Roman ,,Đurđevim stopama’’ Ljiljane Šarac izašao je 22. 2. 2021. (,,nekako s proleća’’) u izdanju Izdavačke kuće Laguna
SAŽETAK
Zima je 1455. godine. U studenoj Silađijevoj tamnici, ranjen i onemoćao, čami osamdesetogodišnji despot Đurađ Branković. Dok čeka da se za njega prikupi otkup, prebira po svojoj burnoj prošlosti.
Priseća se mladalačkih pustolovina i ženidbe ponositom Irinom Kantakuzin, ljutog rivalstva sa ujakom Stefanom Lazarevićem, mukotrpne gradnje Smedereva i upinjanja da za svoj narod osvoji što više slobode. On nastoji da sačuva svoje dostojanstvo i smogne snage za još jedan podvig kojim će, poput zvezde repatice, ostaviti blistavi trag po mrkloj tmini koja je prekrila njegovu zlosrećnu zemlju.
Šest vekova kasnije, mlada Beograđanka Ksenija, fotografkinja i izdanak kupindolske loze Brankovića, tavori u posve drugačijoj vrsti tamnice. Duševnu prazninu, koja se otvorila dvostrukim gubitkom, popunjava opsesijom koju je nasledila od oca, nastavljajući njegovu potragu za misteriozno nestalim srebrnim sarkofagom i grobom despota tragične sudbine.
IZ RECENZIJE DR SLAVICE RANKOVIĆ
,,Kroz živopisnu tapiseriju svog najnovijeg romana, čarobnim potezima umešne tkalje istorijskog i savremenog, Ljiljana Šarac prepliće dve naizgled nespojive pripovedne niti: o tragično neshvaćenom srpskom despotu Đurđu Brankoviću koji, utamničen pred sam kraj života, svodi račune sa samim sobom, i mladoj Beograđanki Kseniji kojoj opsesija misterijom nestalog srebrnog sarkofaga pomaže da prebrodi dvostruki gubitak i pronađe svoj tračak svetlosti i nade na kraju tamnog tunela.
Idući Đurđevim stopama, ova, u isti mah uzbudljiva i kontemplativna, istorijska i savremena povest Ljiljane Šarac vodi čitaoca od krvavih razbojišta i dinastičkih borbi srpskog srednjeg veka do intriga, spletki i supresije informacija u bivšoj SFRJ; od memle kamena i bede tamnica do sjaja prepunih riznica i mekog dodira svile; od drevne, čvornovate kruške u Drenici na Kosovu do sočnih limunova sa obala Jadrana i uskih, suncem okupanih uličica Dubrovnika; od raskoši i zamki Carigrada do skromne, zaboravljene crkvice na Starom smederevskom groblju i tajne u njoj pohranjene.“
BIOGRAFIJA PISCA
Ljiljana Šarac (devojačko Lazić) rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi „Stefan Dečanski“ u Beogradu.
Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama “Lutka učaurene duše” 1997. godine. Do sada je objavila četiri istorijska (Opet sam te sanjao, Gde sam to pogrešila, Zid tajni i Zlatna žila) i dva ljubavna romana (Starija i Stariji).
Dobitnica je prestižne nagrade Beogradski pobednik (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
KAKO JE DOŠLO DO IDEJE O PISANJU OVOG ROMANA
Šetnja Smederevskom tvrđavom pretprošle jeseni na trenutak me je prenela u neko drugo vreme, na dvor despota Đurđa Brankovića. Pokrenula je lavinu pitanja o tome kako je živeo i odolevao pritiscima i sa severa i sa juga, nastojeći da očuva svoj narod i državu, koja je klecala pod vazalnim odnosom. Drevne zidine su me asocirale na poslovicu – Vreme gradi niz Kotare kule, vreme gradi, vreme razgrađuje, koja je tako adekvatna i kada je zlosrećni srpski despot u pitanju.
Podstaknuta razmišljanjima, krenula sam u uzbudljivu avanturu istraživanja o vremenu i životu Đurđa Smederevca. Pošla sam tim putem i pratila njegove stope. Tako se rodio istorijski roman koji je zapravo dugo zrio u meni, s obzirom da sam rođena u Smederevu i da je nama Smederevcima u genetskom kodu ljubav prema srednjem veku.
Da bih sagledala ceo despotov život, u žižu interesovanja i pripovedanja stavila sam boravak u tamnici u Beogradskoj tvrđavi, u koju su ga zatvorili Ugri. Razmišljala sam kako mora da su mu u njoj bili dugi sati i dani, te se sigurno u samoći prisećao događaja iz prošlosti.
Ta pozicija starog, iscrpljenog vladara koji više nema čemu da se nada, inspirisala me je da ispišem prve redove. Nakon njih priča je potekla kao gejzir.
S druge strane rodila se ideja za paralelnu priču u savremenom vremenskom trenutku o jednoj devojci koja traga za istinom o srebrnom sarkofagu koji je pronađen na Rudniku krajem prošlog veka, i sa njom krećemo u jednu uzbudljivu avanturu koja ponovo na neobičan način vodi do Đurđa…
PET RAZLOGA ZAŠTO TREBA PROČITATI ROMAN ,,ĐURĐEVIM STOPAMA’’
1. Ovaj istorijski roman pisan je u vrlo popularnom maniru ukrštanja događaja iz dva vremena – 15. i 21. veka. To radnju čini dinamičnom, intrigantnom, uzbudljivom.
2. Svaki narativni tok u ,,Đurđevim stopama’’ ima svog glavnog junaka. U prošlosti pratimo despota Đurđa Brankovića, u sadašnjem vremenskom trenutku Kseniju Branković, čija porodica vodi poreklo iz Kupinova. Poželećete da pronađete odgovore na pitanje da li ih spaja još nešto osim prezimena.
3. Roman postaje pozornica za promenadu brojnih istorijskih likova: Vuka i Mare Branković, kneginju Milicu i Stefana Lazarevića, ugarskog kralja Žigmunda, Đurđa i Jerine (Irine) Branković i njihovih potomaka Grgura, Stefana, Lazara, Mare, Kantakuzine… Tu je i plejada turskih sultana, dubrovačkih duždeva i ugarskih plemića.
4. Srednji vek je rekonstruisan ne samo kroz vojne i političke odnose i veze, već i intimne porodične situacije. Oživljen je srpski dvor u Smederevu. Moći ćete da zavirite u Beogradsku tvrđavu. Pratićete despota i njegovu porodicu dok plove galijom do Dubrovnika, obići ćete sa glavnim junakom Kosovo, Zetu, Konstantinopolj…
5. Ljubav je raskošno data u svim njenim valerima – od porodične, preko prijateljske do ljubavničke i bračne. Ova važna tema lepo je oslikana u jednom od naslova poglavlja (koja su sva data u poslovicama), on kaže da: Ljubav i sloga i nemoguće omoguće!
