Marina Arsenijević: „Kompozicijom Teslina rapsodija odajem počast svom sunarodniku, srpskom Amerikancu “

Autor: Zolen Jolene

To je prva simfonijska kompozicija u čast naučnika Nikole Tesle, koja se sada već emituje na radio stanicama Amerike, Kanade, Engleske, Australije i zemalja Evropske unije. Ekskluzivno se može čuti i preko servisa Apple iTunes i Amazon

• 

• 

• 

Marina Arsenijević je kompozitorka i pijanistkinja, zvezda klasične muzičke scene, koja se pre dve decenije preselila iz Srbije u SAD. Ovenčana je svetskim priznanjima, od prestižne Ellis Island medalje časti za zaslužne američke doseljenike (koju je dobilo i sedam američkih predsednika) do američke Emmy TV nagrade za njene PBS TV koncerte „Marina na Vest Pointu“. Nosilac je titule viteza svetosavskog pacifizma, za promociju i očuvanje srpskog kulturnog identiteta.

Povod za razgovar sa Marinom Arsenijević jeste njena nova kompozicija i CD za klavir i orkestar „Tesla Rhapsody“ sa kojom je nedavno osvojila Ameriku. To je prva simfonijska kompozicija u čast naučnika Nikole Tesle, koja se sada već emituje na radio stanicama Amerike, Kanade, Engleske, Australije i zemalja Evropske unije. Ekskluzivno se može čuti i preko servisa Apple iTunes i Amazon.

Ona magazin: Odali ste počast Nikoli Tesli, kreativno i jedinstveno, kroz rapsodiju koju ste komponovali za solo klavir i simfonijski orkestar, kombinujući elemente klasične muzike, folklora, džeza i bluza. Tako ste muzički objasnili Teslin dinamičan život. Kada se rodila vaša ideja za „Teslinu rapsodiju“?

Marina Arsenijević: Prvu klavirsku kompoziciju pod nazivom „Tesla Journey“ komponovala sam 2013. godine i izvela je na mestu gde je bila poslednja Teslina laboratorija, na Vordenklifu u Šoramu, udaljenom stotinak kilometara od Njujorka. Tesla je ovu laboratoriju koristio da bi sagradio toranj, preko koga bi emitovao besplatnu električnu energiju za ceo svet. Godine 2013. okupila se grupa američkih entuzijasta da bi spasila Teslinu zgradu od propadanja. Za nepunih sedam dana uspela je da sakupi preko dva miliona dolara, da bi otkupila zemlju i sagradila Teslin naučni centar na Vordenklifu. Država Srbija je tada poklonila bronzanu bistu Nikole Tesle, koja i danas stoji ispred Teslinog naučnog centra na Vordenklifu, koji je od nedavno proglašen za ustanovu od istorijskog značaja za državu Ameriku.

• 

• 

„Za mene je period kovida bio vrlo kreativan“

Ona magazin: Koliko je proteklo vremena od ideje do realizacije vašeg projekta „Tesla Rhapsody“ i kako se to odvijalo?

Marina Arsenijević: Za mene je period kovida bio vrlo kreativan. Mogla sam da se fokusiram u potpunosti na stvaranje, tako da sam za godinu i po snimila 22 nove kompozicije i završila „Teslinu rapsodiju“. To je moje najznačajnije delo do sada. Strukturalno podseća na Geršvinovu „Rapsodiju u plavom“, jer sam smatrala da je multitematska forma najjednostavnija za muzički opis Teslinog života. Orkestracija je završena krajem novembra 2021. i u januaru 2022. sam je već snimila sa orkestrom. Dakle, od početka rada do završetka orkestracije prošlo je otprilike šest meseci.

Ona magazin: Rodili ste se u Pančevu i već sa četiri godine svirali ste klavir. Sa devet ste imala prvi javni nastup pred 2000 slušalaca, a sa 17 ste upisali Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Koja su vaša sećanja na detinjstvo i mladost u rodnom mestu?

Marina Arsenijević: Sa šest godina roditelji su me upisali u baletsku školu „Lujo Davičo“ u Beogradu. Tu sam konstantno stajala pored korepetitora, pa je nastavnica baleta savetovala moje roditelje da me upišu u Muzičku školu „Jovan Bandur“ u Pančevu. Posle sakupljenih stotinak plastičnih klavira, roditelji su mi konačno u sedmoj godini kupili Petrof pianino, koji je mogao da stane u moju sobicu, pored zida koji je delio mene od kreveta mojih roditelja. Svoj prvi solistički koncert održala sam sa devet godina u sali tadašnjeg JNA u Pančevu. Koncertu su prisustvovali svi učenici moje škole. Poznati ruski pijanista Konstantin Bogino je u to vreme došao iz Rusije u Jugoslaviju i izabrao mene kao jednog od nekolicine studenata sa kojima je radio. Moji roditelji se nisu složili da nastavim školovanje u Rusiji, pa sam upisala Srednju muzičku školu „Mokranjac“ u Beogradu. Diplomirala sam i magistrirala na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Nevene Popović, sa srednjom ocenom 10. Usavršavala sam se u Italiji kod pijaniste Tamaša Vasarija, potom u Austriji i SAD.

• 

• 

„Odbijala sam ponude agenata koji su želeli da me pretvore u Britni Spirs za klavirom“

Ona magazin: Koji je bio povod vašeg dolaska u Ameriku i kako se tamo razvijala vaša karijera? Koja su vaša najveća ostvarenja?

Marina Arsenijević: Moj dolazak na severnoamerički kontinent dogodio se tačno prvog dana posle bombardovanja, u junu 1999. godine. Učestvovala sam na konferenciji „Idea Woman“ u Čikagu, gde sam predstavljala moj novi koncept spoja etno i klasične muzike. Takođe i „Chopin Foundation“ me je pozvala da održim seriju koncerata. I tako od jednog do drugog koncerta, 2003. godine stigoh i do mog prvog Carnegie Hall koncerta, koji je bio spoj klasične muzike i mojih kompozicija inspirisanih turbuletnom istorijom Srbije i Balkana. Meni je, kao umetniku, bilo veoma bitno da ne izgubim sebe i ne zaboravim odakle sam potekla. Odbijala sam ponude agenata koji su želeli da me pretvore u Britni Spirs za klavirom. Kada me je američka televizija PBS (koja je sačinjena od 345 TV stanica duž cele zemlje) pozvala da snimim koncert za seriju „Great Performances“ (za koju su snimali i Pavaroti, Bočeli, Sara Brajtman…), došli smo do zajedničke odluke da se koncert snimi u Ajzenhauer Holu na Vest Pointu, u čuvenoj vojnoj akedemiji, sa orkestrom Vest Pointa i horom kadeta. Pripremila sam program pod nazivom „Marina u Vest Pointu: Jedinstvo kroz različitosti“ sa tri rapsodije: Geršvinovom „Rapsodijom u plavom“, „Mađarskom rapsodijom“ Franca Lista i „Boemskom rapsodijom“ Fredija Merkurija iz britanske rok grupe „Kvin“. Uz rapsodije, izvela sam i moje kompozicije koje su spoj melodija koje pamtim iz detinjstva u klasičnom, pop, džez i tehno aranžmanu. Izvela sam za prvu damu Amerike, Lauru Buš, na tzv. First Lady’s Luncheon u Beloj kući, moj aranžman „America the Beautiful“. Nastupala sam širom Amerike i Kanade, a dobitnik sam i Ellis Island medalje časti za 2014. godinu.

„Treniram kao sportista“

Ona magazin: Od kada ste pripadnik Teslinog naroda i kako se to dogodilo?

Marina Arsenijević: Kada sam izvodila moju prvu klavirsku kompozicju „Tesla Journey“ 2013. godine, srela sam Nikolu Lončara, osnivača Tesline naučne fondacije, koji se decenijama bori u Americi da dela i izumi Nikole Tesle postanu deo školskog programa. Upravo mi je javljeno da sam ovogodišnji dobitnik „Gold Tesla Spirit Award“ za promociju Tesle i Teslinog naroda kroz muziku i moju „Tesla rapsodiju“: Tu nagradu dodeljuje Teslina naučna fondacija.

Ona magazin: S obzirom na vašu bogatu karijeru, nastupe i uspehe, zanima nas kako izgleda jedan vaš radni dan u Njujorku?

Marina Arsenijević: Ja sam non-stop u muzici. I kada spavam – sanjam muziku. Kažem da treniram kao sportista, stoga ustajem uvek u isto vreme i bavim se fizičkim aktivnostima (pilates, joga, plivanje). Zatim sedam za klavir i tako počinje moj dan. Ono što je interesantno je da sam uključena u sve sfere stvaranja, od komponovanja, izvođenja kompozicija, marketinga, strategije sa timom… Sve funkcioniše kao jedna mala organizacija, sa mnom na čelu. Takođe, moj suprug koji je lekar, naučnik i biznismen uključen je i u moj tzv. muzički biznis. „Teslina rapsodija“ je sada moj najvažniji „projekat“. Planiraju se koncerti sa orkestrima, kao i poseban spektakl sa novim tehnologijama koji će, nadam se, ovekovečiti Teslu kroz spektakularno muzičko putovanje.

• 

Prijateljstvo sa zemljacima

Ona magazin: Da li imate vremena za privatni život i da li vam je porodica podrška i prioritet?

Marina Arsenijević: Kao što sam pomenula, moj suprug je uvek uz mene. Mi zajedno putujemo, planiramo i zapravo nemamo granicu između privatnog i poslovnog. Njegova deca su moji veliki fanovi, kao i moj otac, koji je sa nama. Volim prirodu i duge šetnje, gde dobijam inspiraciju, kao i okean. Planiram obaveze tako da zimu provodim u Palm Biču.

Ona magazin: Koliko ste povezani sa dijasporom u Americi? Ko su vam bliski prijatelji jugoslovenskog ili srpskog porekla?

Marina Arsenijević: Mnoge ljude sam upoznala na mojim koncertima i tako smo postali vrlo bliski. Recimo, naša teniserka Monika Seleš je došla na moj drugi koncert u dvorani Karnegi Hol u Njujorku 2004. godine i od tada smo prijatelji. Takođe, naš košarkaški trener Igor Kokoškov je naš porodični prijatelj. Njegovoj deci ja sam kuma. Supruga bivšeg premijera Kanade, Brajana Malrunija, Mila Malruni, takođe je bila na mom Carnegie Hall koncertu i od tada smo bliske.

Ona magazin: Da li će „Teslina rapsodija“ biti uživo prezentirana u Beogradu ili negde u Srbiji u skoroj budućnosti?

Marina Arsenijević: Vodimo razgovore na tu temu. Ljudi dobre volje sačinili su čak i jedan neverovatan nacrt za multimedijalni spektakl na Kalemegdanu u moju čast, poput onog za Pavarotija u Jordanskoj pustinji i na Akropolju. Naravno da sam se i ja uželela Beograda i domaće publike. Bila sam posebno dirnuta kada je potomak Nikole Tesle, Laza Kosanović, predvodio stojeće ovacije u Narodnoj skupštini, zajedno sa tadašnjim američkim ambasadorom Entonijem Godfrijem, prilikom mog Skype obraćanja na promociji knjige „140 godina Srba i Amerikanaca“ gde je meni posvećeno 14 strana.

………

Dok su pijanisti u ranijim vekovima svirali na dvorovima uz svetlost sveća, mi danas ne moramo da budemo u mraku. Sveće možemo da dodamo kada se svetla ugase, radi ambijenta i tradicije. Marina je tim povodom rekla: „Ako ne volite da budete u mraku kada se svetla dana ugase, postoji jedna osoba kojoj morate zahvaliti za svu proizvedenu električnu energiju. To je renomirani naučnik i pronalazač Nikola Tesla, čiji su izumi prepoznati kao vitalni temelj za tehnološki napredak 20. i 21. veka.“

Fotografije: Gillian Riesen, Laurie Tennent, Tak Wind