O Vukovom saboru, Vukovom delu i magičnom Vukovom kraju: U gostima kod Vuka

Mr Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice, ispred organizacionog tima 85. Vukovog sabora: „To je najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji, koja će ove godine imati preko 1000 učesnika“

Snežana Nešković Simić, u ime organizacionog tima 85. Vukovog sabora, poručuje: „Očuvajmo jezik, sačuvajmo zemlju“

Uoči 85. Vukovog sabora, najstarije i najmasovnije kulturne manifestacije kod nas, razgovaramo sa mr Snežanom Nešković Simić, direktorom Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice. Centar, u kome Snežana radi već skoro 30 godina, a funkciju direktora obavlja u poslednje dve, zadužen je za organizaciju Vukovog sabora, zajedno sa Gradom Loznicom i Vukovom zadužbinom iz Beograda a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Njegova briga (Centra za kulturu „Vuk Karadžić“) su i Znamenito mesto Tršić, spomen-kuća Vuka Stefanovića Karadžića u etno kompleksu na površini od pet hektara, sa četrdeset objekata narodnog graditeljstva u kome se nalaze i Muzej jezika i pisma, Kuća pisaca, Muzej Vukovih sabora, radionica starih zanata i crkva brvnara.
Potom u Loznici, Centar brine o Muzeju Jadra koji je 2017. obeležio 30 godina postojanja, Vukovom domu kulture, Stalnoj postavci slika, legatu Miće Popovića i Vere Božičković Popović; te obrazovnom delu gde se održavaju časovi stranih jezika, škola crtanja i slikanja i škola rok gitare, kao i kursevi za stručno osposobljavanje. Centar za kulturu takođe upravlja i muzejskim kompleksom u Tekerišu na Ceru, posvećenom čuvenoj Cerskoj bici 1914. godine, te spomen-kosturnicom na Gučevu, posvećenoj bici na Gučevu 1914. U njegovoj nadležnosti je i kompleks u Dragincu i spomenik nevinim žrtvama, streljanim u Drugom svetskom ratu.

Velikani Loznice

Umetnički nastrojena i nekonvencionalna, Snežana svoje radno mesto naziva „velikom parohijom“, pri čemu o velikanima Loznice, kao što su Vuk Karadžić, Jovan Cvijić, Mića Popović i Aleksandar Saša Petrović, govori sa velikim pijetetom. Vukov sabor smatra svojevrsnim mostom između kultura i ljudi.
O ovogodišnjem, 85. Vukovom saboru, Snežana kaže:„Programi koji se odvijaju tokom svih sedam saborskih dana, u Loznici, Beogradu, Tršiću i Banji Koviljači, osmišljeni su tako da publika doživi Vuka i njegovo delo kao nešto živo, kao sastavni deo našeg identiteta.“

Na prošlogodišnjem Vukovom saboru u Tršiću otvoren je Obrazovno-kulturni centar „Vuk Karadžić“, koji vodi Ministarstvo prosvete
Na prošlogodišnjem Saboru besedu je održao predsednik Aleksandar Vučić

200 godina Rječnika

Ovogodišnji Sabor traje od 10. do 16. septembra, a završna svečanost koju prenosi RTS odigraće se u Tršiću, nedelju uoči Male Gospojine, na pozornici zvanoj Saborište. Posle izvođenja tradicionalne „Himne Vuku“ i pozdravne reči gradonačelnika Loznice, Vidoja Petrovića, svoju besedu će izgovoriti prof. dr Veljko Brborić, redovni profesor sa Filološkog fakulteta u Beogradu koji se zalaže da se na svim katedrama Univerziteta u Srbiji uvede predmet Srpski jezik. Premijerom pozorišne predstave „200 godina Rječnika“ Sabor će biti krunisan i svečano završen.
Reditelj te predstave je Darko Kamarit. Scenarista je mlada Lozničanka, dramaturg Staša Petrović, muzički izvođači su Braća Teofilović a igraju: Igor Đorđević, Milan Caci Mihailović, Aleksandar Srećković Kubura, Danilo Lončarević, Lepomir Ivković, Tihomir Arsić, Gorica Popović, Vladan Mihailović i Nenad Ćirić.

Vuk Stefanović Karadžić u Beču, sa suprugom

Da li ste znali?

* UNESCO je proglasio Vuka Karadžića za građanina sveta 1985. godine, s obrazloženjem da je jedan od onih umova koji su najviše doprineli duhovnom jedinstvu čovečanstva
* Prvi Vukov sabor u Tršiću održan je 1933. Tada je podignuta i Vukova spomen-kuća
* Za sedam dana Vukov sabor okupi do 30.000 posetilaca
* Centralna manifestacija se odvija na Saborištu, otvorenoj pozornici u Tršiću, i počinje horskim izvođenjem „Himne Vuku“ koju je komponovao Stevan Mokranjac
* Vukov sabor neguje tradiciju pevanja uz gusle ali i tradiciju besedništva, u kojoj su se do sada oprobali: Milorad Pavić, Matija Bećković, Vida Ognjenović, Dušan Kovačević, Dragan Stanić, a na prošlogodišnjem Saboru besedu je održao predsednik Aleksandar Vučić
* Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe stavio je 2012. godine Znamenito mesto Tršić na listu zaštićene nematerijalne kulturne baštine
* Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe kandidovao je Vukov sabor za UNESCO registar dobrih praksi
* Ivo Andrić je jedan od velikana koji su posetili Vukovu spomen-kuću u Tršiću
* Zbog turskih zuluma, kuća u kojoj je rođen Vuk Karadžić spaljivana je 11 puta
* Kada su 1897. Vukove mošti prenešene iz Beča u Beograd, meštani Tršića su se dosetili da na mestu gde je nekada bila Vukova porodična kuća, zabodu hrastov krst. Krst je danas jedan od eksponata u Vukovoj kući
* Originalni predmeti iz Vukovog doma su gusle i ikona Sv. Arhanđela Mihaila. Vukovu slavu preuzeo je da slavi Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice
* Legat sineaste Aleksandra Saše Petrovića nalazi se u Vukovom kraju, u Banji Koviljači. Njemu u čast, Specijalna bolnica za rehabilitaciju organizuje svake godine Filmski festival

 

Vukova kuća u Tršiću

Vuku na poklonjenje

Prvi „Srpski rječnik“ je bio jedan od najvažnijih koraka u Vukovoj borbi da se narodni govor pretoči u književnu reč. Veliki jezički reformator iz malog Tršića „izgurao je“ štampu svog kapitalnog dela, uprkos otpora crkve. Prvi „Srpski rječnik“ sa 26.270 reči, koje je Vuk čuo u narodu, ugledao je svetlo dana 1818. godine. U temelje jezičke budućnosti Srba, Vuk je uzidao i prevod „Novog zavjeta“ na narodni jezik, te „Zbirku narodnih umotvorina“.
Snežana Nešković Simić, koja je imala sreću da se rodi u Vukovom kraju u kome se odvajkada negovao lep govor i vodilo računa o pravopisu, magistrirala je slikarstvo i sa velikim žarom slika u ekspresionističkom stilu. Supruga je slikara i majka dvoje odrasle dece, jednog psihologa i jednog studenta slikarstva. Živi u Banji Koviljači a „pelcer“ Vukovog sabora nosi od malih nogu. O tome priča:
„Vukov sabor je manifestacija koju smo mi u porodici doživljavali kao svečan i važan dan. U nedelju kada je Sabor, nas su oblačili u najlepše odelo, mene i brata, i mi smo išli na završnu  svečanost. Nama nisu trebali mediji, ni aplikacija koja će da nas pozove na taj događaj. Mi smo znali da je to sveti dan u našoj kući, iako smo potekli iz radničke porodice. Snalazili smo se kako ko, najčešće se išlo autobusom, ali išli smo i peške, ništa to nije bilo strašno. Hrana se nosila za ceo dan.
Prvi put sam na Saboru gledala balet, prvi put sam se srela sa profesionalnim pozorištem, sve to je meni bilo jako zanimljivo, naročito otvorena scena jer sam mogla da zavirim i iza kulisa. Posle toga bih istrčala uz brdo i sela na travu da gledam predstavu, jer nije bilo dovoljno klupa koliko je ljudi dolazilo na Sabor. Volela bih da se to vreme vrati, da to bude upravo jedan takav – sveti dan. Da svi idemo Vuku na poklonjenje…“

Desanka Maksimović i Mira Alečković – biseri u niski slavnih gostiju Vukovog Tršića

Pogranično područje

Na pitanje koliko funkcija direktora i organizacija Vukovog sabora uzima od njenog privatnog života, Snežana Nešković Simić kaže: „Uzima puno, priznajem, jer ne samo da se bavim programima, organizacijom cele ustanove, slikanjem što najviše volim da radim, već moram da imam vreme i za sastanke i dobru komunikaciju sa svojim osnivačem, Gradom Loznicom, sa svim  javnim ustanovama i javnim preduzećima u Loznici, a potom sa svim najvažnijim institucijama kulture u Srbiji, od Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete, preko Vukove zadužbine do Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti. Tu je i koordinacija sa Programskim savetom Vukovog sabora. Sve to zahteva potpunu posvećenost.“
Godine koje su iza nas nisu išle na ruku saborovanju. Loznica je pogranično područje, škole iz Republike Srpske prestale su da dolaze zbog ratova, kao i mnoge škole iz Srbije. „Dobro je što je sad uvedeno da škole imaju obaveznu posetu Tršiću u nižim razredima“, ističe direktorka Snežana. „Izgradnjom Obrazovno-kulturnog centra „Vuk Karadžić“ u Tršiću, koji je otvoren na prošlogodišnjem Vukovom saboru, dobilo se mnogo. Tim savremeno opremljenim zdanjem, podignutim zalaganjem i vizijom rukovodstva Grada Loznice i ličnim trudom gradonačelnika Vidoja Petrovića, rešen je problem smeštaja i prostora za održavanje mnogih radionica i naučnih skupova za humanističke nauke. Ministarstvo prosvete sa Upravnim odborom i Programskim savetom Obrazovno-kulturnog centra „Vuk Karadžić“ u Tršiću kreira programe i podržava mlade stvaraoce da se na najbolji način bave istraživanjem i očuvanjem srpskog jezika i srpske kulture. Dovodimo mlade slaviste i etnologe iz celog sveta, studente i srednjoškolce, ali i naučnike.
U jednom ambijentu sela s kraja 19. veka sad možete da sretnete i mladog Njujorčanina, koji je stigao sa svim čudima tehnike, i inspirisan onim što tamo vidi, kleše neko čudo od skulpture. Kud ćete bolju reklamu za Tršić od umetnika ili slaviste, koji je tu proveo 10 dana i njegovog rada, inspirisanog ambijentom i delom Vuka Karadžića?“

Drina – lozničko more

Na pitanje šta se u Loznici ne sme propustiti, kada se dođe Vuku u pohode, Snežana Nešković Simić kaže: „Naš je kraj bogat istorijskim ličnostima ali i velikim i krvavim istorijskim događajima iz Prvog i Drugog Svetskog rata. Imamo puno stratišta na malom prostoru. Drina, koju mi najviše volimo, reka je velikih razdvajanja ali i velikog uživanja i lepote. Drina je neodvojiva od Loznice i Lozničana.

Cerska bitka

Zbog naših velikana, priznatih u svetskim razmerama, osećamo čast i privilegiju što živimo ovde, ali i veliku obavezu. Loznica je jedini grad u Srbiji koji je jednog likovnog umetnika iz 20. veka, postavio za velikana. Pored Vuka Karadžića, velikog svetski priznatog geografa Jovana Cvijića uz njih je i akademik, slikar Mića Popović.
U poslednjih 14 godina Loznicom upravlja jedna uigrana ekipa posvećenika, i to se vidi po izgradnji, uređenom šetalištu, trgovima… Tek 2007. godine Loznica je dobila status Grada. Ne smemo zaboraviti da su ovdašnje ekonomske prilike bile nezavidne, prestala je sa radom „Viskoza“, koja je zapošljavala 10 do 12.000 ljudi. Trebalo je da se grad digne iz tog privrednog kraha, da prođu godine, da se nešto pokrene i izgradi. Još ima puno posla ali verujem u bolje i verujem u ljude koji vode grad.“

Emancipacija žena

O emancipaciji žena u Vukovom rodnom kraju, Snežana Nešković Simić priča: „Kod nas su žene vrlo zastupljene u gradskoj upravi, od načelnice pa nadalje. Imamo predsednicu Skupštine, načelnicu društvenih delatnosti, mnogo direktorki javnih ustanova. Našaliću se, ali tako je, naš gradonačelnik se ne plaši jakih, obrazovanih žena. Mnoge privatne firme vode žene, imamo dve dame sa počasnom titulom „žena-zmaj“. Jedna je Svetlana Coka Stević, vlasnica turističke agencije„Kondor-Tis“, a druga Ljiljana Vuković Matković, vlasnica „Eko tima“.
Na žensko pitanje koja su mesta idealna za prvi poljubac u Vukovoj postojbini, Snežana sa osmehom kaže: „Imamo mi i Gučevo, i šetalište, i kraljevsku Banju Koviljaču sa prelepim parkom, koju su Karađorđevići izgradili. Drina je naše more. Tu smo učili da plivamo, pa ko Drinu savlada – spreman je za olimpijadu, tu smo usvojili i jedan poseban stil života. Nekad su čitave porodice podizale šatore, pa se ulovi riba, ispeče na vatri, naseče paradajz… i jede prstima. Bolji provod nam nikada nije trebao.“

Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice i Marina Cvetanović, kustos Stalne postavke slika, legata Miće Popovića

Zgrabi život u ruke

Za kraj, pitamo Snežanu da li joj je Beograd bio skrivena želja, na šta ona odgovara: „Neostvarena želja mi je da radim kao profesor na nekoj od likovnih akademija, a poželela sam da sam u nekoj većoj sredini možda samo u času kad su deca počela da studiraju. Inače mislim da meni mala sredina ništa nije oduzela nego mi je samo dala. Svrha života jeste da čovek napravi iskorak u svojoj oblasti, da ljudi prepoznaju da to radi časno, strasno, sa ljubavlju. Da izgradi svoj mali svet i u njemu uživa ma gde da živi. Ne sme da čeka da se stvari dese same od sebe, mora da se nametne, da postavi sam svoje standarde…
Meni je kao umetniku bilo malo da budem  u Galeriji Miće Popovića. Odmah sam, još 1990. godine, pokrenula školu slikanja i crtanja. Okupljanjem mladih ljudi koje privlače umetničke škole, a samim tim i njihovih porodica, formira se likovna publika u jednoj maloj sredini. Uče se mladi osnovama crtanja i slikanja, da postoje razne vrste izražavanja kroz likovno stvaralaštvo i kako posmatrati likovno delo. Posle ti mladi ljudi posećuju izložbe sa celim porodicama i interesuju se kako rade umetnici iz drugih krajeva. Tridesetak njih je završilo srednje umetničke škole i akademije, mnogi su sada nastavnici i profesori i u lozničkim školama.
Onda pokrenete sa svojim suprugom Đačku likovnu koloniju u Tršiću, pa studentsku. Tada se i stranci polako okupe, i onda imate jednu planetarnu priču. To je na tragu onog što su radili Vuk Karadžić, Jovan Cvijić, Mića Popović, pravili sponu između lokalnog i planetarnog, prošlosti i budućnosti, tradicionalnog i modernog.

Mića Popović i Vera Božičković Popović

Loznička likovna atrakcija

Marina Cvetanović, istoričar umetnosti i kustos Stalne postavke slika, legata Miće Popovića u Loznici, otkrila nam je da su slike našeg najvećeg likovnog umetnika druge polovine 20. veka i njegove supruge Vere Božičković Popović, trenutno na konzervaciji, koja će trajati do kraja godine.  Za vreme 85. Vukovog sabora u prostoru Stalne postavke biće održana izložba „Prostor knjige, knjiga u prostoru“ autorke Gordane Kaljalović Odanović, akademske vajarke.
“Kritika u pejzažu”, Mića Popović, ulje na platnu, 1949.
Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena