Mohanđi, uoči ritrita na Borskom jezeru od 16. do 21. novembra: Svi koji me vole, imaju me

„Svaki put koji vas vezuje i uliva strah je put negativne prirode. Svaki put koji vas oslobađa od strahova je put pozitivne prirode. To je jasan znak koji možete pratiti.“ Mohanđi

Koju situaciju biste izdvojili kao ključnu, posle koje vam je bilo jasno da ćete biti duhovni majstor? Koga smatrate svojim duhovnim učiteljem?
M: Moja staza, odnosno staza koju pratim, zove se Data tradicija. Guru je bog Datatreja i mi živimo po njegovim učenjima. On je osnažio mnoge ljude, a jedna od značajnijih staza koju je stvorio jeste Nat tradicija. Nat tradicija ima strukturu i zasnovana je na prirodi Šive, na stanju Šive, što bi jednom rečju bilo potpuno duhovno oslobođenje, život u oslobođenju.
Išao sam na Himalaje, susretao se sa raznim ljudima, svecima, mudracima, i ta staza mi je jednostavno došla. Ne mogu da navedem jednu osobu koja me je u tom periodu inspirisala, znači, pričamo o vremenu od 2000. godine na ovamo. Prva i najvažnija promena, preokret ili pitanje su se u meni dogodili kada je preminula moja ćerka Amu. Počeo sam da postavljam pitanje zašto ne ja, zašto je ona otišla pre mene, imala je samo četiri i po godine. Razmišljao sam zašto se njoj to desilo i to pitanje je postalo potraga. To me je odvelo na Himalaje. Kasnije sam shvatio da odgovori sve vreme leže u meni. I to je bilo spontano saznanje.
U to vreme nisam imao pravog učitelja, ali kasnije, kada sam postao poznat kao Mohanđi, kada sam počeo da držim programe po svetu, kada su ljudi počeli da mi dolaze, tada sam upoznao Vital Babađija. Bilo je to 19. decembra 2012. godine. Vital Babađi, odnosno Vitalananda Sarasvati Maharadž je u to vreme bio pontif Šri Pada Šri Valabhe. Tada nisam znao za njega, ali kada me je upoznao, nekako na prvi pogled je uzviknuo: „O, kakav dragocen dijamant. Dođi, sedi pored mene!“ To je bio početak jednog divnog odnosa koji je trajao sve do trenutka kada je on napustio telo u julu 2014. Nismo se sreli puno puta, ali svaki naš susret je bio veoma intenzivan. Njega smatram očinskom figurom u ovoj tradiciji. Šri Pada Šri Valabhe je prvi avatar (božanska inkarnacija u hinduizmu) boga Datareje, koji je živeo upravo u Valabhapuramu. To je bila dodatna potvrda kojoj tradiciji pripadam.
Isto tako mi se javilo da je u Nat tradiciji inicijacija zapravo sama vaša odluka da pratite stazu oslobođenja, nema nikakve druge inicijacije. Kada kažem „oslobođenja“, mislim na nevezivanje kroz život, što znači da imate sve, ali niste vezani ničim, i nevezivanje pri odlasku, što znači da nosite manje prtljaga sa sobom, a taj prtljag su sve vaše želje. Želje stvaraju novu inkarnaciju – dakle, ako iscrpite sve zbog čega ste došli u ovaj život i ne prenosite to u sledeći, vi ste na stazi oslobođenja. To je stanje Šive. Šiva predstavlja oslobođeno postojanje.
Ne govorim eksplicitno o tradiciji jer nema potrebe za mnogo objašnjavanja. Način na koji živite govori mnogo, i ljudi koji imaju oči za to, koji su prosto na istoj talasnoj dužini sa vašim načinom života, doći će do vas. I na taj način se ta poruka širi. Dakle, ja nisam doneo nikakvu svesnu odluku da postanem nešto. Prosto sam to živeo, i to je postalo poruka, metod, i to je dovelo do onog što jeste danas. Na svim mestima na kojima su se ljudi povezali sa mnom, oni nastavljaju da dolaze do mene. Ima i ljudi koji dođu, ali osećaju kao da im fali aktivnosti ili da im staza ne odgovara u potpunosti, i odlaze. Mi nikoga ne obavezujemo, jer ako nekog vežeš, to i tebe vezuje u isto vreme, a to je u suprotnosti sa stazom oslobođenja. 

Želim da budem sam

Da li je bilo naznaka kad ste bili dečak da Šiva namerava da vas izabere za „jednog od mnogih“?
M: Ne znam da li me je iko odabrao da budem na ovoj stazi. Jedina stvar koju pamtim je prvi čas u školi u petom ili šestom razredu, kada nas je nastavnica pitala šta želimo da budemo kada porastemo, a ja sam napisao da želim da budem sam. Nisam imao nikakvo svesno mišljenje o tom odgovoru, on mi je prosto spontano došao. Nastavnica je bila dosta iznenađena i pitala me je zašto sam to napisao. Odgovorio sam da ne znam, da mi to jednostavno odgovara. Svi napišu doktor, inženjer, naučnik, pilot, šta sve ne, a ja sam napisao da želim da budem sam. To je verovatno bio znak želje za oslobođenjem još u to doba. Ali opet, ne želim da pravim nikakvu pompu od toga, želim iskreno da kažem da nisam imao nikakav poseban razlog da to napišem, verovatno je do toga došlo spontano, iz podsvesti.
Ja sam ono što jesam, baš kao i ostalih 7.5 milijardi ljudi. Ako me ljudi prihvate i od mog prisustva imaju dobrobiti, to me čini srećnim. Moj značaj leži u tome da doprinesem ovom svetu i nadam se da sam kadar da to uradim. Ne želim da iznosim nikakve tvrdnje o božanskom koje se umešalo u moj život. Ako ljudi vide božanski red u ovom trenutku mog života, ili ako osete božju ruku, to je percepcija posmatrača. Ja lično nemam nikakvu vrstu opštenja sa božanskim koje mi govori danas uradi ovo, sutra uradi ono, i slično. Mislim da me prosto nosi tok vode, tok reke, ja tečem.
Jedini moj osećaj, ili ono što radim, jeste da budem dostupan. Učiniti sebe dostupnim je najveći dar, najviša duhovna praksa koju možete dostići u životu. Učiniti sebe dostupnim za ljude, za društvo, za sebe, za gurue, za tradiciju, to je sve što možete da uradite. Sve ostalo čini ili izvodi tradicija, tradicija oslobođenja. Dakle, vaše prisustvo je vaša najviša duhovna praksa. Nema drugih praksi osim prisustva. To je veoma važno shvatiti.
Čuda se događaju zato što im mi dopuštamo da se dese, jer ne postavljamo svoj um kao prepreku. Kad sve preispitujemo i analiziramo, gubimo suptilnost. Dakle, ne analiziram stvari previše, nego ih prihvatam, prihavatam sebe kakav jesam sa svim svojim manama i vrlinama, prihvatam druge ljude onakve kakvi jesu, i vidim sebe u svima, tako da smo svi isti, sa istim manama i vrlinama. To je jedan od mogućih razloga zašto se ljudi povezuju sa mnom. Ja ne tvrdim da sam savršena jedinka, imam mnoštvo mana. Niko nije savršen, tako da nema svrhe osuđivati ikoga, kritikovati, ogovarati. Dakle, vaš unutrašnji prostor je čist i božansko stanuje u njemu. Božansko će biti tu jer je prostor dostupan. To je najviša praksa koju možete da sprovedete. 

Svi ljudi su isti

Koji je vaš motiv da ljudima pomažete besplatno?
M: Moja motivacija je svrha. Znate, Isusova motivacija da se suoči sa ognjem gneva ustoličenih sveštenika svog vremena je bila svrha koju je zastupao. On je verovao u nju. Vera je glavni motivišući faktor, u svačijem životu, ne samo mom. Osoba koja veruje u pomaganje ljudima naći će snagu unutar sebe, ne treba niko da joj da snagu. Osoba koja je odlučila da će život posvetiti svetu, osnažuje samu sebe iznutra. Dakle, moja motivacija dolazi iznutra. Ne očekujem ni od koga da me motiviše, niti se obazirem na kritike. Naravno da se čovek rastuži kada mu bliski ljudi zabiju nož u leđa, ali opet, uvek osećam, to je njihovo pravo. Ako žele da prožive iskustvo zabadanja noža u moja leđa, neka im, nek ga prožive. To ne utiče toliko na mene, da me natera da prestanem da radim.
Ceo svet posmatram kao arenu, svi ljudi su isti, sva bića su ista, sve vrste su iste, svi žele da budu u miru, svi žele da budu srećni. Dok god je moja svrha jasna, nastaviću da funkcionišem. Nema nikakve starosne ili vremenske granice, nikakve situacije koja bi predstavljala granicu. Ubeđen sam da ću raditi za svet, za dobrobit svih bića, dok god dišem. Koliko će oni imati koristi od toga, ja to ne znam i ne moram znati. Ono što dajem svetu, mora biti čisto. Dakle, ako sam čist iznutra, mogu dati samo čistotu. Moja praksa ili sadana jeste da održim tu unutrašnju čistotu. Tako sam postao besprekorno ogledalo.
Sama ta besprekornost je dovoljna za sve ostalo. Dakle, izvor inspiracije i motivacije je u meni, i to održavam kroz praksu unutrašnjeg čišćenja, kao što ribate pod u kući, brišete prašinu i usisavate. Ne nosim teret prošlosti, niti strepim od budućnosti. Ne pravim nikakve velike planove za sebe, a ako uopšte imam plan, volim da uključim u njega sve ljude koji su sa mnom. Moji ljudi su svi oni koji su povezani sa mnom kroz veliku ljubav i privrženost; to je jedno veliko očinstvo, ili prijateljstvo.
Bog se ne smatra samo Bogom, on ima različite aspekte, baš kao i gurui i duhovni majstori. Ljudi se povezuju s duhovnim majstorom, s Bogom, s duhovnjakom ili filantropom; na različite načine, kao sa ocem, majkom, prijateljem, ponekad i ljubavnikom; povezuju se na različitim nivoima, zavisi kako oni gledaju na to. Ako vodimo nešto, moramo sve smatrati članovima porodice. Uvek kažem ljudima, vaša prava porodica su oni koji su s vama u svakom trenutku. Možda će se to promeniti, nemojte plakati zbog toga. To možda neće biti oni sa kojima ste počeli. Možda ste počeli sa nekoliko ljudi, ali onda ste vremenom prikupili još mnogo njih, svi oni su vam rodbina i morate ih tako gledati. Pitanje odnosa može biti drugačije, ali ne smete nikog odbiti, morate sve prihvatiti. Biće tu različitih ukusa, različitih stilova, različitih očekivanja. Ali u svakom trenutku one koji su s vama morate smatrati svojom rodbinom. Krvne veze u tom smislu nisu primarne. Dakle, to je moja motivacija. Kada se brinem o mnogo ljudi, ja sam odgovoran. Činim ono što mogu, i pri tom nikog ne osuđujem. Svako ima svoje mane i vrline, pa onda hajde da zajedno mirno živimo. I ako se to na taj način širi, onda ćemo imati jedan divan svet, pun mira i sreće. Tada duhovnost dolazi spontano. To je moja motivacija.   

