„Vi ste unikatna kreacija i ostaćete unikatni. Niste nešto ni više ni manje od drugih, niti ste skroz jednaki sa drugima. Vi ste jedinstveni. Ne postoji niko drugi kao vi.“ Mohanđi
U prethodnom Ona Magazinu upoznali smo vas sa Mohanđijem, duhovnim učiteljem iz Indije, koji u Srbiji ima veliki broj poštovalaca i ljudi koji sa nestrpljenjem očekuju njegov dolazak. Mohanđijeva supruga je Biljana ili Devi Mohan, energična, mlada žena, rođena u Virovitici, koja danas živi u Novom Sadu. Njih dvoje imaju šestogodišnju ćerku, skladan brak i ceo svet na dlanu, kao i nesvakidašnju ljubavnu priču, koju su ispričali prvi put za Ona Magazin.
Kako biste opisali vaš susret sa Mohanđijem?
Devi: Sve je to bilo telepatski navođeno od strane majstora, Sai Babe. Godine 2006. bila sam kod Sai Babe u Indiji, gde sam poželela da imam duhovnog majstora za muža. I to nakon dugog vremena kontemplacije šta istinski želim u životu. Shvatila sam da želim da služim čovečanstvu, pa ako ću imati partnera, volela bih da on bude duhovni majstor, da bude jak, da bude lider… I onda mi je jedna žena rekla: „Pa onda ti to i zatraži od Sai Babe. Kad si u auri jednog istinskog majstora, on može to i da ti da. Ali moraš da imaš jasnoću šta želiš i plemenite namere“. I ja sam onda to tako i napisala na jedan papirić i predala na oltaru kod Sai Babe. Nije prošlo više od devet meseci, Mohanđi je došao na prvo veliko joga okupljanje u Dubaiju, gradu u kome smo tada radili i on i ja, i tu smo se upoznali. Bio je to šok za mene: „Ups, pa to je on. Sai Baba je istinski primio moju poruku!“ Ubrzo je i moj muž dobio telepatsku poruku da bi trebalo da mi budemo zajedno. Do dan danas to je čudo za mene.
Nesvakidašnji trenutak
Kako biste opisali vaš susret sa Devi?
Mohanđi: Radio sam od 1990. godine na Srednjem Istoku, u brodskoj industriji. Bio je to veoma ozbiljan i stresan posao. Takođe sam sve vreme išao na Himalaje, tamo sam upoznao sebe. To je bio moj način da se oslobodim stresa i otvorim za nova saznanja, jer sam bio veoma zatvoren. Pre toga sam bio oženjen i imao dete, koje sam izgubio 2000. godine. Posle toga sam se razveo od svoje supruge. Dakle, u tom času bio sam okupiran duhovnim pronalaženjem sebe. Pronašao sam način da se konektujem sa svojom kičmom, da je osećam i pratim, dok hodam, sedim, radim… To nije meditacija, to je veoma jednostavna praksa. Čovek je građom „projektovan“ da gleda ispred sebe – oči, nos, usta, sve je napred. Onog trenutka kad sam se preorijentisao na kičmu, to se promenilo. Svesnost je počela da se prebacuje, osećao sam samog sebe. U to vreme nisam imao vezu, niti potrebu za njom. Znao sam da bi me ona gurnula u spoljni svet, a ja sam bio srećan da ostanem u sebi. I to je bio trenutak kada sam upoznao Devi.
Tišina je moćna
Da li je taj susret bio slučajan?
Mohanđi: To je bilo zapravo vrlo slučajno. Moj sekretar u kompaniji pomenuo je neki joga program, rekavši: „To je meditacija. Moraš da ideš“. Ja sam odgovorio da nisam zainteresovan. Nisam mogao da mu objasnim da ja meditiram jer nisam nikome pričao o tome, a pošto je on već platio, ja sam shvatio da moram da idem. Na programu je bilo oko 300 ljudi. Upoznao sam mnoge od njih, između ostalih i Devi, moju ženu.
U tom času nisam osetio ništa. Ali ona je osetila nešto kad mi je prišla. To je bilo zato što sam ja u tom trenutku prolazio kroz vežbe „biti u tišini“, „biti u sebi“, usred grngule i graje. Tišina je vrlo moćna. Tišina je kao okean. Reči izlaze iz tišine i vraćaju se natrag u nju.
Dakle, ja sam tada bio srećan kad sam bio zatvoren u sebe, imao sam dobar posao, dobru platu, sve je bilo OK. Sa dolaskom Devi u moj život, počeo sam da dobijam određene informacije koje su govorile „vi bi trebalo da se uzmete“. Odbijao sam to da prihvatim, jer nisam znao zašto bih se ženio. No polako mi je bilo jasno da će se brak definitivno desiti, jer čovek ne upoznaje nikoga slučajno. Ako se dvoje ljudi upoznaju, postoji razlog za to. Ponekad preispitujemo razlog, ali tu najčešće ne postoji odgovor na pitanje: zašto? Dakle, mi smo se upoznali i tu je kraj.
Mohanov svet
Kako je vaše poznanstvo dalje teklo, da li ste se zaljubili?
Mohanđi: Posle se Devi uključila u moje humanitarne akcije a onda sam je ja pozvao u svoju internet radio emisiju u Dubaiju. U to vreme, kada sam bio direktor u jednoj velikoj kompaniji, imao sam i svoj internet radio šou. To sam radio iz hobija. Bile su to vrlo popularne emisije. Pričao bih nešto, bilo šta što bi mi u tom trenutku okupiralo misli. Emisija je trajala pola sata i zvala se „Mohanov svet“. Pozvao sam Devi da bude gost u emisiji i ona je pričala o ratu u Jugoslaviji, izbeglištvu i svom iskustvu bliske smrti. Nakon toga smo počeli da razgovaramo i tu se rodila, naravno, privlačnost.
Ali tu nije bilo nikakvog plana. Ne mogu reći da smo se zaljubili u konvencionalnom smislu. U neku ruku to je bilo rađanje jednog zajedništva sa svrhom. Veza radi višeg cilja. Pre toga nisam mogao da zamislim da bi tako nešto moglo da se desi. Kasnije, naravno, shvatio sam zašto smo se sreli. Isto tako nisam mogao da zamislim da ću ići među ljude i da ću pričati o stvarima koje su izvan zakona logike. Imao sam puno javnih nastupa u životu ali sve što sam govorio bilo je u granicama logike. Kada je Devi ušla u moj život, ona je „izvukla“ meditaciju iz mene. Ona mi je rekla: „To je vredna stvar što ti radiš, svet mora da zna za to“.
Ona je preuzela inicijativu, ona me je inspirisala, ona je započela prvu meditaciju… Ja sam joj se uvek suprotstavljao. Bio sam uporan u tome da ne želim da izađem iz svoje zone komfora. Ona me je gurnula izvan nje. Devi je zbog toga poslata meni, da me otvori. Da nje nije bilo, ne biste me videli danas.
Samo izađi!
Šta se desilo kada vas je Devi „gurnula“ izvan zone komfora?
Mohanđi: Onda su ljudi počeli da se konektuju, puno ljudi iz raznih država, i ja sam osetio da to zaista preuzima moju privatnost u potpunosti. To je za mene vrlo teška stvar i nije baš po mom ukusu. Volim razgovore oči u oči. To za mene ima mnogo više smisla.
S druge strane, osećam da ne postoji ništa što bi trebalo da se dokaže svetu jer ukoliko pokušavaš nešto da dokažeš drugima, to dospeva samo do njihovog uma, ono što ne možeš da dokažeš, to ljudima stiže do srca. Ukoliko se čovek konektuje sa mnom iz srca, prepoznaće me. Ukoliko se konektuje iz mozga, ima opciju, može da me prihati ili odbaci.
Takođe, ja ne mogu da idem i govorim ljudima da sam ja njihov učitelj, zato što je to propaganda. Isto tako ja uvek osećam da su svi ljudi perfektni. Kao Božija kreacija, svi su perfektni. Ja nisam ni veći ni manji, ni bolji ni gori od njih.
Na sve to Devi mi je govorila: „Ti izađi samo radi meditacije i ljudi će od toga imati koristi“.
I tako je to krenulo. A ja sam želeo samo jednu stvar, da sve moje meditacije budu besplatne. Ne želim novac za nešto što je od neprocenjive vrednosti. Takođe, kako ja mogu da znam da će neko imati koristi od onog što ja kažem, jer to zavisi zapravo od njega samog, od njegove otvorenosti, spremnosti, raspoloženja, karaktera, vremena, prostora, životnog iskustva… Zato su sve naše meditacije dostupne besplatno na internetu.
I da zaključim, upoznavanje sa Devi je bila u neku ruku stabilizacija. Ne kritikujem nikoga ali ja verujem da je pravi brak onaj gde ne postoje nikakva očekivanja, niti vezivanja. Ja Devi nikad ne vezujem niti ona vezuje mene. Ona je slobodna i ja sam slobodan. Devi putuje i sama i ima svoje sopstvene programe, na kojima ja nisam čak ni prisutan. Dakle, mi imamo vezu koja je savez, saradnja, zarad nečeg većeg.
Božanska konekcija
Kako čovek da zna koja je njegova životna svrha?
Mohanđi: Svrha svakog bića, ne samo ljudskog, je život sam. Postoji milijarda stvari u spoljnom svetu, da bismo ih iskusili imamo samo pet čula. To je sve što imamo. I jedan um. Kada je mozak fokusiran na jezik, mi osećamo ukus. Kada je fokusiran na oči, mi vidimo. Kada je fokusiran na uši, mi čujemo. U suprotnom, zvuci i dalje postoje ali ih mi ne čujemo. Ukoliko mozak nije sa očima, mi gledamo ali ne vidimo. Ukoliko nije sa jezikom, mi jedemo ali ne osećamo ništa. Tako da je sve povezano sa jednim umom a rezultat je ili sreća ili tuga. To je život. I to je njegova svrha. Morate da budete prisutni sad, u ovom trenutku, da biste znali šta je život.
E sada, kako da znate da li je nešto Božanska konekcija. Kada ste „centrirani“ i orijentisani na unutrašnji a ne spoljašnji svet, tada ćete čuti zvuke koji nisu odavde, počećete da se konektujete. Ukoliko je čovek prvo konektovan sto posto sa sobom, sa svojim postojanjem u sebi, on može da se konektuje sa bilo kojom višom svešću, Isusom, Krišnom, Budom…
Budi kao trava Objašnjavao sam jednoj devojci kako da živi: Budi kao trava. Kad zgaziš travu, ona se povije a kad digneš nogu, ona se opet uzdigne. Ako budeš takva, ti ćeš preživeti sve oluje koje ti život donese. A čak i kada krava pojede travu, ona opet izraste. Budi kao trava, vrlo skromna, vrlo fleksibilna, i život će ti teći glatko. Niko ne može da ti oduzme ništa, niti da te uništi. To je tajna.
Tri stanja
Znači li to da većina nas nije konektovana sa sobom?
Mohanđi: Da, nije. Jedino smo konektovani sa ličnošću koju mi projektujemo o sebi. Dakle, ja nisam to što vidim ili što projektujem, ja sam mnogo dublji. I vi ste mnogo dublji od onoga što projektujete svetu. Zašto? Zato što svakog dana imate prazan prostor dok ste budni (budno stanje), zatim imate stanje dok spavate koje je jednako jako i duboki san koji predstavlja deo noći kad uopšte niste svesni da li ste muškarac ili žena, ne znate ni vreme ni mesto, da li ste u Srbiji ili Americi, to je kao stanje smrti.
Mi imamo ta tri stanja ali mi prepoznajemo samo jedno. To je ono stanje kad vi vidite sebe u ogledalu kao budne. To je vrlo limitirano vreme i ako pogledate ceo svet, on funkcioniše samo u tom ograničenom vremenu. Ali kada se konektujete sa sva tri stanja, otkrićete da postoji jedna stvar koja ih spaja a to je svesnost. Svesnost nikad ne umire. Budno stanje umire kad nastupi stanje snova, stanje snova umire kad nastupi duboki san, a onda opet dolazi buđenje. To je kao da se svaki dan rađate, proživljavate život i umirete. Tako da kad ste povezani sa tim ciklusima potpuno, vi možete da komunicirate sa bilo kojim svetom, ne samo sa anđelima i drugim bićima, vi možete da komunicirate na svim nivoima, to je moguće…
Vanzemaljci iz Arizone
Zašto upoznajemo stotine ljudi a osećamo ljubav i konekciju samo s nekim?
Mohanđi: Mi smo ptice iz istog jata ali frekvencija koju emitujete, to vas čini posebnim, vidljivim. Slične frekvencije će se spojiti. Ali kada evoluirate na viši nivo i kad ste centrirani, vaša frekvencija se spaja gotovo sa svačijom. To je razlika. Vi tada zapravo imate sve frekvencije u sebi. Vaša individualnost počinje da se topi i vi se izražavate u mnogo širem vidu. Devi i ja smo bili nedavno u Sedoni u Arizoni. Ja sam bio glavni gost na tamošnjem joga festivalu. U pauzi sam sedeo u Starbaksu, pio kafu i pisao poruke. Jedna žena je sela preko puta mene. Gledala me je dugo, onda mi se nasmešila i rekla: „Ti si moćan“. Tada je stigla Devi i onda su njih dve uzele da pričaju. Ispostavilo se da je ta žena bila oteta od strane vanzemaljaca više puta u svom životu. O njoj je emitovan dokumentarni film na tv kanalu Discovery i ona je poznata. Ona nije mene uopšte prepoznala, nego je samo osetila da sam jak. Ona određene ljude vodi u Vorteks u Sedoni da gledaju NLO. Tako smo moja žena Devi i ja otišli tamo. Sve troje smo ih videli kako lete tamo-amo u vazduhu i uverili smo se da ta žena ima komunikaciju sa njima sve vreme. Ako bi im ona rekla da idu u trouglu, tri letelice bi se odvojile i napravile trougao. Ta žena je meni rekla: „Tvoja frekvencija je za njih vrlo prirodna“. Ja sam odgovorio da sam svestan toga.
Time hoću da kažem da ne moram nikome da dokazujem ništa, ko treba da me vidi – videće me, oni koji me ne vide – ni ne mogu da se konektuju sa mnom, a samim tim ne mogu da imaju koristi od mog prisustva. Tako da ja govorim mojim ljudima: nemojte da pravite reklamu, da govorite da je Mohanđi veliki učitelj, vi im samo recite ako hoće da dođu, da je organizovan neki program i oni koji osećaju konekciju, oni će doći. To je sasvim dovoljno.
Budite što jeste
Ne mislite li da članci i reklame možda nekad „gurnu“ nekog u Mohanđi svet, kao što je Devi gurnula vas među ljude?
Mohanđi: Da, da, sigurno da je puno tih članaka pomoglo, ali ja prosto nisam osoba koja voli da promoviše nešto. Postoje dve greške u životu: jedna je da pokušavate da se dokažete drugim ljudima. Ako neko izabere da mu se ne dopadate, nikada mu se nećete dopadati. Ukoliko se nekome sviđate, nema potrebe da mu se dokazujete. Druga greška je da tražite od nekog potvrdu da mu se dopadate. Takve stvari zapravo nisu potrebne u životu. Uvek govorim ljudima: Nemojte da gubite svoje vreme da bi se nekome dopali, umesto toga budite to što jeste, potpuno. Samo jedna reč treba da se zapamti: prihvatanje.
Molim vas, zapamtite. Vi ste unikatna kreacija i ostaćete unikatni. Niste nešto ni više ni manje od drugih, niti ste skroz jednaki sa drugima. Ne postoji niko drugi kao vi. Kako ja mogu vas da poredim sa bilo kim drugim, kako mogu da vas odbacim ili da vas kritikujem, kako mogu da vas krivim? To je mudrost, to je istina. Ja bih rekao da je to duhovnost. Prihvatanje.
Šaptač životinja
Da li to prihvatanje važi za sebe samog ili i za sve oko sebe?
Mohanđi: Isključivo za sebe samog. Za druge se to dešava automatski. Kada potpuno prihvatite sebe, vi ćete znati da smo vi i ja jedno. Nema odvajanja. Ali ako ne prihvatite sebe, ja sam uvek izvan vas. Mi ne možemo biti razdvojeni, mi smo jedno, mi smo zajedno.
To je istina. Kada ja pogledam napolje, ja ne mogu da vidim ljude, ja samo vidim odraz sebe u različitim telima. I tu nema roda, nema vremena, nema prostora, nema nacionalnosti, nema boje, ničega. Čak i životinje.
Juče smo bili u utočištu za kučiće i ja sam rekao tim ljudima: Hej, vidite li karakter u tim kučićima? Svaki pas ima svoj karakter, kao i ljudi. Neki nam govore da ne žele da budu na tom mestu, da ih neka osoba nervira… Ako ste konektovani sa sobom i ako se gledate u oči sa bilo kojom životinjom, vi uskoro čujete njene reči. To je tajna šaptača životinja. Bio je tamo jedan ljut pas. Ja sam ga blagoslovio i krenuo sam da mu prilazim. Rekao sam mu: „Oslobodi se tog besa“. Tako je i u životu. Sve što zadržavaš, to ostaje u tebi.
Čisto ogledalo
Za sebe kažete da ste prazna posuda jer date sve što imate. Da li bi svako trebalo da dođe do tog saznanja?
Mohanđi: Svaka osoba je to. Mi smo toliko moćni i neverovatni a traćimo život zbog toga što volimo da se zovemo nečijom majkom, ćerkom ili ženom. Ja sam mišljenja da nemaš nikoga na svetu osim rođaka ali ne mogu da vidim ko ti nije rođak, tako da ti imaš samo jednu stvar a to je ljubav. Nema suda, kritike, mržnje, nemaš šta da pričaš ružno iza leđa, imaš da gledaš samo sebe. Ako nemaš da kritikuješ druge ljude, ti ne nosiš teret. Ako ja želim tebe da volim, meni za to ne treba nikakav napor, to ide spontano i ljubav se širi.
Juče me je moja tašta pitala: Zašto je tolika gužva, zašto svi ti ljudi čekaju da te vide? A ja sam odgovorio: Da bi videli sebe. Oni ne vide mene, već sebe. To ogledalo nema prljavštinu po sebi, potpuno je čisto. Da bi dopustili sebi da vide sebe, dolaze k meni.
Delegirana dužnost
Da li ste se pokajali što ste poslušali Devi da izađete među ljude sa svojim meditacijama?
Mohanđi: Ja sam introvertan po rođenju, vrlo introvertan. Devi je suprotnost. Ona može javno da nastupa, govori, može da uradi bilo šta. I onda sam shvatio da postoji stvar koja se zove „nijoga“ – delegirana dužnost. Data mi je dužnost, zadatak. Svako ima taj svoj zadatak. Kad shvatite da je nešto vaša nijoga, onda više nema pritiska. Bila to duhovnost, život ili veza, postoji samo jedan kriterijum po kome možete da znate da li radite pravu stvar, da li je to za vas pritisak ili zadovoljstvo. Ako ste pod presijom za vreme neke duhovne aktivnosti, to onda nije za vas. I u bilo kom aspektu vašega života, ukoliko osećate presiju, to nije za vas. Ja to gledam ovako. Da li sam srećan, da li mi je udobno? Jeste. Ok, ja možda volim da budem u mirnijoj sredini, ali ako ja treba da upoznajem ljude i da ljudi od tog upoznavanja imaju koristi, onda sam ja srećan. Moja sreća je u rastu drugih ljudi. Ja ne očekujem ništa zauzvrat.
Duša i duhovnost
S obzirom da ste javna figura, vi pripadate svetu isto koliko i svojoj porodici?
Mohanđi: Prošao sam raznim putevima kroz svoj život. Nekad sam imao puno novca, luksuz, živeo sam šest meseci u hotelu sa pet zvezdica, a bilo je i vremena kad nisam imao ništa, ni krov nad glavom. Uvek govorim svojoj ženi: „Zapamti, na bilo kom mestu da pravimo kuću, to će biti mesto za sve. Nemoj misliti da će to biti ekskluziva za mene i tebe. U tu kuću ljudi će dolaziti i odlaziti. Ja pripadam svetu, ne mogu da zatvorim vrata i kažem: sad je kasno. To bi bilo moguće pre 10 godina, a sada – nema šanse. Tako da sam joj rekao: ako planiraš neko mesto, budi spremna da je za sve. Ko bude došao, može da ostane.
To je tradicija koju ja gajim u celom svetu. Pričam to u svim zemljama. Šta god da radite, nemojte nikoga da odbijete i oterate. Ako ljudi dođu, dajte im hranu i mesto da prespavaju. Nemojte da ih forsirate, neka to bude prirodno. Kroz prirodnost, vi izražavate životnu istinu. Duhovnost je deo svakog od nas, niko ne može da vam donese ili uzme duhovnost. Sva bića, svi ljudi su rođeni sa duhom. Stoga kako neko može da bude više ili manje duhovan? I to je to. Ja protežiram svesnost. Šta vama treba na kraju dana? Mir uma. Samo mir. A da bi se postigao mir, mora se podići nivo ljubavi. Vi morate da volite nekog, da delite ljubav… To je faktor dobrote. Samo faktor dobrote može da učini svet boljim. O tome pišem trenutno u svojoj novoj knjizi.
Unutrašnje bogatstvo
Da li vam se dešava da negde unapred „cenzurišu“ vaša izlaganja?
Mohanđi: Na nekim mestima mi kažu da nešto ne smem da kažem a ja im kažem: Nema nikakvih kompromisa kada je istina u pitanju. Ako nisam iskren, ako nemam svoj integritet, onda ja ne postojim. Onda ne postoji Mohanđi. Danas sam pitao jednog čoveka: „Ti živiš 25 godina u Srbiji. Šta si ti dao toj zemlji?“. Ja sam mu rekao da je to jedino pitanje koje bi trebalo da postavi sebi, trebalo bi svakog trenutka da služi svojoj zemlji i gleda kako može da doprinese vrednosti svoje ili bilo koje zemlje. Kad ja dolazim u Srbiju, ja dolazim da joj podignem vrednost, ne da prikupljam poene za sebe. Gde god da idete, vi doprinosite. To je tajna unutrašnjeg bogatstva.
Znate li kako možete da postanete bogati? Kada delite. I šta tradicionalni spisi kažu: Vi delite ono što imate, ne novac. Ako imate znanje, delite znanje. Ako imate ljubav, delite ljubav. Ako imate vreme, delite vreme. Svako ima nešto što može da podeli. Ako to podelite, vi postajete bogati iznutra. Ako to konstantno činite, vi postajete bogati i spolja. Novac će vam doći, sve će vam doći, to je tajna bogatstva. Kad su me pitali u Engleskoj šta je tajna bogatstva, ja sam im rekao: unutrašnje bogatstvo.
www.mohandji.rs
Fotografije: Marko Milović, Ivana Popović
