Nezakonita pojava, zabava ili pravo žena: Ljubavnice

Ako pogledamo kroz istoriju, uvek su postojale ljubavnice, konkubine, gejše… Čuven je komentar britanskog multimilijardera, ser Džimija Goldsmita, koji je umro okružen svojom ženom, bivšim ženama i ljubavnicama: „Kad se muškarac oženi ljubavnicom, time automatski otvara novo radno mesto“. Feminizam, proširena ženska prava, delotvorne i pristupačne metode kontrole rađanja, za mnoge su izmenili položaj ljubavnice.

Konkubine u Kini

U istočnjačkom svetu, konkubinat je bio brak služavki, zakonom priznat i društveno prihvaćen. Razvio se kao odgovor na odbijanje muškaraca da prihvate samo jednog seksualnog partnera i zadovoljavao njihovu želju da se razmeću muškošću. Najupadljivija razlika između konkubinata i ljubavnica jeste da su konkubinina deca bila zakonski priznata.
Konkubinat je u Kini integrisan u porodičnu strukturu. Konkubina bi gospodara pratila na poslovnim putovanjima kad žena nije mogla da se oslobodi obaveza u kući. Njen važniji zadatak bio je da obezbedi naslednike kad žena nije mogla.
Zahvaljujući mirisu, jedna je konkubina ušla u legendu. To je Sjang Fei, „mirisna konkubina“ mandžurske dinastije Ćing, koja je živela u osamnaestom veku, imala fantastičan ten i čije je telo odisalo cvetnim mirisom. Ona nije imala potrebe za parfemima ili puderima. Njen lik živi i danas kroz junakinje filmskih romansi i kineske opere. Car iz mandžurske dinastije bio je toliko fasciniran da ju je u tajnosti oteo od muža i doveo kod sebe na dvor. Kasnije je organizovao dnevne masaže buterom i kupke u kamiljem mleku da bi je održao mirisnom.
Sjang Fei nije uzvraćala carevo obožavanje. Naprotiv, u svojim širokim rukavima nosila je male bodeže i služavkama se poveravala da namerava da ih upotrebi da bi se osvetila što je oteta od voljenog muža i svog zavičaja.
Carica majka, plašeći se za sigurnost svoga sina, umešala se i Sjang Fei podarila „milosrdnu smrt“ davljenjem. Car, izvan sebe od žalosti, obgrlio je njeno beživotno telo. Čak i tada je njen leš bio obavijen prijatnim mirisom.

Gejše u Japanu

Japanske konkubine su imale status služavki i nikada nisu mogle da postanu supruge. Čak i udovci i neženje koji su želeli da se ožene njima, nisu mogli to da učine. U Japanu je postojao još jedan svet ljubavnica. Bio je to svet gejši.
Gejše su obično poticale iz siromašnih slojeva, a u zanat su ulazile kao šegrtkinje sa 10 ili 12 godina. Postati gejša bio je ubedljivo najbolji način da siromašna devojka unapredi svoj društveni status. Stekla bi obrazovanje i pomagala roditeljima, koji su primali određenu svotu novca kad bi potpisali ugovor kojim nova gejša-učenica stupa u službu. Gejšina obuka bila je stroga i duga. Uključivala je pevanje i sviranje, poznavanje izuzetno složene ceremonije služenja čaja, i aranžiranje cveća. Neverovatna količina novca i vremena trošena je na šminkanje i oblačenje.
Gejšina seksualna inicijacija vršila se u vidu drevnog rituala. Stariji, iskusni muškarac, proveo bi sedam noći sa gejšom devicom, utrljavajući belance na unutrašnju stranu njenih butina, svake noći sve više, sve dok poslednje noći prstima ne bi prodro u njene genitalije.
Gejše su učile da moraju da se drže najstrože lične diskrecije da bi njihovi klijenti mogli da budu apsolutno sigurni da će gejša, šta god slučajno ili namerno čuje, radije iseći jezik, nego da to nekome kaže.

Kamila Parker-Bouls

Nesumnjivo najslavnija kraljevska ljubavnica u dvadesetom veku, Kamila Parker-Bouls, uspela je da osvoji srce britanskog prestolonaslednika, princa Čarlsa, za kojeg se udala 9. aprila 2005. Da se pitala Alis Kepel, Kamilina prabaka i ljubavnica Čarlsovog čukundede, ona to sigurno ne bi odobrila.
Priča o Kamili i Čarlsu dobro je poznata. Njihov prvi susret, po pljusku, na terenu za polo, bio je sasvim običan. Ona je još uvek bila Kamila Šand, mlada aristokratkinja željna zabave, koja se tom prilikom predstavila Čarlsu. Ćaskali su duže od sat vremena. U jednom trenutku, Kamila ga je podsetila da je njena prabaka bila ljubavnica njegovog čukundede. To je bilo 1970, kada je Kamila imala 23 godine, a Čarls 22. Kamila je obučavana da postane žena bogatog i važnog muškarca. Sve nedostatke na planu spoljašnje privlačnosti, nadoknađivala je samouverenošću.
Čarls je voleo Kamilin uvrnut smisao za humor, dobru narav i prirodnost. Zajednička im je bila ljubav prema konjima i seoskom životu kojim živi engleska aristokratija. Kamila je bila u ozbiljnoj vezi sa Endruom Parker-Boulsom, oficirom i Čarlsovim prijateljom, ali joj to nije smetalo da se upusti u ljubavnu vezu sa Čarlsom. Čarls se 1971. godine upisao na Pomorski koledž u Dartmutu i veza se prekinula. Njenom bivšem dečku Endruu, pak, laskalo je što je Kamila počela da se zabavlja sa princom Čarlsom i pokazivao je obnovljeno zanimanje za nju. Ubrzo je Kamila podlegla novom talasu strasti prema njemu. Čarls je saznao da su Kamila i Endru Parker-Bouls vereni, a ubrzo i venčani.
Obnovio je prijateljstvo sa sada već udatom Kamilom i njenim mužem. Kamila i Endru su tada živeli u otvorenom braku. Kamila je dane provodila sama u Boulhajdu, njihovom imanju na selu, dok je Endru živeo u Londonu i kući dolazio uglavnom za vikend. Kamila je vodila domaćinstvo, uređivala baštu, jahala konje i brinula o svojim bebama i psima. Kad joj je sin, Tomas Henri Čarls, rođen, kum mu je bio njen bivši ljubavnik i dragi prijatelj princ Čarls.
Godinu dana pošto je 1979. rođena Kamilina ćerka, Lora Rouz, jedan pripadnik IRA-e izvršio je atentat na lorda Mauntbatena. Čarls je bio ojađen zbog gubitka dragog prijatelja i potražio je utehu kod Kamile. Ubrzo su postali nerazdvojni. Kako je budućem kralju ipak bila potrebna nevesta, devica, koja bi obezbedila prestolonaslednike, Kamila je počela da ocenjuje podesne žene. Ona i kraljica majka su se odlučile za istu – lejdi Dajanu Spenser, „tihu kao miš“, a visoku, dugonogu i sramežljivo privlačnu mladu devojku iz odgovarajuće porodice, i s odgovarajućom prošlošću, to jest, nikakvom.
Bajkovitom venčanju Čarlsa i Dajane prethodila je noć ljubavnog rastanka između Čarlsa i Kamile. Pred samo venčanje, Dajana je otkrila oproštajni poklon sa urezanom posvetom što je Čarls naručio za Kamilu. Bila je uplašena i ljubomorna. Od samog početka kraljevski brak je bio osuđen na propast zahvaljujući jazu neslaganja, Dajaninoj nezrelosti i nestabilnosti, Čarlsovom sarkazmu i ledenoj kritičnosti. Dajanina sumnja da Čarls spava sa Kamilom, dodatno je trovala njihov odnos. Nju je posebno vređalo što, uprkos lepoti i pažljivo odgajanom ukusu, nije mogla da se takmiči sa starijom, ružnijom i manje otmenom ljubavnicom svoga muža. Što je kraljevski brak bio jadniji, to je Čarls više zavisio od Kamiline ljubavi i podrške. I Kamila je bila nesrećna u svom braku. Godinama je trpela Endruovo trčanje za suknjama i duga odsustva. Ostalo je poznata priča. Dajana je 1997. poginula u automobilskoj nesreći u Parizu, a princ Čarls i Kamila postali su muž i žena.

Ana Karenjina

Ana Karenjina, naslovni lik romana koji je ruski pisac Lav Tolstoj objavio 1877. godine, uzdiže se kao jedna od najtragičnijih posrnulih žena. Na početku romana, Ana, poslušna žena Alekseja Aleksandroviča Karenjina, moćnog funkcionera, žurno hita u dom svog brata i uspeva da zakrpi njegov poklekli brak.
Nedugo potom, ljupka Ana upoznaje grofa Alekseja Kiriliča Vronskog, neoženjenog oficira. Vanbračne veze nisu bile retkost među ruskom aristokratijom devetnaestog veka, jer je većina brakova bila sklopljena iz računa, no, Ana i Vronski odbijaju da se zadovolje prijatnom, bezbednom seksualnom međuigrom. Oni čeznu za velikom strašću, predanošću, trajnošću i društvenim prihvatanjem.
Kad joj sumnjičavi muž postavi škakljiva pitanja, Ana mu odgovara: „Njega volim, njegova sam ljubavnica; tebe ne mogu da podnesem, bojim te se i, mrzim te“. Nakon čitavog niza komplikacija, Ana napušta muža i sina, a Vronski puk i karijeru. Zajedno putuju Evropom, dok im se ne rodi kći. Povratak u Rusiju donosi otrežnjenje. Prijatelji i rodbina dočekuju Vronskog s dobrodošlicom, ali isti ti ljudi namerno bojkotuju Anu.
Ona ne može da viđa sina i nije kadra da zaista voli svoju kćer, koja je po ruskom zakonu, dobila prezime Karenjina i pod vlašću je njenog, još uvek venčanog muža. Vronski nagovara Anu da traži razvod. Ana odbija da traži razvod koji bi paru omogućio da ozvaniči svoju vezu, jer bi zakon njenom mužu automatski dodelio potpuno starateljstvo nad njihovim sinom. U međuvremenu, ona mnogo čita, i Vronskom nije samo ljubavnica, već i intelektualna družbenica. Ali, u svojoj izolovanosti i usamljenosti, zahteva da joj on posveti svoj život. Što je ona zahtevnija, on je hladniji. „Već duže vreme me ne voli. A tamo gde se ljubav završava, počinje mržnja“, kaže ona.
Stoga odlučuje da se baci pod točkove nailazećeg voza. U poslednjem trenutku, dok kleči na šinama, prožima je nalet radosne nade i ona želi da ustane. Prekasno.
Ljubavnice, očigledno, imaju mnoge zajedničkih osobina i iskustava. Seks je, kao prvo, zajednički imenitelj njihovih priča. Drugo je da velika većina ljubavnica nikada ne voli svoje stalne partnere, niti se trudi da ih zavoli. Zajedničko svim ljubavnicama je strah od godina. One su zakleti neprijatelj svake ljubavnice, jer joj odnose lepotu koja joj je glavni kapital.
„Istorija ljubavnica“ Elizabet Abot, „Geopoetika“ Beograd, 2006.

Piše: Mr Radmila Čeljuska, dipl.ecc.
Izvor: Ona Magazin

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena