Može li dete spasiti brak? Da li beba donosi mir u kuću ili zahteva da već postoji?

Mnogi se parovi na roditeljstvo odlučuju sa željom da „poprave“ poljuljan odnos

Većina onih koji ulaze u brak planiraju da postanu i roditelji. Neretko više planiraju  nego što žele, kao što neretko roditeljstvo žele iz nedovoljno dobrih pa i pogrešnih razloga (jer nakon ulaska u brak „slede“ deca, „prirodan“ su i „logičan“ naredni korak, „pretpostavljaju se“ i „podrazumevaju“). Želja za decom je zrela i zdrava, kada se oseti i prepozna u emotivnom odnosu sa partnerom koji odgovara i voli se, deli očekivanja i decu hoće. Zrela je i zdrava kada znači iskrenu i čistu želju kao takvu, kada nema ništa sa razlozima koji se tiču „zgodnog trenutka“, „logičnosti“, „pretpostavljanja“, „podrazumevanja“ i, još pogrešnije, računanja na izvesnu dobit.

Kvalitetno partnerstvo

Trudnoća i rođenje deteta na nov i drugačiji način zbližavaju i povezuju partnere koji već jesu bliski i dobro funkcionišu. Za njih je predstojeće roditeljstvo izazov i avantura za koju se pripremaju i kojoj se raduju zajedno. Roditeljska uloga od njih zahteva prilagođavanje, učenje i organizovanje na način koji znači redefinisanje prioriteta.
Partneri koji obaveze i odgovornosti dele, udružuju se i u brizi i nezi oko bebe, pre svega u voljenju nje. Zajedno je osluškuju, čuju i podižu. Učeći se roditeljstvu, uče i o sebi i o onom drugom. Rastu i razvijaju se i kao osobe i kao partneri. Novo iskustvo ih obogaćuje i unapređuje, čini ih boljim.
Balansirajući između partnerstva i roditeljstva, partneri na zajednički provedeno vreme počinju da gledaju kao na dragocenost. Prestaju da ga uzimaju zdravo za gotovo, shvataju da roditeljstvo od njih zahteva da ga iznova traže i nalaze, ako žele da ga imaju i u njemu uživaju. Ako ostanu i nastave da budu patneri i nakon dolaska deteta, znači da su to bili zaista i kvalitetno i pre ulaska u novu životnu fazu. Ako roditeljstvo podele i u njemu se dobro snađu, deliće i dobro će se snaći i u drugim životnim iskustvima i situacijama, koje će ih zahtevati zajedno.

Skriveni problemi

Ipak, iako bi u roditeljstvo trebalo da se ulazi iskreno i promišljeno, sa ljubavlju, željom, zrelošću i odgovornošću, mnogim se parovima deca „dešavaju“. I mnogi se parovi na roditeljstvo odlučuju sa željom da „poprave“, sačuvaju, održe i na staro vrate ugrožen i poljuljan odnos, onaj u kojem je nestalo komunikacije, razumevanja, bliskosti pa i ljubavi.
Kako dolaze na tu ideju? Generalno gledano, nakon što shvate da imaju problem, ljudi shvate i da je potrebno da ga na neki način reše. Pomisao na rešavanje problema načelno nije prijatna, tim pre ako se problem procenjuje ozbiljnim, zahtevnim i teškim. Ako se podnosio, trpeo i pod tepih sklanjao dugo, pomišljanje na hvatanje u koštac sa njegovim rešavanjem dodatno je uznemirujuće.
Rešavanje problema najpre podrazumeva njegovo priznavanje sebi i drugom (što je neretko i više nego teško, jer, nakon što problem priznate – više se ne možete praviti da ne postoji), imenovanje, razumevanje (uzroka koji su doprineli nastanku problema a onda i logike mehanizma njegovog održavanja) i, na kraju, spoznavanje koraka koje je potrebno preduzeti u cilju njegovog prevazilaženja. Problem počinjete da rešavate nakon što shvatite šta i kako drugačije treba da mislite i(li) radite. Simultano sa iskoračivanjem iz zone komfora, zone neudobne udobnosti.

