Mjuriel Barberi, francuski hit-pisac: „Aristokratkinja je žena koju prostota ne dotiče, iako je okružuje“

Čitaocu se samo nekoliko puta u životu dogodi da se već na prvoj strani zaljubi u knjigu tolikom snagom, da mu je žao kad okreće novi list, a sve u nadi da će večno stajati na „ludom čitalačkom kamenu“ i ponavljati: „Da li je moguće?“. Zaljubljenik u pisanu reč, naime, ceo svoj čitalački vek traga za tom fatalnom knjigom, napisanom po njegovoj meri, i kad je nađe – drhti kao srna na snegu, kao list na vetru, kao…

Mjuriel Barberi, jezički virtuoz, borac protiv hiljadugodišnjih predrasuda, školovani znalac filozofije i čedo dva profesora književnosti
Kratka biografija Mjuriel Barberi
Rođena je 1969. u Kazablanki, u Maroku, ali se u ranom detinjstvu preselila sa roditeljima u Francusku. Studirala je filozofiju i radila kao profesorka filozofije. Napisala je tri romana: „Poslastica“, „Otmenost ježa“ i „Život vilenjaka“. Drugi roman je samo u Francuskoj prodat u 1.200.000 primeraka. Veliki uspeh doživeo je još u Italiji, Španiji, Nemačkoj..., a pretočen je i u film.

 

Da možemo da zamolimo Mjuriel Barberi za preciznu formulaciju drhtanja njenog zadivljenog čitaoca, ona bi brzo našla prave reči. Jezički virtuoz, borac protiv hiljadugodišnjih predrasuda, školovani znalac filozofije i čedo dva profesora književnosti, Francuskinja Mjuriel Barberi, napisala je još 2006. roman „Otmenost ježa“, čija privlačna snaga ne jenjava. Preveden je na 37 jezika, a kod nas ga je izdala „Čarobna knjiga“ iz Novog Sada. Zahvaljujući izdavaču, Mjuriel Barberi je nedavno boravila u Srbiji, kada smo i napravili ovaj intervju.

Da li su Rene i Paloma, glavne junakinje knjige „Otmenost ježa“, osobe od krvi i mesa?
Ne, sve sam izmislila.

A da li bar na nekog liče?
One su neka vrsta mešavine ljudi koje poznajem, ljudi sa kojima sam razgovarala i možda i mene same.

Dilema oko naslova

Da li ste bili svesni da stvarate remek-delo dok ste pisali „Otmenost ježa“?
Ne, uopšte, ja sam mislila da ga nikad niko neće pročitati, da će se prodati u tri primerka. Ja sam bila srećna što sam završila. Uopšte nikakva očekivanja nisam imala.

Koliko dugo ste smišljali naslov?
To je bio predlog mog bivšeg muža, sa kojim sam živela u to vreme. On je predložio naslov a onda je sam rekao: „Ne, ne, ne, to je loša ideja“. Tada sam mu ja rekla: „Ne, ne, to je odlična ideja“. I onda sam poslala taj naslov izdavaču, koji je rekao: „Ništa to ne valja“. Opirala sam se da promenim ime jer je izdavač pre toga bio izričit da meni prepušta naslov.

Da li je bivši muž tražio svoja prava, barem kada je naslov u pitanju?
Ne želim da pričam o njemu.

Struktura knjige

Ko su vam roditelji? Da li vi potičete iz buržoaskog sloja koga opisujete u knjizi?
Ne, ne, ja sam iz srednje klase. Moji roditelji su bili profesori književnosti i mislim da je to uticalo na mene da se opredelim za pisanje.

Da li je neko pre vas u porodici napisao knjigu?
Ne, ali moj otac je pisao poeziju, jako dobru, samo je nije objavljivao.

Kako ste došli na ideju o strukturi knjige?
Potpuno slučajno. U početku je bilo 200 stranica sa kućepaziteljkom i knjiga se zvala „Rene“. Posle tih 200 stranica pojavljuje se Paloma, koja ulazi u stan kućepaziteljke i odjednom ona postaje celovita ličnost. Tada sam došla na ideju da umetnem Palomu između tih stranica o Rene.

Kritičari su oduševljeni tim vašim potezom…
Meni je bilo zadovoljstvo da čitam književne kritičare koji su pisali da je knjiga izuzetno dobro strukturisana, a ja sam to nabacala, složila bez ikakvog reda.

Kritički pogled

Rene se pojavljuje i u vašoj prvoj knjizi?
Prva knjiga se zove „Poslastica“, prevedena je i objavljena u Srbiji. Ona govori o gastronomskom kritičaru. Ima jedan deo u knjizi kada kućepaziteljka priča o gastronomskom kritičaru. Ta žena postaje glavni lik u mojoj drugoj knjizi.

Da li ste nekad pročitali svoju knjigu „Otmenost ježa“ od kada je odštampana?
Da, zato što sam bila u kontaktu sa inostranim prevodiocima koji su stalno imali neka pitanja vezano za tekst, pa sam morala sve vreme nešto da im objašnjavam.

Da li biste promenili, da možete, nešto u knjizi?
Kad je u pitanju suština knjige, ne, ali ja sam prosto uvek opterećena stilom, načinom pisanja, stalno bih nešto menjala, smeta mi zarez, pa ova formulacija, pa ona…

Da li, sa vremenske distance, prepoznajete svoje misli u knjizi „Otmenost ježa“ ili vam se čini da je to bio šapat Univerzuma?
Prepoznajem, naravno, i imam jedan kritički pogled prema onom šta sam napisala. Nisam zaljubljena u knjigu kao moji čitaoci.

Doktorska teza

Šta su rekli vaši roditelji za „Otmenost ježa“?
Nisu bili živi kada je knjiga objavljena.

Čime ste se bavili pre nego što ste postali pisac?
Bila sam profesor filozofije. Mislim da mi je to bila greška, to životno usmerenje. Ono što zaista volim, to je književnost. I kada je trebalo da pišem doktorsku tezu iz filozofije, ja sam sela i napisala „Poslasticu“, moj prvi roman.

Kako je prošla doktorska teza?
Trebalo je da je napišem ali napisala sam roman i napustila doktorske studije filozofije.

Čime se sad bavite?
Bavim se pisanjem. Zahvaljujući uspehu svoje druge knjige, ispunila sam svoj san. 

Ni reč o filmu

Hoće li knjiga biti filmovana?
Francuski film je snimljen 2008. godine.

Prodali ste im prava?
Da, potpisala sam ugovor o ustupanju autorskih prava radi snimanja filma.

Da li vam se film dopada?
Zarekla sam se da neću da iznosim svoje mišljenje po pitanju filma. 

Autorka je „Otmenost ježa“ posvetila bivšem mužu, Stefanu, koji je izvršio veliki uticaj na nju da piše

Prva rečenica

Da li ste dolazili ranije u Srbiju?
Ne, prvi put sam tu ali nadam se ne i poslednji.

Da li ste se sreli sa čitaocima?
U Novom Sadu sam se srela sa studentima Filološkog fakulteta. U Beogradu sam imala susret sa čitaocima u knjižari „Čarobne knjige“.

Da li su vam pitanja studenata bila zanimljiva?
Bilo je jako interesantno razgovarati sa studentima, njih je interesovao proces pisanja, naslov romana, kako se izgura knjiga do kraja…

Koju ste rečenicu prvo napisali u knjizi „Otmenost ježa“?
Onu koja je i sada prva.
(Za radoznale, evo prvog pasusa iz knjige: „Zovem se Rene, imam pedeset četiri godine, radim kao pazikuća u buržujskoj zgradi u Ulici Grenel broj 7. Udovica sam, niska, ružna, punačka, imam kurje oči na stopalima i, ako je verovati nekim meni samoj neprijatnim jutrima, iz usta mi izbija zadah mamuta. Ali pre svega, toliko se dobro uklapam u uobičajenu predstavu o pazikućama da nikome ne bi palo na um da sam načitanija od svih onih nadmenih bogataša.“)

Duboka misao

Ko je Stefan, kome ste posvetili „Otmenost ježa“?
Bivši muž.

Šta sad pišete?
Pišem nastavak trećeg romana „Život vilenjaka“. Gotovo da sam ga završila.

Koliko dugo ste pisali „Otmenost ježa“?
Pisala sam knjigu u toku dva leta jer sam u to vreme radila kao profesor u Normandiji. Mogla sam da pišem samo za vreme letnjeg raspusta.

Slučajno smo otkrili da volite pse i imate kućne ljubimce. Kako danas živite?
Živim na selu sa drugim suprugom, imam veliku kuhinju koja izlazi na baštu, mogu da kuvam šta hoću, ne žurim nikuda, obožavam da kuvam iz zadovoljstva… Kada sam živela u gradu, nisam mogla da kuvam.

Kada pišete?
Pišem ujutru, od šest do osam. Ustajem u pet. Posle osam ne mogu ništa više da pišem. Popodne ispravljam ono što sam napisala.

Da li svaki dan imate duboku misao, kao Paloma iz knjige „Otmenost ježa“?
Ja sam kao i svi obični ljudi. Nemam svaki dan duboku misao ali pokušavam, nastojim da je imam.

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena