Marina Abramović na otvaranju izložbe „Čistač“ u Beogradu: „Moji studenti su moja deca“

Marina Abramović i njen partner, Tod Ekert, na otvaranju njene retrospektivne izložbe u Beogradu

„Vrlo je teško biti sam, ali imam jednog čoveka već tri godine, koji me čini srećnom“, rekla je Marina Abramović na konferenciji za novinare, predstavljajući američkog biznismena Toda Ekerta (52), koji je došao u Beograd na otvaranje njene izložbe

Kulturni događaj godine kod nas i u našem delu Evrope jeste izložba „Čistač“ Marine Abramović u beogradskom Muzeju savremene umetnosti. To je njeno svođenje računa sa sobom, Beogradom i planetom. Ceo muzej pretvoren je, na pet meseci, u veliku zbirku njenih dela, od ranih radova, do performansa i instalacija kojima je zasenila sav svekoliki (likovno zaintrigirani) svet širom planete.
„Čistač“ je od 2017. godine već viđen u prestižnim galerijama u Štokholmu, Humlebeku (Danska), Oslu, Bonu, Firenci i Torunu (Poljska). Posle 47 godina izbivanja iz Srbije, Marina izlaže u svojoj domovini, u svom rodnom gradu. Veliki hepening i performans, od 21. septembra do 20. janura naredne godine.
Izložba prati sve faze pola veka duge karijere Marine Abramović– od ranih slikarskih i konceptualnih radova, solo performansa, zajedničkih sa Ulajem, do kultnih radova iz samostalne karijere. Akcenat je na antologijskim delima performansa (serija „Ritam“, „Lips of Thomas“, „Relacioni radovi“, „Prelazak preko noćnog mora“), i delima koja su obeležila njen najnoviji opus („Balkanski barok“, „Sedam lakih komada“, „Umetnik je prisutan“). Publika može da vidi njene slike, crteže, objekte, fotografije, filmove, scenografije i arhivsku građu.
Živi segment izložbe su reperformansi Marininih istorijskih performansa, koje izvode domaći i inostrani reperformeri.Tu su i radovi u kojima učestvuje publika. Sem toga, prikazuju se filmovi o Marini Abramović, drže se predavanja o umetnosti performansa a organizovana su i javna vođenja.

Cena uspeha

Nesvakidašnja press konferencija održana je pre otvaranja izložbe 21.septembra, u osvit zore, u 6 sati i 23 minuta. Marina Abramović, najavljeno je, samo tog jutra razgovara s novinarima. A njih je na ovoj konferenciji bilo blizu dve stotine. Ne samo domaćih. Pljuštala su pitanja, i mada je vreme bilo ograničeno, Marina je odgovarala zdušno i iskreno.

Marina Abramović -život pretočen u umetnost
Događaj za pamćenje
Hepening je bilo i samo otvaranje: jedno večernje, zatvorenog kruga, za političare, diplomate i VIP goste, zatim zvanično otvaranje u subotu, 21. septembra u 13 časova. Travnjakom ispred muzeja defilovale su brojne zvanice raznih generacija, poznati umetnici, kritičari i kustosi, probrana kulturna elita. Radionice, javna predavanja, masterklas i niz manifestacija prate ovu izložbu, deo su spektakla...
Cena za ovu postavku je oko 150 miliona dinara (1,27 miliona evra), mada se govori da ukupna cena dobacuje do 1,8 miliona evra. Država Srbija je dala 78 miliona dinara (oko 660.000 evra). Međutim 36 najsavremenijih aparata, čija je cena oko 300.000 evra, ostaće posle izložbe u trajnom vlasništvu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a deo će otići u druge institucije kulture. Prihod je i zarada od ulaznica.
Svaki rad Marine Abramović košta između 300.000 i 400.000 evra.

Pitanje reportera Ona Magazina bilo je:

Kaže se da onaj ko je pogodio cilj, sve ostalo promaši. Šta ste sve promašili, čega ste se sve odrekli da biste stigli do vrha u svetu umetnosti?
– Nisam imala decu. Kasnije su svi moji student postali moja deca. Nisam mogla da imam normalan porodični život, kao drugi ljudi, zato što sam moderni nomad. Svakih deset dana sam u drugom gradu, drugom delu sveta. Vrlo je teško biti sam. Ali imam jednog čoveka već tri godine, koji me čini srećnom. On ima život sličan mome, tako da se viđamo po hotelima, – rekla je Marina i predstavila američkog biznismena Toda Ekerta (52). Došao je u Beograd na otvaranje njene izložbe.

U prvom braku Marina je bila sa kolegom, takođe konceptualistom, Nešom Paripovićem

Hvaljena i osporavana

Javnost nikada nije bila toliko zainteresovana za jednu izložbu pod ovim nebom, ali ni toliko podeljena u prilazu i želji da vidi ovu nasvakidašnju postavku. Dok su jedni sa oduševljenjem i velikim uvažavanjem dočekali ceo spektakl, drugi su sve osporavali i ustvrdili da niti žele niti hoće da se bave njenim stvaralaštvom, podvodeći ga pod senzaciju i štos, a ne pod likovnost. Najviše kontraverze našlo se svakako pod senkom pozamašne cene izložbe, preko nerazumevanja dela same umetnice i njenih stvaralačkih htenja, do isticanja da li je Abramovićeva učinila uslugu vlastima, jer je poziv za izložbu stigao od premijerke Ana Brnabić. Nije Marina Abramović dočekana s prevelikim oduševljenjem opozicionih i građanskih krugova Beograda, kao ni beogradskih umetnika koji su joj istomišljenici i umetnički bliski. Spočitavaju joj neke od tvrdnji koje je napisala u autobiografiji, ali više od toga zameraju što je aktuelna vlast organizovala i finansirala izložbu.

Ko je Marina?
Marina je crnogorsko-srpska konceptualna i performans umetnica.Rođena je 30. novembra 1946. u Beogradu, a živi i radi u Njujorku.
U autobiografiji svoju porodicu opisala je kao „crvenu buržoaziju“. Njen ujak je bio Varnava, patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Roditelji su joj bili tvrdi „nacionalni heroji“, Danica Rosić i Vojin Abramović. Posle Drugog svetskog rata dobili su dobre državne položaje, a brigu o kćerki poverili su baki.
U roditeljsku kuću vratila se sa šest godina, kada je rođen njen brat. Učila je klavir, francuski i engleski jezik. I slikala. Živela je pod strogom kontrolom majke. Najstrašniji trenutak u njenom detinjstvu bio je kad je otac napustio porodicu.
Njen prvi brak sa kolegom, takođe konceptualistom Nešom Paripovićem, potrajao je od 1971. do 1976. godine.
U drugom braku bila je od 2012. do 2014. godine sa Paolom Kanevarijem, 17 godina mlađim italijanskim umetnikom, koji je bio zaljubljen u nju.
Predavala je u Parizu, Berlinu i Hamburgu, dok se nije preselila u Njujork.

U drugom braku bila je sa Paolom Kanevarijem, 17 godina mlađim italijanskim umetnikom

Umetnost tela

Smatraju je jednom od najvećih umetnica performansa. U karijeri je neprekidno pomerala granice, istražujući u različitim formama i žanrovima (body art, relacioni performans, performans dugog trajanja, autobiografski, participatorni, reperformans). Uporno testira fizičku i psihičku izdržljivosti tela, stereotipe i tabue, kulturni i rodni identitet, ali i granice odnosa sa publikom. Prepliće konkretno i simboličko, materijalno i spiritualno, telesno i mentalno, intimno i javno, aktuelno i virtuelno.

Dvanaestogodišnju romansu sa Uve Lajsiepenom, poznatim kao Ulaj, Marina je okončala na Kineskom zidu, pred publikom, u zajedničkom performansu „Ljubavnici“. Posle toga su se sreli samo jednom, na Marininom performansu “Umetnik je prisutan” (na fotografiji)
Svetski poznata i priznata
Danas se Marina Abramović, konceptualista, smatra jednim od najvažnijih i najuticajnijih umetnika epohe. U svetu je među petoro najpoznatijih ljudi poniklih u Srbiji, mada i dalje tvrdi da je eks Jugoslovenka. Ostala četvorica su Novak Đoković, Emir Kusturica, Vlade Divac i Nikola Jokić.
Rekord od 850.000 posetilaca zabeležen je na njenoj retrospektivnoj izložbi u njujorškom Muzeju moderne umetnosti. Ime joj je na Tajmsovoj listi najuticajnijih ljudi na svetu, o njoj su napisana kapitalna izdanja, snimljeno nekoliko filmova. „Umetnik je prisutan“- 700-satni performans učvrstio joj je poziciju svetske zvezde. Institut Marina Abramović finansiralo je više od 4.000 učesnika, uključujući Lejdi Gagu i Džej Zija, ali je zbog visokih troškova otkazan u oktobru 2017. godine.

– Nije zastrašujuće skočiti, ni poleteti. Možete skočiti sa oblakodera, ako želite. Opasnost počinje kada treba da dotaknete tlo. Pre 44 godine, kad sam napustila ovu zemlju, skočila sam. Letela sam sve vreme od tada. Danas osećam da počinjem da dotičem tlo. Topla dobrodošlica koju ste mi priredili ublažila je to što je moglo da bude katastrofalni pad, – rekla je autorka o svom povratku u Beograd.
Čime god se bavila u umetnosti, nikada se nije štedela, celim svojim bićem ulazila je u rizik, čak i po cenu života. Za nju je performans umetnost transformacije kroz razmenu energije između izvođača i publike. To je umetnost „čišćenja“, koja može temeljito da promeni doživljaj ličnog, drugih i zajednice, kao i odnos prema životu. Marina uporno traga za oslobađanjem energije ljudi, objekata i akcija.

(Nastavak reportaže čitajte u štampanom izdanju Ona Magazina broj 97, koji izlazi u novembru)

Nagrade iz celog sveta
Zlatni lav na Bijenalu u Veneciji (1997), gde je učestvovala čak pet puta; Besi za rad „Kuća s pogledom na okean“ (2003); nagrada Njujork Sitija za igru i performans (2004);nagrada Udruženja američkih kritičara (2008); Počasni doktorat umetnosti Univerziteta u Plimutu,Velika Britanija (2011), Nagrada za kulturno liderstvo Američke federacije umetnosti (2012); Počasni doktorat umetnosti Instituta Superior de Arte, Kuba (2012); Trinaestojulska nagrada (2012)– najveće crnogorsko nacionalno priznanje. Povodom dobijanja crnogorske nacionalne nagrade, Marina Abramović je rekla: „Trinaestojulska nagrada je nagrada koja će biti sigurno najvažnija u mom životu, jer ona predstavlja simbol i potvrdu da sam priznata za životno delo u sopstvenoj zemlji.“ 

Piše: Emina Ćirić, fotografije: Zoran Mirčetić

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.