Skretanje pažnje

Često problem nakon problema predstavlja upravo to – svest o nužnosti promene, napuštanja i odustajanja od poznatog, svest o neophodnosti učenja i redefinisanja i, onda – istrajavanja u praktikovanju i navikavanju na novonaučeno. Življenje novonaučenog je zahtevno samo po sebi.
Pokušate, pa vam se učini preteškim i odustanete. Pokušate i uspete, ali zaključite da ste taj put imali sreće. Poželite da pokušate ali vam se učini previše komplikovanim i neizvesnim, te zaključite da je sigurnije da ostanete na onome na čemu jeste i sačekate da vidite hoće li se možda dogoditi da problem nestane sam od sebe.
Ili, razmišljajući o tome šta po pitanju postojećeg problema možete da uradite, dođete do zaključka da biste mogli da se usmerite na nešto drugo i tako skrenete pažnju sa onoga što čini problem. Tako mnogi parovi koji se nađu u nekom od partnerskih problema odluče da pokušaju sa dobijanjem deteta, prvog ili nekog sledećeg po redu. Time, naravno, ne reše i ne umanje primarni problem, koliko doprinesu njegovom intenziviranju i sve većoj vidljivosti. Jer, problemi se mogu negirati i ignorisati samo na određeno vreme.

Dodatna napetost

Ne možete se neograničeno dugo praviti da ih ne vidite i da ne remete vaš odnos prema sebi, drugim(a) i životu koji živite. I potrebno ih je rešavati redom kojim se ispostavljaju. Ne možete preskočiti preko nekog problema, niti ga rešiti opredeljivanjem za rešavanje nekog od drugih koje imate. Ulazak u nešto novo i sledeće zahteva zaokruživanje prethodnog. Životni problemi imaju svoje redne brojeve, zahvaljujući čemu možemo da idemo u korak sa njima.
Šta se, dakle, dešava partnerima koji su dobili dete a nisu u partnerskom miru i ravnoteži? Dešava se da shvataju da se nerešeni problemi koje imaju ispostavljaju i nakon dobijanja deteta, u nezi i brizi o njemu, organizovanju i dogovaranju o deljenju roditeljskih zadataka. Beba koja od roditelja traži jer je od njih zavisna, partnere čini dodatno napetim, neusaglašenim i „raspoloženim“ za nekonstruktivne rasprave i svađe kojima obiluju okrivljavanja, omalovažavanja i prebacivanja.

Prve lekcije deci

Beba ne donosi mir u kuću, štaviše, zahteva da već postoji. I beba ne može pomoći svojim roditeljima u onome u čemu ne biraju da pomognu sami sebi. Zato je, ako se aktuelno suočavate sa partnerskim problemom i razmišljate o bebi kao donosiocu mira i sreće, potrebno da zastanete i shvatite da problem koji imate sa partnerom samo sa njim možete rešiti. Potrebno je da iskreno poželite da rešite problem i odlučite se na kretanje putem njegovog rešavanja. Da razumete da je rešavanje problema zdravo, zrelo i odgovorno, iako vas plaši ili brine. Da može doneti samo dobro, iako možda neće biti lako niti jednostavno.
Da ne zaboravite na to da vaš partner i vi to možete i zaslužujete. I da deca zaslužuju dobar, skladan i ljubavlju bogat odnos svojih roditelja. Roditelji su ti koji biraju da imaju decu, te je na njima da za svoju decu izaberu dobro i najbolje. Da im, svojim primerom i modelom, pošalju prve i posebno važne lekcije o odnosu sa partnerom, prema deci i porodici.
Ljubav prema deci je i ljubav prema partneru. Time što svog partnera volite i sa njim funkcionišete dobro, volite i svoju decu i učite ih tome kako dobro izgleda i neguje se. Deca koja rastu u ljubavi i atmosferi stvarne željenosti, srećna su i na svemu dobrom zahvalna deca. Odlučite se na njih tek nakon što shvatite da možete i spremni ste da im poželite dobrodošlicu, volite ih i pomognete im da izrastu u srećne ljude.

Marina Drobnjaković
Marina Drobnjaković

Marina Drobnjaković je dipl. psiholog i psihoterapijski savetnik. Edukovana je iz sistemske porodične psihoterapije. Bavi se individualnim, partnerskim, (pred)bračnim i porodičnim psihoterapijskim savetovanjem; kreiranjem i realizovanjem psiholoških radionica i vođenjem susreta grupa za lični rast i razvoj. Veruje u kapacitete i jake strane svakog klijenta. Na savetovanje i psihoterapiju pre svega gleda kao na edukaciju za život. Misli da bi najpre trebalo da doprinesu prihvatanju sebe, razvijanju odnosa samonege i ljubavi prema sebi. Uživa u slušanju drugih, svog unutrašnjeg glasa i muzike. Veruje u razgovor. Oslanja se na njega i uvek mu se vraća. Gleda širom otvorenih očiju. Piše. Mnogo i sa ljubavlju. Facebook stranica: Psihoterapijski savetnik

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena