Nedostižnost sveprožimajuće sreće takođe je sreća: Bućkuriš želja

Čak i kada gledam zalazak sunca, spokojna i srećna, opet poželim, poželim, poželim i, šta ja tu mogu, poželim neku želju

Autorka teksta Bratislava Terzić (snimila: Aida Redžepagić)

Kao prvo, želim da budem princeza i imam svoje sluškinje koje će mi češljati moju dugu kosu. One će mi praviti frizure kakve god poželim i one koje ne znam sama sebi da napravim. U te frizure želim da stavljam različite ukrase: biserne, dijamantske, zlatne, srebrne, posebno smaragdne, a od ruža penjačica koje se svijaju oko ograde moga velikog dvorca u kojem živim – želim da pravim vence za kosu.

Moje ruke su bele i vrhovima prstiju nežno dodirujem te ruže, dok mi se usta poluotvaraju zbog divljenja nad tolikom lepotom i nenadanog talasa sreće. Povetarac mi nanosi uvojke kose preko lica, dok u belim cipelicama sa srebrnim nitima, laganim koracima, šetam po savršeno pokošenoj dvorskoj travi.

I tako ostajem u tom položaju koji nagoveštava uživanje do kraja života, u svom sveimanju.

Život u krošnji

S ružom u jednoj ruci sada plešem ukrug, držeći drugom rukom svoju dugu krinolinu. Imam na stotine krinolina i svaki dan mi je posao samo da izaberem koju ću da nosim, ili od kog materijala će da mi se sašije još jedna nova u kolekciji.

U daljini gledam u šumu i nebo, razmišljam o vilenjacima i vilama koji tamo žive i potajno želim biti vilenjakinja. O, gde su mi šljokice da ih stavim na kapke, pa da zasijam svaki put kada trepnem, kao sve vilenjakinje!

Ja sam princeza koja u snu želi biti vilenjakinja! Nedostižnost sveprožimajuće sreće takođe je sreća. Zašto, pored svega što imam, ipak želim biti vilenjakinja i živeti u krošnji drveća? Suludo ali je tako.

Ruža penjačica

Odjednom sam u svom sklupčanom položaju na krevetu, kako volim da budem kada sam tužna i kada razmišljam. Ugodno mi je u toj mojoj ljušturi, jako ugodno, ali i nespokojno jer shvatam da je nemoguće da ja budem takva princeza. Nemoguće u svakom smislu, a posebno nemoguće jer ja to istinski i ne želim, iako sanjarim o tome.

Pa ta pomisao o sluškinji koja bi me češljala, pored mene i mojih ruku, zvuči nedopustivo, oh zvuči jako sramno. A tek taj dvorac i ružičnjak, to je jako pogrešna ideja. Ja imam svoju ružu penjačicu koja se godinama puže uz našu belu, željeznu ogradu od terase, i volim je. Svake godine verujem u nju iznova da ona može da stigne do mene, iako joj ne ide baš najbolje i ne znam u čemu je problem.

Zdravlje i osmeh

A i taj vetar koji suši moju tek opranu kosu u sunčanom danu, lepši je od onog koji zamišljam u snu. I trava u mom dvorištu po kojoj svaki dan šetam, iako nije svuda jednaka i svetlozelena, takođe je lepša od one koju zamišljam. Zar snovi moraju da se preuveličavaju? Zašto da budem u dvorcu da bih bila princeza? Zašto bih uopšte bila princeza?

Ne želim da želim takve snove. Osećam zahvalnost za sadašnji trenutak i ne želim da ga kvarim sanjarenjima kako živim u dvorcu. Ne želim da imam sve! Samo zdravlje i iskren osmeh.

I bez šljokica, u mojim omiljenim farmericama, nema te osobe koja je sretnija od mene. Uz to uskoro će četvrtak a tada dolazi nova roba u moju omiljenu „bagatelu“, u kojoj ću sigurno naći nešto lepo i kupiti sebi. I možda opet zamišljati da imam stotine krinolina, jer prozor koji svetli na brdu preko puta uvek je lepši od mog.

Piše: Bratislava Terzić, kolumnista Ona magazina

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena