiram Mikelanđela „Svaki komad stijene ima statuu unutar sebe, a zadatak skulptora je da tu statuu i pronađe.” Mislim da bi moja Venera isto to rekla kao Mikelanđelo i bila bi sretna što je netko oslobodio od viška kamena u kom je bila. Svaki udarac u kamenu ne boli jer kamen vodi svoju priču a kamen i ja imamo svoj dijalog, tako da je dijetlo samo malo pomoćno sredstvo da kamen bolje sluša. Ja pričam sa kamenom i tada sve ide sa lakoćom i užitkom između njega i mene.
Punačke, putene a ipak savršene
Venera, tema na kojoj Hranuelli radi godinama, pojaviće se na izložbi u Beogradu, u “Galeriji 73”, u novim oblicima, poput modernih anđela s krilima, koji koračaju ili prkose vetru. Petrove Venere su punačke, putene a ipak savršene.
Hranuellijeve Venere su podjednako zadovoljne kada krase prostor u Šumadiji ili u Cvituši u Lici, nevažno da li jašu bika ili stoje na vetru, da li se ljube ili jednostavno nekoga čekaju. Ponekad su duhovite i zabavne, ponekad u žurbi… Umeju katkad da se opuste.
Moderne Venere koje je isklesao Hranuelli imaju i ono iskonsko u sebi, čime nas privlače i Venere iz praistorije. Čini se da Hranuelli negira tvrdoću kamena, udahnjujući svojim Venerama – drugi život. Utisak fizičke lakoće postaje metafora duhovne lakoće, opuštenog pristupa životu…
Petar Hranuelli, kratka biografija
Rođen u Supetru (27. januara 1975), a do 1994. godine živi u Postirama na ostvu Braču. Izlaže od 1994. godine na 56 samostalnih i 107 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. O njegovom umetničkom radu pisali su istaknuti likovni kritičari. Mnoga dela mu se nalaze u stalnim postavkama muzeja, galerijama, privatnim kolekcijama kod nas i u inostranstvu (Hrvatska, Slovenija, Nemačka, Holandija, Italija, Austrija, Srbija, Turska, Engleska, Crna Gora, Španija, Kalifornija, Čile, Švajcarska...)
“Svako ko je proveo vreme sa Petrom, može u isto vreme spoznati odraslog čoveka i obrise deteta u njemu, deteta koje snažno dubi kamen, igrajući se.”
Maja obradović
Sigurnost i jasnoća umetničkog izraza
Sve što Petar Hranuelli prikazuje nalazi se u svom optimalnom stanju, na vrhuncu svoje životne snage i spokoja, bilo da je to bik u pokretu, prostitutka ili majka koja se igra s detetom. Refleksije i senke učestvuju u umetničkom ‘odevanju’ renesansnih obrisa tela Venere i anđela, istovremeno nagoveštavajući njihovu fizičku ranjivost.
Sigurnost i jasnoća umetničkog izraza Petrovih skulptura proizilaze iz kombinacije renesansne baštine i njegovih savremenih težnji. Ova dela slave veličanstvenost prirode i samog postojanja.
Hranuelli miri praistorijsku i renesansnu estetiku s modernim predstavama o ženskoj lepoti. Izložena dela oslikavaju život u svim oblicima, ogoljenim u trenutnoj stvarnosti.
A što je danas posebno teško, kraj Petrovih skulptura publika u sebi pronalazi posejano mitološko seme koje svaki čovek dobija rođenjem, a često ga nikada ne pronađe. Dela Petra Hranuellija dočaravaju arhetipsko u nama i čine da to mitološko seme proklija.
Blic pitanje za Petra Hranuellija
Ona magazin: Šta kaže Vaša intuicija, za koju skulpturu će se u „Galeriji 73“ javiti prvi kupac?
Petar Hranuelli: Ne razmišljam o kupcu kad radim jer radim srcem i dušom ono što volim ali eto ako baš želite znati, skulptura „Otmica Europe“ je rezervirana i nakon izložbe ide u jednu lijepu kolekciju u Beč.
