Milutin Mićo Sekuloski, makedonski ronilac No 1: „Vuče me to što je divlje, što može sva čula da mi probudi“

Mićo je „čovek iz vode“ jer svaki dan, zimi i leti, roni u Ohridskom jezeru. U februaru 2015. odlučio je da ga preroni i za tri meseca ostvario je svoj naum. On je neustrašivi tragač, koji je izronio 49 utopljenika. On je podvodni snimatelj, koji se poljubio s glavnom glumicom – ohridskom pastrmkom. On je pronalazač grada pod vodom, koji danas nosi njegovo ime – Mićov grad

Fotografije: B. Mićić, Dr Vesna Ignjatović Stojiljković, Ronilački centar Amfora, Ohrid

Milutin (Mićo) Sekuloski (59) najpoznatiji je makedonski ronilac, međunarodni instruktor ronjenja sa titulom „sertifikovani instruktor trener“ i vlasnik Diving Centra „Amfora“ iz Ohrida. Široka javnost gledala ga je s divljenjem u dokumentarnom filmu „Ples sa pastrmkama“.

Boraveći iz večeri u veče među ohridskim podvodnim kraljicama, kojima retko ko, naročito u zimskom periodu, dolazi u goste, Mićo se na kraju toliko sprijateljio sa jednom pastrmkom da mu je ona dozvolila da se ispred objektiva podvodne kamere poljube!

Milutin svakog dana, zimi i leti, u poslednjih 37 godina zaroni u Ohridsko jezero, ukoliko nije na ronilačkom zadatku van Ohrida. Nekada ima i po nekoliko zarona na dan. „To nije ljubav, to je droga“, šali se Mićo, dok u nama raste želja da čujemo iz njegovih usta kako je pronašao praistorijsko naselje pod vodom, koje u arheološkim i istorijskim dokumentima nosi danas njegovo ime – Mićov grad.

Prva sistematska podvodna arheološka istraživanja u Makedoniji

„Pronašao sam ga 1997. godine jednim običnim zaronom u mestu Gradište kraj Ohrida“, kaže Milutin kao da je to najnormalnija stvar na svetu. „Zahvaljujući praistorijskom naselju u Strugi, imao sam malo stručnog iskustva“, nastavlja ronilac Sekuloski. „Kada sam pod vodom otkrio drvene stubove, pomislio sam: Daj da vidim šta je to… Pronašao sam jedan predmet na dnu i to sam prijavio Zavodu i muzeju Ohrid. Arheolog koji je proučavao praistoriju, Pasko Kuzman, rekao je bez mnogo dvoumljenja: „Ovo je praistorijski predmet. Počećemo prva sistematska podvodna istraživanja na toj lokaciji.“ Bio je to prvi takav slučaj u Makedoniji.

Rekonstruisano praistorijsko naselje na platformi, čije tragove je otkrio ronilac Mićo Sekuloski

Ona magazin: Kako je teklo istraživanje pod vodom?

Mićo Sekuloski: Odredili smo da su krajnje granice praistorijskog naselja na platformi: 70 x 130 m. Pozicionirali smo 6300 drvenih stubova prečnika od 10 do 36 cm, koji su bili ukopani u vodi 1,5 m. Praistorijski ljudi sekli su drvene kolce kamenim sekirama.

Zaliv kostiju na Ohridskom jezeru – turistička atrakcija prvog reda

Ona magazin: Zašto ste rekonstruisano praistorijsko naselje nazvali Zaliv kostiju?

Mićo: Zato što smo tu pronašli, pored keramičkih sudova, kamenih sekira i kremenih nožića, puno životinjskih kostiju, najviše jelenskih. Našli smo i jednu ljudsku kost, koju smo predali antropolozima u Skoplju. Pronašli smo i amajlije iz praistorije i veliki broj glinenih tegova za spuštanje ribarskih mreža u dubinu, pošto se još nije znalo za olovo i gvožđe. Sve se to može videti u Muzeju na vodi, kako ga turisti zovu.

Da bi se stiglo do Muzeja na vodi, trebalo je preći dug put…

Ona magazin: Imali ste sreću da su se Švajcarci uključili u istraživanje?

Mićo Sekuloski: U sledeće tri godine vršili smo podvodna arheološka istraživanja sa Univerzitetom Bern iz Švajcarske. Njihovi arheolozi koji se bave dendrohronologijom – određivanjem starosti drveta – uzeli su uzorke i dali ih na preciznu analizu, gde je maksimalna greška plus ili minus 10 godina. Došli su do zaključka da je najstariji deo naselja na platformi podignut pre 6000 godina.

Ona magazin: Da li je to jedino praistorijsko naselje na Ohridskom jezeru?

Mićo: Postoji i naselje Vrbnik, između Struge i Kališta. Po površini je možda tri puta veće od Zaliva kostiju. Još jedno naselje otkriveno je u mestu Trpejca u Makedoniji i jedno u Albaniji. Najverovatnije da sva potiču iz istog perioda. U toku su njihova istraživanja.

Kubure iz turskog perioda, koje je Ohridsko jezero skrivalo u svojim dubinama

„U Ohridskom jezeru pronašli smo puške i kubure iz turskog perioda“

Ona magazin: Šta se još interesantno krije u vodama Ohridskog jezera?

Mićo: Pronašli smo više od 100 pušaka i kubura iz turskog perioda s kraja 18. i iz 19. veka. U Strugi ima potonulih brodića iz Prvog svetskog rata. Pošto sam svaki dan u vodi, najbolje poznajem biološki aspekt jezera: gde se koja vrsta ribe krije, koju veličinu dostiže, kakve su joj migracije…

„Ponosan sam na saradnju koju imamo sa ronilačkim klubovima „Triton“ u Beogradu i „Nais“ u Nišu“, kaže Ohriđanin Milutin Sekuloski

„Preronio sam čitavo Ohridsko jezero“

Ona magazin: Vi ste ostvarili i jedan specifičan poduhvat?

Mićo Sekuloski: Godine 2015. preronio sam čitavo Ohridsko jezero, u dužini od 84,6 km. Krenuo sam 28. februara, sa pristaništa u Ohridu. Temperatura vode bila je sedam stepeni. Preronio sam struški deo, albanski deo, ohridski deo i vratio se na pristanište. Ronio sam tri meseca. Na prvom zaronu pratilo me je oko 50 ronilaca iz Makedonije i moji prijatelji iz Dubrovnika. To se ponovilo i na finišu. Na ostalim deonicama bio sam uglavnom sam. S vremena na vreme došao bi neko od kolega da mi pravi društvo.

Ona magazin: Ko se brinuo za vaše zdravlje tokom ta tri meseca?

Mićo: Tokom čitavog poduhvata za moje zdravlje i bezbednost brinuo se dr Goran Balevski, specijalista hirurg urolog i doktor za podvodnu i hiperbaričnu medicinu.

„Od 2025. godine vodiće se ratovi za slatku vodu“, kaže Milutin Sekuleski

Ona magazin: Sve vreme ste sakupljali video materijal za dokumentarni film. Šta ste zabeležili?

Mićo: Naišao sam na jedan avion u Albaniji iz Drugog svetskog rata i zabeležio mnogo toga o konfiguraciji dna prema albanskoj i našoj strani, podvodnim izvorima, kolonijama rakova… U čitavom Ohridskom jezeru obitavaju dve vrste rakova: evropski slatkovodni i slatkovodni krivi rak. Oni su mali a jedna njihova kolonija može da broji do 30 članova. Pre desetak godina jedna bolest, čuma, skoro da ih je uništila. Sada se polako obnavljaju te kolonije, ima ih dosta…

Deaktiviranje neeksplodiranih mina i izranjanje nastradalih

Ona magazin: Da li ste nekad bili u smrtnoj opasnosti?

