„Mondo Verde“, najveći rasadnik u Crnoj Gori: Kad nebo „ubere“ dugogodišnji trud

„Pali smo i ustali, što je poenta života. Radujemo se svakom novom jutru i svakom novom poslu“, konstatuje Milovan Jakšić, koji je 34 godine vezan profesionalno za zelenilo

Milovan i Rada Jakšić sa Aleksandrom Saškom Živković, inženjerom hortikulture i stalno zaposlenom u rasadniku „Mondo Verde“

U rasadniku „Mondo verde“ u Radanovićima između Budve i Kotora, čiji razvoj, korak po korak, pratimo od 2004. godine do danas, proletos smo čuli dve vesti koje se ne daju zaboraviti, jednu čarobno lepu i jednu surovu i strašnu. Prvo ćemo vam reći lepu vest. Rada i Milovan Jakšić, osnivači rasadnika „Mondo Verde“ i brižni roditelji troje dece koja su uključena u porodični biznis, dobili su 17. novembra 2016. unuku Sofiju. Njoj u čast, u rasadniku je nikao prvi povrtnjak. Ponosna baka Rada je, između desetine hiljada cvetnica, agruma i palmi, posadila: lubenicu, kelj, krompir, rukolu, spanać, blitvu, selen, peršun, rotkvice, tikvice, plavi patlidžan, papriku, bundevu…

Sibirska zima

A druga vest? Da čujemo i nju. U februaru 2017. se smrzlo sve bilje u rasadniku. Zima je za dve noći, 06. i 07. februara, obrisala sa lica zemlje dugogodišnji trud i rad porodice Jakšić. U poslednjih 100 godina zabeležene su još samo dve tako oštre zime: 1928. i 1942. godine. „U februaru je bilo -170 C“, priča Milovan Jakšić. „U saksijama se ta temperatura odražava kao -300 C. Smrzlo nam se sve mediteransko rastinje koje smo imali, čak i najveće palme. Preživele su samo tuje kao naše autohtono, planinsko drvo“.

Ipak, on i njegova porodica nisu klonuli duhom. „Pogodila nas je velika šteta, ali idemo dalje sa istim optimizmom. Pali smo i ustali, što je poenta života. Radujemo se svakom novom jutru i svakom novom poslu“, konstatuje Milovan Jakšić, koji je 34 godine vezan profesionalno za zelenilo.
Njegov rasadnik je proletos opet bujao od sveže robe, novih cvetova, opojnih mirisa, oduševljenih kupaca… Dostavna vozila  „Mondo Verde“ špartala su magistralom. Svuda su ih tražili za sadnju novih bašti i doterivanje postojećih. Život je tekao dalje.

Palme u moru

Iako Jakšići ne prave razliku između malih i velikih poslova, navešćemo ipak da je „Mondo Verde“ firma koja se potpisala kao projektant i izvođač hortikulture apartmanskog kompleksa „Dukley Gardens“ na rtu Zavala u Budvi. Dukljanske vrtove su, posadivši na desetine hiljada sadnica, pretvorili u raskošnu oazu na obali mora. To je kruna njihovog rada i preporuka za nove poslove.
„Mondo Verde“ je proletos isporučio zelenilo za krovne vrtove na novom arhitektonskom biseru, „La Perla“ u Kaluđerovinama, i za novi hotel „Forza Terra“ u Dobroti u Boka Kotorskoj. Ovaj poslednji je zahtevao veoma neobičan hortikulturni projekat. Palme ispred hotela zasađene su zapravo na vodi.
I prelepi Porto Montenegro ima u svom kompleksu deo zelenila iz rasadnika „Mondo Verde“. Prilikom naše posete Jakšićima, zatekli smo u Radanovićima glavnog inženjera za hortikulturu Porto Montenegra, od koje smo saznali da sve što od biljaka zamisli, u rasadniku „Mondo Verde“ i nađe!

„Biljke su živa bića. Rad sa njima je umetnost“, kaže Rada Jakšić

Domaćinski odnos

Formula uspeha Rade i Milovana Jakšića, a od skoro i njihovog starijeg sina Milana, izvršnog direktora rasadnika „Mondo Verde“, ima tri stavke: rad, rad i samo rad. Sve troje su zaljubljenici u biljke i cvetnu sliku turističke Crne Gore, koja bi, pored svetlucavog mora, trebalo da se diči bujnom, kultivisanom vegetacijom uz kuće, poslovne objekte, puteve i hotele.
„U ovome našem poslu sve je važno“, iznosi Milovan. „Kao prvo naveo bih odabir pravih biljnih vrsta za konkretno mesto koje se ozelenjava. U projektima kraj mora, kao što su Oraskom ili Obala Đuraševića (Plavi horizonti), osnovno je napraviti dobar izbor biljaka. Druga stvar jeste kvalitet, odnosno stanje biljaka. Na trećem mestu je sadnja. Kod nas ne može da se posadi ni jedna biljka bez nadzora naših inženjera, ali i moga sina ili mene. Brižnost u spremanju supstrata, mešavine crne planinske zemlje, peska, treseta i specijalnih đubriva, u koji se biljka spušta, spada takođe u našu specijalnost. Svaka biljna vrsta ima posebnu prihranu. I na kraju, naveo bih kao važan faktor domaćinsko ponašanje prema investitoru. Mi sadimo biljku kao da je sadimo za sebe i svoju decu. Uspeh tada ne može da izostane“.

Biljke su umetnost

„Nad biljkama bdi moja supruga Rada, koja je šef rasadnika“, ističe još Milovan Jakšić. „Rada živi sa biljkama 25 sati, kao i naši zaposleni. Pored inženjera koji crtaju projekte i nadgledaju izvođenje radova, kao što su Anita i Marija na koje smo ponosni, tu su radnici koji biljke zalivaju, prihranjuju, orezuju…“
„Nije nam cilj da prodamo biljku, nama je cilj da ona uspe“, nastavljaju Jakšići. „Lantana je divna ali ne može u Reževiće. Tamo vetar sve nosi, tamo „reže“. U Boki salanitet „baca“ preko 100 m od obale. Tamo uspevaju sakulente, vestringija, santolina i gravileja robusta. To su autohtone biljke. Ako nisu otporne na so, propadaju. Priroda je sve sama regulisala“.
„Ovim poslom ne može da se bavi neko ko ga ne voli“, dodaje Rada Jakšić. „Ja jedva čekam da dođem u rasadnik. Odem sa suprugom na večeru i mi pričamo o poslu. Mi nismo ništa nasledili ili privatizovali. Mi smo ovo rodili. Biljke su živa bića. Rad sa njima je umetnost“.

„Mi dajemo svakom investitoru godišnji kalendar prihranjivanja, orezivanja i okopavanja biljke“, kažu Jakšići
Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena