Nepalima kupina – čudo manastira Svete Katarine koje opstaje još iz biblijskih vremena

Zovu je nepalima, neopalima, neopaljiva ili nesagoriva kupina. Zovu je i gorući grm. To je relikvija hrišćanske i starozavetne tradicije, koja se čuva u kapeli Nepalime kupine u sklopu manastira Svete Katarine u Egiptu, na jugu Sinajskog poluostrva.

Turisti, koji dolaze najčešće kao ekskurzija iz Šarm el Šeika i Hurgade, iznenađeni su u prvi mah nepristupačnošću i nepreglednošću pustinjske visoravni u podnožju Sinajske ili Mojsijeve gore. Posle pitomih pejzaža Crvenog mora valja se privići na crvene, granitne planine visoke preko 2000 metara, koje kao prirodne zidine okružuju manastir u oazi Vadi Firan na 1300 m nadmorske visine. Manastir Svete Katarine, u kome monasi borave neprekidno od šestog veka, upisan je na listu UNESCO kao deo svetske kulturne baštine. U blizini je gradić Sveta Katarina.

Manastir Svete Katarine na Sinaju

Biblijska priča

Po biblijskom svedočenju, Mojsije je jednom prilikom napasao stado svog tasta na gori Horiv (kasnije nazvanoj Mojsijeva gora) na Sinaju. Najednom, spazi grm kupine kako gori ali ne sagoreva i uzviknu: „…Idem da vidim tu utvaru veliku, zašto ne sagoreva kupina…“ Bilo je to oko 1400. godine pre Hrista. Prišao je nesagorivom grmu, kad mu se Gospod obratio rečima: „…Izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveta zemlja…“ Potom mu je Gospod obećao da će mu pomoći da oslobodi jevrejski narod iz misirskog ropstva.

Kad je Mojsije poželeo da sazna Božje ime, što mu je bilo potrebno da bi govorio o njemu, Bog je odgovorio: „Ja sam koji jesam“. Reč je o svetom tetragramu „JHVH“ koji se obično izgovara „Jahve“, što je Božje ime u Izraelu. Priča je i metafora kojom se kaže kako je Mojsije, za viđenja, ekstaze ili velikog ukazanja, osetio u sebi prisutnost Boga koji mu je izrazio poverenje i zadužio ga za poslanje.

Ikona Bogorodice Nepalima kupina

Simbol Bogorodice

Po pravoslavnom učenju, nepalima kupina je slika neporočnog začeća – kako je presveta Bogorodica začela Hrista. Grm koji gori ali dogoreti ne može, simbol je devičanstva Bogorodice koje je ostalo netaknuto.

Carica Katarina, majka cara Konstantina, podigla je 330. godine na mestu nepalime kupine kapelu posvećenu Bogorodici. U 6. veku car Justinijan i carica Teodora uz ovu kapelu sagradili su crkvu, trobrodnu baziliku od crvenog kamena sa Sinaja, posvećenu Preobraženju Gospodnjem.

U manastiru Svete Katarine, koji je u posedu Grčke pravoslavne crkve, čuva se mozaik Preobraženja, jedan od najstarijih koji su hrišćani postavili i biblioteka, koja se smatra drugom po vrednosti na svetu, odmah posle Vatikanske. U njoj je preko šest hiljada retkih manuskripta na arapskom, gruzijskom, jermenskom, grčkom, sirijskom i koptskom jeziku. Tu su još i mošti Svete Katarine, prenete sa vrha Sinajske gore u devetom veku. Kako su one kasnije raznete po raznim svetilištima, u manastiru su ostale njena glava i leva ruka, koju hodočasnici mogu da celivaju.

Među 2000 drevnih manastirskih ikona nalazi se i ikona Bogorodice Nepalime kupine. Kuriozitet Svete Katarine je i to što grčki monasi puštaju u manastirsku riznicu samo pravoslavce.

Žbun nesagorive kupine

Iz oltara stare Kapele Nepalime kupine i danas raste ogromni žbun kupine. To je jedinstven prirodni fenomen na svetu. Hodočasnici ga svakodnevno obilaze, krišom otkidaju grančice, nose kući i pokušavaju da ga presade. Monasi tvrde da to još nikom nije uspelo, a da su naučnici koji su ispitivali žbun potvrdili njegovu iskonsku starost.

Iz oltara hrama i danas raste ogromni žbun „nesagorive kupine“
Srbi na Sinaju
Poznato je da je car Justinijan još u šestom veku doveo desetak porodica sa područja reke Drine i naselio ih uz manastir Svete Katarine, sa ciljem da ga čuvaju. Za deo današnjih beduina koji žive oko manastira smatra se da su Srbi, jer svi oni slave porodičnu slavu.
Sveti kraljevi Dragutin i Milutin darovali su manastiru Sveta Katarina brojne poklone. U manastiru se čuva prvi srpski psaltir (molitvenik). Na Sinaju je boravio i Sveti Sava.
Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena