Piše: Sanja Miloradović, etnolog
Prvi pomen poligamnog braka na našim prostorima datira iz 886. godine. Sledeći tek iz 1529. kada je na jednom crkvenom saboru ohridske arhiepiskopije izrečeno prokletstvo nad onima koji imaju dve žene. Protiv poligamije su bili i srpski crkveni sabori.
Početkom 18. veka bigamija se kod Srba pominje mnogo češće. Najviše je bilo bigamije među Srbima pod austrijskom vlašću. S obzirom da je bigamija shvatana kao veliko zlo, protiv nje se pobunila i katolička crkva, te su je austrijske vlasti kažnjavale vrlo strogo.
U slučaju potrebe ili nevolje
Po shvatanjima našeg naroda, poliginija (mnogoženstvo) je prihvatljiva i dopuštena kada brak ne odgovara nekim svojim namenama: kada žena ne može da ima decu, kada rađa samo žensku decu ili kada nije sposobna za rad.
Da ne bi ostao bez potomstva, muškarcu je u našem narodu bilo dozvoljeno da, pored žene koja ne rađa, oženi i drugu. Takođe, to je mogao uraditi i muškarac koji nije imao sina sa svojom ženom. Poliginija je bila tolerisana i ukoliko bi žena imala neke nedostatke koji mužu nisu odgovarali.
Međutim, za poliginiju bez ikakve potrebe ili neizbežne nevolje, narod nije imao opravdanje. To je bila „privilegija“ samo bogatih ili ljudi na vlasti, a kasnije su počeli da je praktikuju i imućniji seljaci. Druga žena uglavnom nije bila venčana jer crkva to nije odobravala, ali je živela u kući kao prava venčana žena.
Knez Miloš Obrenović 
Hajduk Veljko 
Karađorđe
Slabi na žene: Karađorđe, knez Miloš, hajduk Veljko
Početkom 19. veka, mnoge vođe srpskih ustanaka imale su dve ili više žena. Karađorđe je bio slab na žensku lepotu i nije se zadovoljavao samo svojom ženom.
Knez Miloš je, pored zakonite žene, imao veliki broj naložnica, koje su ponekad živele u istoj kući sa njegovom ženom Ljubicom. Njegova žena je jednu od njih ubila iz pištolja.
Položaj jedne Miloševe naložnice, koja je sa njim imala i sina, nije se mnogo razlikovao od položaja njegove venčane žene. Naložnica se sa njim javno vozila u istim kolima, išla u posete i primala ih.
Hajduk Veljko se takođe, pored žive venčane žene, venčao još jednom.
Bračni pomoćnik
Kada je u pitanju poliandrija (mnogomuštvo), etnolog Tihomir Đorđević navodi da u našem narodu nije bilo prave poliandrije, ali da su postojale neke pojave nalik njoj. Ukoliko u braku ne bi bilo dece krivicom muža, žena je bila slobodna da ga napusti i da se uda za drugoga.
Knez Miloš Obrenović koji je u pogledu porodičnih odnosa bio istog mišljenja kao i široka masa srpskog naroda, odobravao je da se žene „nesposobnih muževa“ preudaju. Međutim, ako žena iz bilo kojih razloga nije mogla da napusti takvog muža, ona je ostajala u njegovoj kući, ali se dovijala na sve moguće načine da dođe do dece.
Često se događalo da se žena sa znanjem svog muža, podavala drugom čoveku povremeno, koliko je potrebno da ostane trudna. Deca rođena u takvim vezama smatrana su potpuno zakonitom. Takvi odnosi nisu smatrani za sramotu i greh. Žene u takvim situacijama najčešće su se, sa znanjem svojih muževa, pa čak i cele familije, podavale sveštenim licima.
Ovu prećutno priznatu ustanovu, etnolog Milenko Filipović nazvao je „bračni pomoćnik“ i naglasio da se to ne može smatratiti oblikom braka, već su to samo vanbračni polni odnosi koji mogu biti socijalno odobreni i tolerisani, sa svrhom da doprinesu održanju braka i porodice.
Žena sa dva muža
U poliandriju, po Đorđeviću, mogle bi da se uvrste i sutacije kada bi se muž na bilo koji način izgubio (u ratu, na moru itd), ili namerno napustio svoju ženu tako da se o njemu ništa ne zna, a ona bi se posle izvesnog vremena čekanja udala za drugoga. Ako je taj prvi muž i dalje bio u životu, žena je zapravo imala dva muža.
Bilo je i slučajeva da devojku na silu udaju za momka koga ona ne želi, pa da ga ona napusti i još jednom se uda, ovog puta za voljenog mladića.
Snohačestvo
Običaj snohačestva (praksu da svekar održava seksualne odnose sa svojom snahom), Đorđević je takođe uvrstio u poliandriju. Uzrok ovom običaju bilo je to što su ljudi ranije ženili svoje sinove vrlo mlade, dok još nisu bili zreli za brak, i to sasvim zrelim devojkama.
To su uglavnom radili udovci sa sitnom muškom decom, da bi pojačali radnu snagu svoje zadruge. Snohačestvo je u narodu smatrano nemoralnim i grešnim, osim kada se događalo iz potrebe ili nevolje.
Levirat
Levirat (obaveza udovice da se nakon smrti muža uda za svog devera) takođe je bio prisutan u nekim krajevima Srbije, mada se javljao sporadično i retko. Narodna shvatanja o braku i porodici doprinosila su održavanju lavirata. Naime, ženidba jednog člana porodične zadruge nije bila samo njegova lična stvar, već u prvom redu stvar njegove kuće.
Stoga, ukoliko bi žena ostala udovica, kuća je polagala na nju pravo i nastojala je da iskoristi njeno prisustvo. Takođe, bili su tu i obziri prema njoj kao ženi kojoj je potreban muž i prema deci kojoj je potrebna zaštita. To su razlozi da zadruga takvu ženu prepusti nekom od devera, u prvom redu neoženjenom.
Na taj način se za neoženjenog člana zajednice dobijala žena bez davanja otkupa,a uz to se sprečavalo da žena odnese imovinu iz kuće. Radi obezbeđenja udovice i dece, ona je mogla postati žena i jednom od braće koji je već oženjen. U tom slučaju ona ulazi u njegovo domaćinstvo i on se brine o njenoj deci, a često sa njom ne održava fizičke odnose.
Pitanje imanja
Pored levirata, kod nas je bila prisutna i pojava analogna njemu, sororat, i to u obliku da se udovac oženi svojom svastikom. Među zakonskim naredbama koje su, u Žičkoj povelji 1220. godine, izdali srpski kralj Stefan i njegov sin Radoslav, bila je i ona kojom se naročito zabranjuje da se udovac oženi sestrom svoje umrle žene.
Ta zabrana je, pretpostavlja Filipović, verovatno došla kao nastojanje crkve u nemanjićkoj državi da se iskorene narodna shvatanja suprotna hrišćanskom bračnom pravu.
Nova pojava levirata i sororata zabeležena je u 19. veku u Vojvodini. Posle uvođenja obaveznog građanskog braka u nekadašnjoj Ugarskoj (1894. godine), koji se odnosio i na Srbe i Hrvate, levirat i sororat su postali česta i priznata ustanova. Razlozi su ekonomski, da se imanje ne izdeli po nasleđu na sasvim male posede, odnosno da se sastavljanjem imanja poveća jedno domaćinstvo.
Rečnik nepoznatih pojmova Poligamija: bračna zajednica između jednog muškarca i više žena Poliginija: partnerski odnos između jednog muškarca i više žena Poliandrija: bračna veza ili odnos jedne žene sa više muževa/muškaraca Snohačestvo: praksa da svekar održava seksualne odnose sa svojom snahom Levirat: brak između udovice i brata njenog pokojnog muža Sororat: brak sa sestrom umrle žene (svastikom)