Mićo Sekuloski: Nikad, iako sam imao teška ronjenja na branama i akumulacijama. Nekad je bilo potrebno da se spustim na 40 metara dubine, u tunel, gde ne vidim ni onog koji roni kraj mene. Sve mora da se obavi na dodir. Sada me zovu da ronim na Dunavu, kod Prahova, pošto sam supervajzer za podvodno deminiranje. Tamo je potopljeno 28 brodova iz Drugog svetskog rata. Trebalo bi deaktivirati neeksplodirana ubojita sredstva i izvući brodove. To je veliki, evropski projekat.

Ona magazin: Koliko ste nastradalih ljudi pronašli i izronili?

Mićo: Nažalost, 49. Pre dva i po meseca jedan dečak se udavio na Prespanskom jezeru. Vidljivost je bila slaba, tražio sam ga 12 sati.

I kad je nevreme na Ohridskom jezeru, u Zalivu kostiju je mirno

Ona magazin: Nije vas strah da tražite noću, u vodi… Idete li po intuiciji?

Mićo: Ne, uvek se traži očevidac da pokaže približno mesto gde bi trebalo da se roni. Ako nema očevidaca, mnogo je teže. U prirodnim jezerima vidljivost je nekada pet, nekad 15 metara. Ali tražio sam i po veštačkim jezerima, gde mora da se udari o telo jer se ne vidi ništa. Mora da se pipa dno, pedalj po pedalj.

„Kao što ne mogu bez vazduha, tako ne mogu bez ronjenja“

Milutin (Mićo) Sekuloski je međunarodni instruktor ronjenja i vlasnik Ronilačkog centra „Amfora“ iz Ohrida

Ona magazin: Po obrazovanju ste mašinski tehničar. Kako ste se obreli u ronjenju?

Mićo Sekuloski: Počeo sam 1983. godine, jer se u Strugi održavao jedan kurs za ronjenje. Nikad više nisam prestao da ronim. Kao što ne mogu bez vazduha, tako ne mogu bez ronjenja. Ni sam sebi ne mogu da objasnim kako to da ronim danas dva-tri puta, da se istuširam, obučem da idem kući i opet mi se roni. Tu nema spasa.

Ohridsko jezero je staro 1.800.000 godina. Najstarije je u Evropi.

Ona magazin: Smatrate li srećom što ste rođeni na Ohridskom jezeru, pored Struge?

Mićo: Sigurno, da nije bilo tako ne bih postigao sve ove uspehe. U Međunarodnoj asocijaciji u Regionalnom ronilačkom centru svrstan sam u osam veličanstvenih, potom u pet najboljih. Inače sam „instruktor trener“. To je najviša kategorija u svetu ronjenja. Radio sam u specijalnim jedinicama kao instruktor ronjenja, sad sam penzioner

Ona magazin: Da li je pre vas neko tako studiozno ronio Ohridskim jezerom?

Mićo: Ne, i pitanje je da li će neko posle mene. Moj sin Jovan je „asistent instruktor trener“, što je jedna ronilačka kategorija ispod mene. On je prvi kurs završio sa 12 godina. Sada radi u našem ronilačkom centru, to mu je profesija.

Od malih nogu ide očevim stopama: pasionirani ronilac Jovan Sekuloski

Ronjenje je danas dostupno svima

Ona magazin: Kako su izgledali vaši ronilački počeci?

Mićo Sekuloski: Najveći problem u doba ex-Jugoslavije, bio je taj što se ronilo sa oskudnom opremom koju bi danas proglasili za „ruski rulet“. Nije bilo ni ljudi koji su mogli da prenesu znanje. U našoj Međunarodnoj ronilačkoj asocijaciji „Scuba Schools International“ danas imamo literaturu na 30 jezika, u elektronskoj formi. Imamo jako kvalitetnu opremu i kadar. Ronjenje je dostupno svima. Ako početnik savlada tehniku, ne treba mu mnogo fizičkog napora.

Ronjenje ispod platforme rekonstruisanog praistorijskog naselja u Gradištu kraj Ohrida

Ona magazin: Tesla je bio zaljubljen u golubicu a vi u ohridsku pastrmku?

Mićo: U TV emisiji „Žikina šarenica“ pitali su me: „Kako si mogao da poljubiš pastrmku?“ Odgovorio sam u šali: „Tako je to, kad nemaš drugo.“ Ja sam pet sezona, decembar, januar i februar, snimao svako veče ohridsku pastrmku podvodnom kamerom. To su pastrmke koje dolaze na mrest. Pre tri godine sam promovisao dokumentarni film o njima. Na promociji je bilo 300 ljudi. Imali smo i nekoliko izložbi podvodne fotografije.

Ohridska pastrmka obitava u Ohridskom jezeru od njegovog postanka

Ona magazin: Kad biste mogli da živite pod vodom, da li biste to prihvatili?

Mićo: Nikada ne bih izašao da vidim ljude napolju. Ozbiljno vam kažem.

Ohridsko jezero je muzej živih fosila

Ona magazin: Po čemu je Ohridsko jezero specifično?

Mićo Sekuloski: Jedno je od najstarijih na svetu. Ono broji milion i 800 hiljada godina! To je muzej živih fosila. Ohridska pastrmka je endemična vrsta, kao i belvica. To važi i za ostali živi svet, poput ohridskog okruglog sunđera i račića koji je u simbiozi sa njim. Ima dosta puževa i školjki. To su, takođe, endemične vrste.

Ona magazin: Kolika je dubina i providnost Ohridskog jezera?

Mićo: Ono je duboko 288,9 metara a providnost je oko 25 metara. Ronioci iz zapadne Evrope obično se zaprepaste tom činjenicom. Kod njih je vidljivost na jezerima mnogo manja. Ohridsko jezero u tom aspektu podseća na more.

Ona magazin: Da li pijete ohridsku vodu?

Mićo: Za 37 godina ronjenja, Bog zna koliko sam je popio…

Da li Crni Drim stvarno protiče kroz Ohridsko jezero kao reka, što se vidi iz aviona?
„Sve što čujete na tu temu, nije tačno“, kaže Mićo Sekuloski. „Ronilac ne može da oseti vodu Crnog Drima, nezavisno od jezerske vode. Može samo da vidi brzake koji ulaze kod Svetog Nauma u Ohridsko jezero i tu se gube. A priče o tragu u jezeru koji se vidi iz aviona, samo su priče. Zašto bi maratonci onda plivali od Svetog Nauma do Ohrida, trasom dugom 30 km? Ušli bi u reku i ona bi ih odnela na drugu stranu jezera.“

Ronjenje se voli ili ne voli

Ona magazin: Da li je vaša žena ljubomorna na Ohridsko jezero?

Mićo Sekuloski: Hahahaha, prvo je ljubomorna što ne zna da roni. Ali ne možeš nekog silom da nateraš. Ronjenje se voli ili ne voli. Moj sin Jovan počeo je sa sedam godina da roni, ali nikad nisam bio u situaciji da mu kažem da nešto mora da uradi.

Ona magazin: On je danas, posle vas, najbolji ronilac u Makedoniji?

Mićo: U decembru prošle godine bio je na obuci za ronjenje u zimskim uslovima, u Sankt Petersburgu. Jedan moj kolega i prijatelj, koji je takođe bio tamo, zvao me je da pita: „Šta si nam poslao, vanzemaljca?“ „Ne“, našalio sam se, „najslabijeg sam poslao.“

Riba plašica u kristalno čistoj vodi Ohridskog jezera

Ronilački centar „Amfora“, Ohrid

Ona magazin: Može li u vaš ronilački centar da dođe i neko ko nikad nije ronio?

Mićo Sekuloski: „Amfora“ je licenciran međunarodni ronilački centar, koji vrši obuku za ronioce i ronilačke instruktore, do najviše kategorije na svetu. Imamo i jedan program koji se zove „Discovery“. Onaj koji uopšte nije ronio, može da zaroni u pratnji instruktora. Posle uvoda u ronjenje u trajanju od 30 minuta, on dobija priliku da roni sat vremena na praistorijskom naselju. Ljudi koji nisu sertifikovani ronioci, idu do pet metara dubine. A sertifikovani, zavisno od kategorije, rone do 40 metara dubine, u pratnji instruktora. Dolaze nam i organizovane grupe, sa svojom opremom i instruktorima.

Mićо Sekuloski sa sinom Jovanom i grupom iskusnih ronilaca

Ona magazin: Da li je teško biti instruktor ronjenja?

Mićo: Profesionalni deo ronjenja je mnogo težak. Iziskuje psihički i fizički napor. Preko leta pravimo i po pet zarona na dan. Naporno je biti odgovoran za pet ili deset ronilaca. Treba da im se napune boce, da se kompletira za svakog odelo, čizmice, peraje… Treba da se iskontroliše da li je sve OK, pa tokom čitavog zarona mora da se pazi na svakog od njih. Kada se to završi, čeka vas drugo ronjenje. Na sebe stavljate i do 40 kg opreme. Rekreativno ronjenje, e to je prava stvar. Roniš iz uživanja i za sebe.

Ona magazin: Gde je najlepše da se roni u Ohridskom jezeru?

Mićo: U delu od Muzeja na vodi prema Svetom Naumu jer je stenovit.

Pogled iz Gradišta na Ohridsko jezero. Ukoliko se nastavi pravo, prema albanskoj granici, sledi obala koja pripada Trpejci i Svetom Naumu. Ronioci je smatraju za najlepšu jer je dno jezera na tom potezu stenovito

Venčanje pod vodom

Ante i Katerina izgovorili su sudbonosno “da” zaronivši u izvore Svetog Nauma

Ona magazin: Na izvoru Crnog Drima obavili ste venčanje pod vodom?

Mićo Sekuloski: Oboje su bili ronioci i ja sam im predložio da ih venčamo ispod vode. Ušli smo u izvore Svetog Nauma. Pre nego što smo zaronili, mladoženja Ante me je pitao: „Šta ako mi Katerina ispod vode kaže – ne?“ „Nemoj da se sekiraš“, odgovorio sam mu ja, koji sam tu bio i kum i matičar, „kada joj zatvorim bocu, ima sve da potpiše.“ Napravili smo podvodne fotografije i video zapis, i to je otišlo na međunarodne portale.

Ona magazin: Ronili ste u svetskim vodama. Pamtite li neki poseban doživljaj?

Mićo: Pamtim ronjenje u Crvenom moru na mestu gde se krio jedan potopljeni brod iz Drugog svetskog rata. Bio je dug 131 m. Unutra je bilo kamiona, motora, automobila… Iza mene je bilo desetak ronilaca. Okrenem se i ne vidim nijednog od njih. Šta je sad? Jedan je ušao u kamion, drugi je seo na motor, treći u kola… E to je prizor koji neću zaboraviti.

Ona magazin: Šta je najlepše u ronjenju?

Mićo: Filing da si ispod vode. Ja ne osećam adrenalin kada zaronim u Crveno more. Ali zato ga osećam na Ohridskom jezeru. Vuče me to što je divlje, što može sva čula da mi probudi.

Branislava Mićić, Milutin Mićo Sekuloski i dr Vesna Ignjatović Stojiljković ispred Muzeja na vodi, Zaliva kostiju i Mićovog grada

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.