Ja sam ogledalo

Za koje osobe na svetu ste uvek dostupni? Da li se nekad iskradete iz organizacije „Mohanđi“ da biste se posvetili sebi ili njima?
M: Volim da budem sam. To je moja priroda jer sam introvertan. Ali se ne „iskradam“ ni iz čega jer su za mene važne svrha i aktivnost. U tom smislu, ne radim ništa za sebe. Naravno da jedem, da spavam, toliko stvari radim za sebe (smeh). Ali nije da čeznem za tim. Mogu čak da izbegavam hranu, spavanje i radim toliko stvari zarad drugih ljudi. Ja sam dostupan za svakoga. Praktično nikoga ne odbijam. Ponekad to postane pomalo preteško jer prilično putujem, budem na različitim mestima, u različito doba, u različitim vremenskim zonama. A nisam tako dobar u komunikaciji mejlom i ne provodim mnogo vremena pričajući preko Fejsbuka. U tom smislu se verovatno pomalo udaljavam od običnog sveta. Ali kao stvar principa, uvek sam dostupan. Ne dajem nikom prednost u tom smislu. Svi oni koji me vole, imaju me. To je suština. Nije važan pol, vreme, prostor, mesto. Kad me ljudi vole, ja uzvraćam ljubav. Ja sam kao ogledalo. Na ono što dobijem, spontano odreagujem, bez razmišljanja. Tu nema uma. U energetskom smislu, pobrinem se da dam svima ono što im je potrebno.
Dakle, svima sam dostupan. Ne diskriminišem. Ne pravim čak ni razliku između mojih pratilaca i pratilaca nekog drugog gurua. Svakog gledam kao ljudsko biće koje živi u mom vremenu. Osećam da je one koji dođu kod mene, poslala Tradicija. Poštujem ih. Najviše ili najmanje što možete dati je poštovanje, i ja to činim.

Oslobođenje

Kad bi trebalo da izgovorite samo jednu duhovnu rečenicu ljudima koji još nisu pronašli put do vas, kako bi ona glasila?
M: Rekao bih jednu frazu koju je potrebno da svi razumemo i sledimo, a to je OSLOBOĐENJE! Oslobođeni ste pri svom rođenju i pri smrti. Između toga, dok mislimo o životu ili egzistenciji, moramo se uvek setiti da smo rođeni sami i da ćemo umreti sami. Zato budite dobrota, budite saosećajnost, budite ljubav, i izrazite oslobođenje dok postojite. Kad kažem da izrazite oslobođenje dok postojite, to samo znači da možete imati sve na svetu što vam je dato, bez krivice, i takođe da to možete iskusiti bez krivice. A u isto vreme, setite se da je to sve privremeno, ništa vam neće pripadati zauvek. Sve što vam je dato, dala vam je sudbina, i sudbina će vam to oduzeti. Šta god da vreme kreira, vreme će i izbrisati. Ako imate jasnu svest o tome kako vreme funkcioniše, znaćete da će čak i nas izbrisati u određenom trenutku.
Šta god da vidite iznutra i spolja, sve se menja i nastavlja da se menja. Ovo bi trebalo jasno razumeti i držati ga se, te ostati uz razumevanje „oslobođenja“. Kad kažem „oslobođenje“, još jednom ponavljam, budite svesni da je sve privremeno, sve vaše veze, sve vaše materijalne stvari, sve vaše želje… Ako ste toga svesni i ako vam je to jasno, osećaćete se smireno u svakom trenutku. U suprotnom će vas kontrolisati želje, različite situacije koje vas okružuju, i tada ćete se osećati zaglavljeno. To je suprotno od „oslobođenja“. Ako bih izabrao jednu reč, rekao bih OSLOBOĐENJE. Kontemplirajte na „oslobođenju“, ostanite uz „oslobođenje“, razumite „oslobođenje“, okupirajte svoj um „oslobođenjem“, i videćete šta će se u životu desiti. Imaćete predivan život.

Heroji moje misije

Volonterski klubovi Mohanđi postoje u više od 15 zemalja. Kako je njihov rad doprineo da vi postanete globalni fenomen?
M: Nikada nisam merio koliko daleko je moj rad stigao. Na raznim mestima, na osnovu mojih učenja, razvile su se organizacije. A ja verujem, i voleo bih da verujem da je to donelo dobrobit ljudima koji žive u tim zemljama. Šta god da je bilo koji majstor na svetu ikada rekao, nivoi razumevanja su uvek bili različiti. Voleo bih da verujem da sam svoja učenja dovoljno prilagodio, kako bi ih svi razumeli bez izobličavanja. To je ono što osećam. Sedim i razjašnjavam pojedinosti iznova i iznova, kako bi ih ljudi ispravno razumeli. Mnogo napora u to ulažem. Ipak, sva ta mesta, 16, 17 zemalja, nikada nisam brojao, to raste, širi se samo od sebe. Ljudi od toga imaju koristi, rade meditacije, Kriju, Mai Tri energetsku tehniku, Svesno hodanje… sve te stvari nekome na ovom svetu pomažu.
Dakle, to raste i srećan sam što to vidim. Ne ulažem nikakav napor, niti radim bilo šta posebno da bih naterao nešto da raste. Ali ljudi su to preuzeli na sebe, ljudi koji me vole, ljudi koji su povezani sa mnom. Oni ulažu u to napor, kako bi preneli informaciju. Na taj način se to širi. Sve zasluge bih voleo da dam ljudima koji su duboko povezani sa mnom. Oni su bili inspirisani i šire inspiraciju. Dakle, ovo je trud svih ljudi koji nesebično rade za ovu misiju, bez da sam ja to od njih tražio. Oni su pravi heroji ove misije.

Pre ritrita na Borskom jezeru boravićete u Švajcarskoj, zatim idete u Makedoniju i onda u Indiju. Da li rado pakujete kofere? Šta vas u novim mestima najviše interesuje?
M: Nisam ljubitelj putovanja niti volim da putujem po inostranstvu, ali kad me ljudi zovu ili kažu da bi voleli da budu sa mnom ili da me vide, ne mogu to odbiti. Tako da od 22. jula nisam proveo duže od deset dana na jednom mestu. Vidite, postoji jedna stvar koju niko ne može poreći – efekat LJUBAVI. Kad vas neko s ljubavlju pozove, niko to ne može odbiti. Svi naši programi u svetu su manje-više besplatni, izuzev ritritova gde moramo da platimo troškove smeštaja i putovanja.
Značaj Mohanđija danas je u pozitivnoj promeni koju čini u životima ljudi. Dakle, to je prava svrha mog postojanja. Zato, da bi se to desilo, ako treba da putujem, ja putujem. Najvažnija stvar kod mesta su ljudi koji su tamo, a njihova ljubav me privlači na ta mesta. Poštujem svakoga ko me bezuslovno voli. Jer verujem da je to najveće bogatstvo koje sam zaradio u ovom životu – ljubav ljudi. Čak i ako me neko mrzi, ponekad se osećam tužno: „O, zašto moraš da me mrziš, kad ja imam samo ljubav da dam?“

Kada smatrate završenom svoju misiju u odnosu na pojedince, na vaše duhovne poklonike? Šta vas najviše obraduje kad vam neko od njih kaže ili napiše?
M: Nema ni početka ni kraja duhovnoj misiji sve dok pojedinci imaju duh. Sve dok imaju dušu, ima prostora za duhovnost. To nema nikakve veze ni sa religijama, ni sa gurima, ni sa duhovnim majstorima, ni sa knjigama. To je nešto što dolazi iznutra. Što se više ljudi povezuje sa sobom iznutra, sa suptilnim aspektom (što je duša), postojaće duhovnost. A moj doprinos, kao što sam rekao, zasnovan je na vremenu i prostoru. Ako postoje ljudi koji vole da me slušaju, pričaću. Ako nema nikoga da me sluša, neću pričati. Tako da nemam nikakav plan oko toga. Srećan sam kad ljudi dolaze kod mene, ali nisam tužan kad ne dolaze. Ljude ne vezujem za sebe. I nikada ih ne plašim. Strah je suprotan „oslobođenju“.
Mnogi majstori su govorili u prošlosti, mnogi ljudi će govoriti u budućnosti. Ne znam da li će moje učenje putovati izvan vremena, niti o tome brinem. Šta će se sutra desiti, zavisi od Tradicije. Ako se Tradiciji sviđa to što radim, održaće ga u životu. Ako Tradicija nađe boljeg majstora ili boljeg predstavnika, promeniće me. Tu nema ničeg posebnog. Nema plana, nema očekivanja, nema briga. Radimo sa našim najvećim potencijalom danas, upravo sada. Šta će biti sutra, ne znamo. Dok reka teče i ja tečem. Ja sam reka i ja sam tok.

Lično povezivanje

Može li se usvojiti vaše učenje kroz vaše knjige i blog? Može li se meditirati uz vašu fotografiju, bez prethodne inicijacije?
Moguće je doći do onog što govorim kroz publikacije, blogove, meditacije, a moguće je i povezati se sa slikom. Ali isto tako pomaže i ako se lično povežete sa mnom jer ste tako direktno povezani sa energijom. Ako vam odgovara energija koju ja predstavljam, možda ćete poželeti da održite tu povezanost. Ako ne, mnogi majstori su kroz vreme govorili o istim stvarima. Dostupne su knjige, metode, učenja, ali koliko toga ste zapravo u stanju da primenite u svom životu. To je pitanje. Ako se učenje ne pretvori u mudrost koju živite, ono ostaje samo slovo na papiru. Možda ste vi razumeli neku ideju, ali ako se to ne oslikava u vašem životu, onda nije za vas. Dakle učenje je učenje, i sva su učenja dobra, i imaju značaj, ali ako niste u stanju da ta učenja pretvorite u svakodnevni život, morate se više potruditi ili probati nešto drugo što prodire u vaš sistem i transformiše vas, a što utiče i na društvo. Dakle dobrota, usrdnost, saosećanje, najvažnije stvari o kojima duhovni majstori pričaju moraju postati deo vas, u suprotnom, one ostaju samo u knjigama. Vidimo toliko poruka duhovnih majstora koje se brzinom svetlosti šire Fejsbukom i drugim društvenim mrežama. Ali koliko njih su ljudi zaista pročitali, koliko razumeli, koliko usvojili. Te informacije zabavljaju um, i on ih ponekad razume, i zadržava, ali se one ne zadržavaju u životu. Ako nema vidljive transformacije koju društvo može razumeti, ništa se nije dogodilo. Dakle, sve te knjige, CD-i, učenja, sve je protraćeno, ako nije postalo deo vas. Uvek kažem, ako idete stazom duhovnosti, tražite preobražaj, ne aktivnost. Aktivnosti će dolaziti i odlaziti, ali preobražaj vas čini onim što jeste i vodi vas dalje.

Srpski zet

Već sedam godina vi ste srpski zet. Šta vam je najlepše a šta najčudnije u Srbiji? Znate li neku srpsku reč?
Volim da verujem da pripadam svetu. Iako sam oženjen ženom koja je iz Srbije, ne mislim da pripadam samo jednom mestu, jer mi ograničenja ne odgovaraju. Ja sam izvan okvira. Kad dođem u Srbiju, zapravo se osećam kao da sam došao kući. Dopadaju mi se ljudi i ima dosta kulturnih sličnosti. Sviđa mi se otvorenost ljudi u Srbiji za nove informacije. Ima mnogo ozbiljnih duhovnih praktikanata. Ista stvar je i sa Makedonijom. I nisam video mnogo ljudi, naročito onih koji su ozbiljno povezani sa mnom sve ove godine, da odlaze; kontinuitet je veoma bitan. A što se tiče srpskih reči, znam nekoliko, ali ne mogu da komuniciram na srpskom, za razliku od moje ćerke koja odlično priča. Osećam da to nije važno. Mislim da ljudi vide moje srce. I moja komunikacija preko srca ili kroz srce zaista dopire do ljudi. I mnogi odgovaraju iz srca i to dolazi do mene.

Bračna ljubav

Kakav je vaš pogled na bračnu ljubav? Imate li savet za one koji nisu zadovoljni u braku?
Ljubav i brak su isto vreme vezujući i oslobađajući. Govorimo o ljubavi između muškarca i žene, ljubavnim vezama i slično. Tu je početna fizička privlačnost, zatim emotivna privlačnost, onda u trenutku kada se umeša intelekt, počinje udaljavanje, i ponekad dođe do toga da se zapitamo zašto smo uopšte zajedno, jer često razlozi za ulazak u vezu ne traju dugo. Ako veza nije više prirode, gde oboje mogu da idu zajedno ka višoj svrsi, ona ne opstaje. Što se braka tiče, ako je on iz obaveze, neće potrajati. Rekao bih da će brak koji je zajednica dvoje ljudi sa višom svrhom, uvek opstati. Dakle, razlog za brak trebalo bi da bude viša svrha, a ono što spaja trebalo bi da bude frekvencija, jer se jednom dopada frekvencija onog drugog, lepo se oseća u prisustvu te osobe. Nemam ništa protiv ljubavi i braka. Zapravo, jedino ne podržavam ljubav i brak samo kao normu. Volim da kažem da se možete zaljubiti u bilo koga, možete biti s bilo kim, to je sve u redu ako vam tako odgovara. Ko smo mi da kažemo da je nešto ispravno ili pogrešno u tom smislu? Ako niste karmički predodređeni da upoznate neku osobu, nećete je ni upoznati. A koja je vrsta vaše veze, zavisi od toga šta ste uopšte od toga želeli. To nije nešto o čemu drugi ljudi mogu da odlučuju.
Isto je i sa brakom. Brak je neka vrsta kulminacije povezanosti koja vodi poreklo iz prošlosti. Dakle, brak bi trebalo poštovati kao povezivanje sa svrhom, bar ja to tako vidim. U suprotnom ćete se venčati i nećete znati šta radite. Ima mnogo ljudi koji su emotivno razvedeni, iako su još uvek u braku. Znači da nakon nekoliko godina više ne osećate povezanost i želite da se odvojite od druge osobe. Rekao bih da je to sve mučenje. Ali ako postoji duboka povezanost i volite se i treba da uradite velike stvari u životu, to je onda dobra ideja. Trebalo bi da imate partnera od poverenja s kojim možete da idete kroz život. U suprotnom, to je teret. Obično ne iznosim svoje mišljenje o ljubavi, braku, razvodu, jer to nije nešto o čemu bih ja, kao spoljna figura, trebalo da odlučujem. To su individualne stvari. Ljudi mogu da odluče da li će biti u vezi, u braku ili će se razvesti. Šta mi imamo s tim? Mislim da bi više trebalo da slavimo razvod nego brak, kako bismo ovo razumeli iz bolje prespektive.

Činite dobro!

Koje praktične savete možete da poklonite čitateljkama Ona Magazina?
Budite dobri, i činite dobro. To je ono što bih stvarno želeo da preporučim ljudima, više nego duhovnu praksu. Kada ste dobri i činite dobro, to vas toliko pročišćava da vas automatski vodi do duhovne suštine. Kada kažem budite dobri, to znači budite usrdni, budite saosećajni. Učvrstite se u ljubavi i pobrinite se da nijedna negativna emocija, kao što je mržnja, ljubomora, bes, naročito ego, ne prodre do vas. Neka to ostane izvan vas. To znači biti dobar. Činiti dobro jeste stalno izražavanje svega toga. Mislim da današnjem svetu treba upravo to. Način na koji živite je vaša najviša poruka. Ako svetu pokazujete ranjivost, bespomoćnost, nezahvalnost, ili nesigurnost, svet će vam uzvratiti istom merom. Zato mu pokažite veličanstvenost, dobrotu, i unutrašnje bogatstvo, i to će vam se vratiti, bićete poštovani i cenjeni od strane vašeg društva i celog sveta. To je moja poruka za ljude koji ovo čitaju. Hvala vam na ovom intervjuu. Svima koji ovo čitaju želim veoma lep i miran život. Hvala vam. Vidimo se!

Meditacija i Satsang sa Mohanđijem održaće se 12. novembra u 16.30 h u hotelu „Park“ u Novom Sadu. Ritrit sa Mohanđijem će se održati na Borskom jezeru, u hotelu „Jezero“ od 16. do 21. novembra 2017. godine.