Marina Bulatović Barny, autorka romana „Nina od Arabije“: „Saudijska verska policija opominjala me je više puta, obraćajući se isključivo mom mužu…“

Marina i Buda u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ispred Velike džamije šeika Zajeda u Abu Dabiju
Treće izdanje knjige „Nina od Arabije“ objavila je izdavačka kuća „Mali Nemo“

„Nina od Arabije“ je prvi roman Srpkinje Marine Bulatović Barny, koja sa svojim suprugom Budom živi u Kanadi a koja je, u vreme kada je knjigu pisala, živela u Kraljevini Saudijskoj Arabiji. Knjiga se čita u dahu jer je u pitanju nepretenciozna, autobiografska proza ali i svedočanstvo o jednoj od najzatvorenijih i najmističnijih zemalja na svetu, kakva je Saudijska Arabija.

Koliko godina ste proveli u Saudijskoj Arabiji i koje ste navike tamo stekli?
U Saudijskoj Arabiji sam živela nepunih deset godina. S obzirom da je suprug često radio na terenu, po 1200 km daleko od kuće i da smo se viđali samo vikendom – navikla sam na samoću. Uživam u tišini –  jedino tada mogu da pišem. Saudijci nikad i nigde ne žure – idu nogu pred nogu i ta njihova osobina potpuno me je očarala. Kad dođem u Beograd, gde sve vri kao u loncu – trudim se da ne podlegnem tom brzom tempu koji mi uopšte ne prija.

Arapski futurizam u komšiluku Saudijaca: Doha u državi Katar

Druga kuća

Koje modne detalje ste poneli sa sobom iz Saudijske Arabije i da li ih nosite u snežnoj Kanadi?
Ponela sam nekoliko abaja u pastelnim bojama. Uživam da ih nosim na proleće i leto, preko haljine. Abaja je jako praktična, a kada se nosi otkopčana – neodoljivo podseća na pelerinu.

Sećate li se kako miriše Saudijska Arabija?
Dovoljno je da zatvorim oči, a slike iz Saudijske Arabije same krenu. To nam je bila druga kuća. Sigurna sam da ću, kada se Buda penzioniše, otići tamo (još jednom), kako bih videla palme i našeg baštovana Mohammada, kako bih bosa šetala po vrelom pesku i po Aramco kampu gde smo živeli, kupila neki suvenir u Desert Designs u Khobaru, šopingovala u omiljenom Al Rašid molu, dok će Buda čitati Arab News ili Saudi Gazetu. 

Rijad, glavni i najveći grad u Saudijskoj Arabiji, zemlji koja je još uvek zatvorena za turiste iz zapadnih zemalja
Zahvaljujući nafti, Saudijska Arabija se vinula iz sirotinje u neslućene visine

Veliki gurmani

Koliko su slične arapska i srpska kuhinja? Koji njihovi začini idu uz srpska jela?
Saudijci su veliki gurmani, obilato koriste začine i često jedu meso sa roštilja. Rekla bih da su to najveće sličnosti između nas. Volim zatar, orijentalni začin koji najčešće koristim sa povrćem ili hlebom. Moj suprug je „tamanio“ kabsu – popularno saudijsko jelo od pirinča i jagnjetine, koje se tradicionalno jede rukama.

Marina i Buda na jednom od svojih putovanja: u Angkor Vatu u Kambodži

Kabsu, doduše, spremaju i sa pilećim i kamiljim mesom, a ponekad i sa ribom. U Saudijskoj Arabiji ne jedu svinjsko meso, ali meni kao vegetarijancu to ni najmanje nije smetalo.

Zemlje za odmor

Da li je Srbima teško da uđu kao turisti u Saudijsku Arabiju? Koja je procedura za dobijanje vize?
Mislim da se turističke vize za Arabiju još ne izdaju – ta zamlja i dalje ima mnoga pravila koja ne postoje nigde drugde u svetu – teško je da se turisti iz zapadnih zemalja tu uklope. Uglavnom im dolaze posetioci iz muslimanskih zemalja koji imaju sličan stil života kao Saudijci.

Koje destinacije u Saudijskoj Arabiji preporučujete za obilazak i odmor?
U Saudijskoj Arabiji trebalo bi videti Rijad i Džedu, ali i Khobar koji se nalazi u istočnoj provinciji. Za duži odmor preporučila bih neke slobodnije i otvorenije zemlje: Oman, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate ili Kuvajt. 

Marina i Buda na odmoru u Kataru

Polako, polako

Koje su vam reči bile najlepše u arapskom jeziku?
Omiljena arapska reč mi je „Shwei shwei“ – „Polako, polako“ – tempo života na Arapskom poluostrvu  je mnogo usporeniji nego u Evropi ili Americi. Nikada nisam videla Saudijca da žuri i nervozno gleda na sat ili da, ne daj Bože, brzo jede. Tamo se vreme računa po Hidžri kalendaru, tako da su oni trenutno u 1439. godini. 

Benzin i voda

Saudijska Arabija je, u vreme dok ste vi boravili u njoj, diktirala strogoću. Da li vam je bilo teško kao slobodoumnoj Evropljanki? Šta se od toga promenilo?
Život u Saudijskoj Arabiji mi nikada nije bio težak. Njihova zemlja – njihova pravila. Na sve sam se veoma brzo navikla. Do leta 2016. živeli smo u Khobaru – ali od kada smo se odselili, za nepune dve godine – ženama je dozvoljeno da voze, žene na javnim mestima ne moraju da nose crne abaje, otvara se prvi bioskop u Kraljevini… tako da je  roman „Nina od Arabije“ sada i svojevrsno svedočenje na temu kako se nekada tamo živelo.

Kako ste se navikli na cene u Saudijskoj Arabiji? Šta je bilo ludački skupo za mentalni sklop jedne Srpkinje?
Kisela voda i voda su jako skupe – ali je zato vožnja kolima jeftina. U naše vreme za jedan evro mogli smo da kupimo dvanaest litara benzina.

Žene su glavne

Na naslovnoj strani vaše knjige „Nina od Arabije“ imate viklere na glavi. Zašto? Da li je to bio vaš način da sklonite kosu, a ne stavite hidžab, nikab ili burku na glavu?
Viklere nosim kada želim bolji prijem sa Univerzumom. „Vikleri su tvoje antene“ –  kaže u šali Buda. Sem crne abaje – na javnim mestima – ništa drugo od obavezne ženske odeće nisam nosila. Iako nas je zbog toga, u Khobaru i Rijadu nekoliko puta opominjala verska policija – držala sam se svojih pravila i šetala gologlava. Verska policija se isključivo obraća muškarcu (nikada ženi), tako da sam se ludo zabavljala kada Buda počne da zamuckuje i objašnjava im zašto na glavi nemam maramu.

Umeju li Arapkinje da vrte svoje muškarce oko malog prsta?
Dovoljno je da prošetate po Al Rašid Molu ili da posedite nekoliko sati u restoranu „Paul“ u Dharan Molu i posmatrate odnos bračnih parova Saudijaca. Brzo će vam biti jasno – ko kosi, a ko vodu nosi. Žena je tu glavna.

Marina i baštovan Mohammad u Saudijskoj Arabiji

Šašavi Srbi

Šta je Arapima bilo neobično kod vas i vašeg supruga Bude? Da li ste sa nekim srpskim navikama bili šašavi za njih?
Bilo im je veoma neobično što smo Buda i ja putovali po celoj Saudijskoj Arabiji, za razliku od večine stranaca koji tu žive i rade. Stranci ili štede novac ili se plaše da izađu iz kampa u kojem žive. Navodno, nije bezbedno. U Al-Hofufu smo Buda i ja zalutali, tražeći pijacu kamila. Saudijac koji nam je pomogao da izađemo na pravi put, u neverici je vrteo glavom i gledao u nas.

Marina među začinima u Danube Hipermarketu u Khobaru

Savršena zemlja

Kada bi trebalo da sastavite jednu savršenu zemlju od Srbije, Saudijske Arabije i Kanade, šta biste od svake pojedinačno uzeli?
Savršena zemlja već postoji – Novi Zeland. Ali, kada bih od Srbije, Saudijske Arabije i Kanade sastavljala novu zemlju – iz Srbije bih uzela  trubače Dejana Lazarevića ili Dejana Petrovića koji bi mi ponekad odsvirali „Maršila kralja Petra garda“ ili „Mesečinu“, i mamine maline iz Zaselja. Iz Kanade kutiju punu „Ice“ vina (pravi se berbom zamrznutih bobica grožđa pri temperaturi od -7°C) i Nijagarine vodopade čija me lepota i silina uvek ostave bez daha, kao i činjenica da je iste „ukrotio“ naš Nikola Tesla. Iz Saudijske Arabije uzela bih sunce i pesak, humus, mutabel (salatu od dimljenog plavog patlidžana u susam sosu) i naftu – kako bi stanovnici te moje savršene zemlje bezbrižno živeli. 

Marina je darovala 200 knjiga „Nina od Arabije“ za gradske biblioteke i srednje škole

Knjige na poklon

Kada ste poklonili Fondaciji Ane i Vlade Divca preko 200 knjiga „Nina od Arabije“, za gradske biblioteke i srednje škole i gimnazije na Kosovu i širom Srbije, šta ste poželeli?
Iako već dugo godina živim u inostranstvu, pratim dešavanja u našoj kulturi. Za kulturu se u Srbiji izdvaja oko 16 evra po glavi stanovnika – što je jako malo. Finska, na primer, odvaja 170 evra, dok Grčka odvaja oko 33 evra po stanovniku. Zato sam rešila da doniram knjige za 80 biblioteka širom zemlje. Roman „Nina od Arabije“ napisala sam mnogo godina pre nego što je u Srbiji pokrenut unutrašnji dijalog o Kosovu. Želela sam da čitaoci, pre svega na Kosovu i Metohiji, pročitaju šta Nina misli na temu Kosova, ali i da promovišem toleranciju i razumevanje između različitih naroda i kultura.

Kad Neda kaže „da“

Povodom ideje o viralnom predstavljanju knjige „Nina od Arabije“, možete li da date ocenu ko se od glumaca poistovetio sa vašom pričom, ko se uvukao pod vašu kožu: Ljiljana Blagojević, Neda Arnerić, Iva Štrljić ili Nenad Nenadović?
To bi mi bilo jako teško… Ali zato mogu da kažem da je Neda Arnerić insistirala da prvo pročita ceo roman – i tek onda odluči da li želi da učestvuje u ovom (mom) projektu. Sećam se, pročitala je samo nekoliko poglavlja – pozvala me telefonom i rekla da joj se roman dopada i da želi da čita odlomke. Mnogo sam se obradovala i skakala nasred Sarajevske ulice, gde sam se zatekla kada mi se Neda javila.

Neda Arnerić je pristala da čita odlomak iz knjige “Nina od Arabije”, tek kad je knjigu pročitala i zaključila da joj se dopada

Lorens od Arabije

Da možete da se ušetate među glumačku ekipu čuvene filmske epopeje „Lorens od Arabije“, koga biste zamolili da pročita odlomak iz vaše knjige: Pitera O Tula, Omara Šarifa ili Entoni Kvina?
Pitera O Tula – obavezno bi čitao „Ninu od Arabije“ obučen u „tob“ – belu dugačku haljinu, a imao bi belu maramu na glavi. Sedeo bi na šarenom ćilimu na pesku, dok bi iza njega promicalo omanje krdo kamila.

Pripremate li dopune za četvrto izdanje „Nine od Arabije“ ili pišete novu knjigu?
Sada, u Kanadi, pišem novu knjigu i nadam se da će četvrto izdanje „Nina od Arabije“ uskoro biti objavljeno.

Marina i Budislav u Njujorku na koncertu Rite Wilson

Bračna sreća

Svojim primerom ste pokazali da brak dvoje zrelih ljudi može da uspe. Kako glasi vaša formula za bračnu sreću?
Nemam formulu za bračnu sreću. I Budi i meni ovo je dugi brak. Mislim da smo i on i ja sada mnogo tolerantniji i spremniji za kompromise, nego što smo bili u mladosti. Preživeli smo tri interkontinentalne selidbe za 11 godina braka.  S obzirom da su selidbe za mene uvek stresne – to smatram našim velikim uspehom. Ali LJUBAV je presudna kako bi brak bio uspešan. Na to bih dodala i zajedniča interesovanja, a toga nama ne manjka: putovanja, filmovi, dugačke šetnje, boravak u prirodi…

Bračni par Bulatović u Kraljevini Bahrein
Kako su „Ninu od Arabije“ oživele glumačke zvezde
Glumačke zvezde Ljiljana Blagojević, Neda Arnerić, Iva Štrljić i Nenad Nenadović nedavno su se oprobali u sasvim novim ulogama. Ovi umetnici su svoj dar pretočili u originalne, kratke video zapise koji na društvenim mrežama i internetu dočaravaju atmosferu romana Nina od Arabije. Na ovaj način je Nina od Arabije postao prvi roman u Srbiji koji se čitaocima predstavlja viralnim putem, kroz „oživljene“ i svima dostupne odlomke koje čitaju poznati glumci.

 

Ljiljana Blagojević čita odlomak iz knjige “Nina od Arabije”
Glumica Iva Štrljić u roli Nine od Arabije

Linkovi za čitanje odlomaka iz knjige „Nina od Arabije“ od strane naših vrsnih glumaca: 

Ljiljana Blagojević

Neda Arnerić

Iva Štrljić

 Nenad Nenadović

Glumac Nenad Nenadović sa knjigom “Nina od Arabije”
Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena