Linet Jadom-Boaći, Britanka poreklom iz Gane, jedna od najvećih slikarki današnjice: Bogata afrička skromnost

Oduvek je maštala da njena dela postanu slavna ali nikako i ona sama. „Slava, to je kao da ideš go niz ulicu. Ništa strašno ali, kad naiđeš na drugog čoveka, zadrhtiš od nervoze“, kaže Linet Jadom-Boaći

Britanska umetnica Linet tvrdi: „Moje slike govore više o crnim mislima nego o crnim telima“

Majka joj je medicinska sestra, otac medicinski brat. Došli su iz Gane u Veliku Britaniju i opstali. Iako je ona druga generacija porodice Jadom-Boaći u Londonu, slikarka Linet (43) na svojim platnima prikazuje isključivo crne ljude. „Činim nešto slično kao i moji roditelji, spašavam ih“, kaže ona. „Crni ljudi su na mojim slikama nedodirljivi, besmrtni…“

I boje, po kojima je Linet Jadom prepoznatljiva, jesu boje Afrike. Medije ipak najviše intrigira što se ona školovala kod klasičnih likovnih znalaca u Londonu („Falmouth College of Art“), što je magistrirala slikarstvo na „Royal Academy Schools“ i što se proslavila kao portretista, a da ispred svog štafelaja, posle fakulteta, nikad nije postavila živi model. Linet slika iz glave.

„Proučavala sam njihovu tehniku, učila sam od njih“
Njeni uzori su Eduard Mane, Edgar Dega (i ona često slika igrače na sceni), Volter Sikert i Džon Singer Sardžent. Linet kaže: „Nisam duhovno povezana sa tim slikarima. Stvar je mnogo jednostavnija: proučavala sam njihovu tehniku, učila sam od njih“.

Prestižne nagrade

Slikarka Jadom-Boaći dobila je prestižnu američku nagradu Karnegijevog muzeja moderne umetnosti u Pitsburgu (Pensilvanija) 2018. godine. Bila je među finalistima za Tarnerovu nagradu 2013. godine, što je najveće britansko priznanje iz oblasti umetnosti. Kuriozitet je da je ona prva crna žena u Tarnerovoj umetničkoj eliti! Nagrađena je i od strane Pinčukove fondacije iz Ukrajine 2012. godine.

Godine 2017. imala je samostalnu izložbu u Novom muzeju u Njujorku, koja je nosila naziv „Milost je najvažnija“. Na nosećoj slici prikazala je bosonogog crnog muškarca, koji sedi na drvenoj klupi, prekrštenih nogu, sa smaragdno zelenom pticom u ruci… Pozadina je veoma emotivna, narandžasto-žuta.

Stvaralački nered

U svojim dvadesetim radila je najrazličitije poslove jer su je roditelji vaspitali da uvek ima „plan B“, pored umetnosti. Kada je dobila nagradu za slikarstvo Britanske umetničke fondacije 2006. godine, odlučila je da ipak posveti sve vreme svom likovnom talentu. Posle nominacije za Tarnerovu nagradu 2013. godine, njena karijera je uzletela vrtoglavom brzinom. Danas se njene slike prodaju u najpoznatijim galerijama u svetu kao što je „Tate“ i nalaze u zbirkama kolekcionara moderne umetnosti.  

Ipak, njen atelje je i dalje u sumnjivoj četvrti Londona, za koji je novinarka jednog britanskog nedeljnika izjavila da tu ne bi zašla ni za živu glavu u maglovito, zimsko veče. Opisala je zatim da je Linetin studio zatrpan hrpama slikarskog materijala i isečaka iz novina (spakovanih u debele fascikle). Na tim stranicama, iscepanim iz magazina, nalaze se lica koja inspirišu Linet da ih prenese na platno.

Zbog raskošnog talenta i snage svog likovnog izvora koji vodi do srca Afrike, Linet u jednom danu počne i završi sliku. Skromna i s obema nogama na zemlji, svoju brzinu slikanja „pravda“ svojim nestrpljenjem i činjenicom da joj je teško da popravi sliku kad se na platnu osuše boje.

Linet najduže razmišlja o kompoziciji a onda u hodu donosi odluku šta će njen „model“ da radi na slici. Dok mu ona kičicom daruje besmrtnost, on može da lenčari, razmišlja, drži pticu, pleše… Za slikarku je ključna odluka gde će „model“ da gleda, jer su oči te kojima ona usmerava energiju na ono što joj je najbitnije u tom času.

Poetika naslova

Slikarka Jadom-Boaći smatra da likovna sredstva služe da se izraze misli a ne mentalne slike. „Moja platna govore više o crnim mislima nego o crnim telima. Belim ljudima je teško da zamisle da ljudi koji imaju drugu boju kože, imaju identične misli kao oni. A zapravo su – stvari unutra –  vrlo slične“, kaže Linet.

Pored slikarstva, ona se bavi i pisanjem. „Ono što ne mogu da dočaram rečima, to slikam. I obrnuto“, kaže ona. Posvećena je pisanju detektivskih romana, njen uzor je Agata Kristi a omiljeni lik gospođica Marpl. Njena rečenica je kratka i poetična a takvi su i nazivi njenih slika: „Previše pitanja“, „Uz pomoć ćilibara“, „Želje su iznad potreba“, „Reči su suvišne“, „Jedina strast“, „Problematični Mesec“, „Improvizacije na pretek“…

„Volim Majls Dejvisa jer je on razmišljao o naslovu svakog svog songa, iako su u pitanju bili instrumentali. Pogledaš naslov i osetiš upravo to što je rekao“, kaže Linet.

Inspiracija za druge

Zanimljivo je da Linet Jadom-Boaći svoje „modele“ oblači u nesvakidašnju garderobu, katkad smešnu… Nekada ih zavija u ogrtače ili u haljine do poda. „To nije primarna stvar, u prvom planu je slikarski izraz“, kaže Linet. „Najviše vremena mi odlazi na to da nađem način da sve na slici „radi“ onako kako bi trebalo. U poslednjih nekoliko godina opsednuta sam bojama. Moje slike bi trebalo da su veoma tamne, ali sada sam počela da unosim pulsirajuće crvenu i različite nijanse zelene.

Američka pevačica Solanž Nouls izjavila je da joj je rad Linet Jadom-Boaći poslužio kao inspiracija za pisanje pesama za njen zaista fantastični album A Seat at the Table. Slikarku je to opet podsetilo da je ona zbog Princa, koga je smatrala vrhunskim umetnikom, odlučila da se i sama bavi umetnošću. Usvojila je, takođe, njegove moralne principe, naročito onaj da umetnik mora da radi svakog bogovetnog dana kao da mu je poslednji.

Kolege portretisti, Kehinde VajliTojin Ojih Odutola, zatražili su od Linet Jadom-Boaći da im bude model za slike. Njoj, naprotiv, modeli ne trebaju. O tom fenomenu kaže: „Dok sam učila slikarstvo, slikala sam stvarni život, sve ono što sam videla oko sebe. To je bilo izuzetno važno za moje buduće delo jer sam tako uvežbala oko da primeti svaku sitnicu u okruženju. Ali vrlo brzo sam shvatila da ne želim da slikam ljude koji me okružuju. Uvek me je više interesovalo slikarstvo nego ljudi.

Jednom sam pokušala da naslikam svog prijatelja, jedan neverovatan karakter, i to naprosto nije bio on. To mi je bio znak da nastavim u sasvim drugom smeru. Slikarstvo mi daje mnogo više slobode. Ništa me ne sputava da raširim umetnička krila i maštam o bojama, formi, pokretu i svetlu. To su likovni elementi koji postoje nezavisno od figure i zato ja figuru uzimam iz sveta mašte, čuvajući snagu da izrazim na platnu svoje misli i emocije.

Linet Jadom-Boaći nikada nije bila zaslepljena slavom. Kad je upitaju za planove za budućnost, ona kaže: „Mislim samo o sutra. A sutra bih želela da budem sa jednim bradatim hipsterom, na biciklu. Srećna sam što imam galerije koje me podržavaju i koje me ne forsiraju da radim nešto što neću. Ne trčim za novcem, naučila sam da živim i sa njim i bez njega.“

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena