Noćas sam poželeo da budem savršen ljubavnik, ali ti nisi pored mene: Zagrljaji srca

Talasima zapljusni oštri greben, neka po nama pršte i pene zadovoljstva

Milan Nikolić Izano nosi odelo iz Modnog ateljea „Čarolija“, Beograd i Novi Sad

Ljubavnik. Divna reč. Ipak, reč ljubavnici je mnogo lepša. Ima u njoj nešto što razvlači i kida vreme. Cepka ga na nejednake komadiće, a opet, ono ostaje jedinstveno i celo. Kao što se i kod ljubavnika, kada su zajedno ili pak odvojeno, nikada ne pojavljuje množina. Ljubavnici nisu ni jednina, oni su jedinstvena celina.

Kako to znam? Jednostavno. Mislim o tebi i osećam te u sebi.

Noćas sam poželeo da budem savršen ljubavnik, ali ti nisi pored mene. Ne, neću dozvoliti sebi tu lažnu samoću. Ne može me sprečiti ta gruba sitnica. Nas dvoje smo već godinama ljubavnici. Zar će naš ljubavni spoj sprečiti vreme i daljina? Voleću te rečima. Pisaću ti pismo.

Poleti, treperi…

Vidim i čujem ono što dolazi. Kliziće te vibrirajuće, neopipljive misli po ivici kristalne čaše. Ispijaće sa mnom vino. Grebaće perom po papiru.

Gužvaću listove i nervozno ih bacati po sobi. Ne, oni neće leteti direktno u korpu. Hoću sa setom da gledam u te svoje izgužvane rečenice, sve dok mi osećanja ne ispišu do poslednjeg slova, kakva jeste, lepota tvoga lica. Realnost ću zadržati u ruci.

Imaću te na sebi, dušo. Prolazićeš mi kroz prste. Maziću te. Plesaćeš mi po sobi. Uvijaćeš se zavodljivo, da mi podsetiš dlanove na kojim oblinama tela najviše voliš da osetiš njihovu snagu i čvrstinu. Prolaziću ti dahom kroz kosu. Šapatom ću osloboditi tvoju divljinu.

A ti, osmehom rasteraj nesigurnost. Rasplini se po meni. Uzburkaj dubine. Talasima zapljusni oštri greben, neka po nama pršte i pene zadovoljstva. Sa slašću ispij svu našu slanoću. Teci, ulij u mene želju da smo jedno. Poleti, zaseni svojom svetlošću zvezde. Oboji ih bojama koje rodiš u sebi. Treperi.

Gledaj me u oči

Možda će neko, osim tebe, nekada pročitati ove reči i pitaće se zašto sam zaboravio da opišem crte tvoga lica. Verovatno će pomisliti da su me ka tebi vodili strast i požuda, ili možda nešto treće. Ako bude imao sreće, da o ljubavi uči kroz patnju, tugu i bol, kao što sam i ja, znaće da se lik ljubavnika vidi u srcu, a do njega se dolazi kroz oči. Lice onoga koga voliš je njegova suština i samim tim, zagrljaji srca su ljubavna lepota života. O njoj znaju samo iskreni ljubavnici i njihova tajna se skriva u tišini. Što su im reči tiše, zagrljaj jedinstva je čvršći.

Oči jesu množina, ali iz ljubavnika izvire jedinstven pogled i on im, bez izgovorene reči, pokazuje da su celina. Mi smo ljubavnici i tu reč pred tobom nikada neću izgovoriti. Zašto da nam cepkam u komadiće, to razvučeno vreme?

Gledaj me u oči.

Milan Nikolić Izano
Milan Nikolić Izano

Pisac i poeta, Milan Nikolić Izano, autor je knjiga: „Lanac ljubavi“, „U dahu izdaha“, „Vinčanska kabala u lancu ljubavi“, „Dnevnik duše“, dvoazbučne knjige „Lanac ljubavi“ (sa muzikom grupe „Balkanika“ u DVD formatu) i najnovije knjige „Žig vrelih usana“ uz koju je urađena i krema za um i ljubav „O“. Za njegove knjige, kritičari nisu mogli da odrede žanr, tako da su ga proglasili piscem koji piše duhom.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena