Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Galerija
26 fotografija
Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Hans Vegner: „Tata medved“ Zemlja: Danska

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Verner Penton: „Zakrivljena plastika“ Zemlja: Danska

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Verner Penton

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Ludvig Mis van der Roe: „Barselona“ Zemlja: Nemačka

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Ludvig Mis van der Roe

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Voren Platner: „Fotelja od vazduha“ Zemlja: SAD

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Fotelja od vazduha

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Voren Platner

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Le Korbizije: „Gala komfor“ Zemlja: Francuska

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Le Korbizije

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Tonet „209“ Zemlja: Austrija

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Tonet

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Ero Sarinen: „Tulipan“ Zemlja: SAD

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Ero Sarinen

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Arne Jakobsen: „Jaje“ Zemlja: Danska

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Arne Jakobsen

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Marsel Brojer: „B32/Cesca“ Zemlja: Nemačka

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Marsel Brojer

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Šarlota Perijan: „Ležaljka-fotelja“ Zemlja: Francuska

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Šarlota Perijan

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Ajlin Grej: „Transatlantik“ Godina: 1927

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Ajlin Grej

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Čarls & Rej Ims:„Laundž“ stolica i otoman Zemlja: SAD

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Čarls & Rej Ims

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Čarls & Rej Ims

Legendarni dizajneri i njihova remek-dela: 13 najboljih stolica svih vremena

Čarls & Rej Ims:„LCW“ Zemlja: SAD

Spoj nemogućeg, to je upravo ono iz čega se rađa dobra stolica. A kad je primenjena umetnost u pitanju, najbolji sudija je vreme

Stolica je „tri u jedan“: inžinjering, praktičnost i, najviše od svega, mašta. Možete da volite kauč, krevet ili sto, ali ni jedan od tih komada ne budi tako duboka osećanja kao perfektno urađena stolica.

Zlatne godine moderne stolice odigrale su se u 20. veku zbog masovne industrijalizacije, tehnoloških inovacija i dizajnerskog buma. Kao što se ljubiteljima pop muzike učinilo da nema šta da se kaže posle Lenona i Makartnija, tako se mnogima učinilo da su poslednju tačku na dizajn stolica stavili Čarls i Rej Ims, slavni dizajnerski par, o kome ćete čitati u ovom članku. Ali, hvala Bogu, još ima velikih umova i nadahnutih pogleda na dizajn, koji stvaraju sjajna dela.

Stolice su kao građevine, moraju da poseduju balans između dizajnerskih snova i pragmatičnih zahteva tržišta. Spoj nemogućeg, to je upravo ono iz čega se rađa dobra stolica. A kad je umetnost u pitanju, najbolji sudija je vreme. Ako stolica decenijama „čuči“ kao ukras u svim prostorijama u stanu, ako je moderna u svim vremenima, onda joj je obezbeđeno mesto i u muzeju primenjene umetnosti.

Hans Vegner: „Tata medved“
Zemlja: Danska

Hans Vegner (1914-2007) je Danac koji je 1954. godine stvorio ubedljivo najudobniju stolicu na našoj listi. Ostale stolice su se našle tu zbog inovativnosti ili neverovatnog dizajna, ali tek jedna-dve mogu da se primaknu Vegnerovoj stolici po udobnosti. Nju zovu „tata medved“ ili „kraljica komfora“. Ukoliko vam se ukaže prilika da se zavalite u dansku superstolicu, poželećete da nikada bez preke potrebe ne ustanete iz nje.

Verner Penton: „Zakrivljena plastika“
Zemlja: Danska

Verner Penton (1926-1998) je Danac, arhitekta, pionir forme i tehnike, koji je stvorio najjednostavniju stolicu na svetu od komada zakrivljene plastike. Njegovo remek-delo izgleda neodoljivo, gde god ga spustili. Stolica se krčkala dugo godina, finalni dizajn dobila je oko 1960. a njena proizvodnja počela je 1968. godine. Glatka i sjajna, Penton stolica je odmah postala tržišna senzacija. Masovnu popularnost stekla je sedamdesetih, kad se u jednom britanskom magazinu našla kao rekvizit u foto-reportaži „Kako da se skinete ispred svog supruga“.

Ludvig Mis van der Roe: „Barselona“
Zemlja: Nemačka

Ovo je Rolex ili Rolls-Royce među vrhunskim stolicama 20. veka. Košta 4.000 dolara i predstavlja statusni simbol. Većina korporativnih sedišta širom sveta nezamisliva je bez nje. Dizajnirana je da bude deo nemačkog paviljona na Međunarodnoj izložbi 1929. godine u Barseloni. Tada niko nije pomišljao da ona može da postane masovni proizvod. Trebalo je da izgleda glamurozno u paviljonu od mermera, crvenog oniksa i travertina, koji je projektovao takođe nemački genije arhitekture, Ludvig Mis van der Roe (1886-1969). Ali stolica, sačinjena od hroma i kože boje slonovače, postigla je daleko više. Postala je najspektakularnija od svih stolica sa liste. Danas se prodaje pod brendom Knoll. Knoll je kuća kojoj je dizajner Ludvig Mis prodao svoja autorska prava 1953. godine.

Voren Platner: „Fotelja od vazduha“ Zemlja: SAD

Voren Platner: „Fotelja od vazduha“
Zemlja: SAD

Američki arhitekta i dizajner nameštaja, Voren Platner (1919-2006) pametno je iskoristio bazu fotelje iz perioda Luja Petnaestog, s tim što ju je izradio od najmodernijih materijala koje je imao na raspolaganju 1966. godine. Rezultat je vidljiv, kroz lakoću i neverovatno gracioznu siluetu „fotelje od vazduha“. Ona je skupa od prvog dana kad se pojavila, zbog velike preciznosti i mnoštva elemenata. Danas može da se nađe i u basnoslovnoj varijanti, prekrivena 18-karatnim zlatom. Enterijer njujorškog restorana „Prozor sveta“ na 107. spratu Svetskog trgovinskog centra, iza koga se potpisao Platner, prepun je baš tih lepotica.

Le Korbizije: „Gala komfor“ Zemlja: Francuska

Le Korbizije: „Gala komfor“
Zemlja: Francuska

Le Korbizije (1887-1965)je najpoznatiji arhitekta sa ove liste. Rođen je u Švajcarskoj a umro u Francuskoj. Stolicu „Gala komfor“ izradio je 1928. u saradnji sa Šarlotom Perijan i Pjerom Žanre (1896-1967). Njih su zvali „tri prsta na ruci“. Po njegovim rečima, „gala komfor“ je bio najpametniji način da se zaglavi nekoliko jastuka u otvoreni ram ili korpu. Ova stolica je oličenje sedamdesetih godina prošlog veka, zbog čiste forme i jednostavne udobnosti. Bez obzira na pripadnost modernoj umetnosti, nameštaj Korbizije-Perijan-Žanre vremenom je dobio epitet klasičnog.

Tonet „209“ Zemlja: Austrija

Tonet „209“
Zemlja: Austrija

Skromna pojava i suptilne krivine klasične Tonet stolice (nosila je oznaku „Thonet No. 14“), malo govore o njenoj revolucionarnoj ulozi u životnom prostoru čoveka. Do kraja 19. veka stolice su se proizvodile ručno. Ipak, razvoj tržišta iziskivao je da se proizvodnja omasovi uz pomoć novih tehnologija. Austrijanac Mihael Tonet (1796-1871) plasirao je 1859. godine stolicu sastavljenu od samo šest savijenih drvenih delova, deset šrafova i dve podloške. Jeftina i brza za proizvodnju, lagana i trajna, „Thonet No. 14“ (poznata i po nemačkom nadimku „konzumštul“) postala je najuspešniji proizvod 19. veka i sinonim za ležernu café kulturu. Njena forma, u drvetu ili drugim materijalima, masovno se i dan-danas imitira. Jedna od njenih najpoznatijih varijacija potiče iz 1900. godine i zove se „Tonet 209“. Smatraju je ikonom modernizma. Delo je Jozefa Hofmana i Adolfa Losa, poteklih iz Tonetove manufakture. Le Korbizije je punio sva svoja zdanja stolicama „Tonet 209“. Smatrao ih je modernim za svoje vreme, a takve su ostale do danas. 

Ero Sarinen: „Tulipan“
Zemlja: SAD

Ero Sariner (1910-1961) bio je finski i američki dizajner i arhitekta, koji je oko 1955. godine napravio tektonski preokret u dizajnu stolica, srušivši mit da stolica mora da se oslanja na četiri tačke. Stvorivši stolicu sa jednom nogom koja se sa te „peteljke“ širi u sedište, nalik cvetu tulipana, poigravao se materijalima i bojama. Isti fazon preneo je i na druge komade nameštaja.

Arne Jakobsen: „Jaje“
Zemlja: Danska

Danac Arne Jakobsen (1902-1971) stvorio je 1958. stolicu „jaje“ po porudžbini „SAS Royal hotela“ u Kopenhagenu, kao i niz drugih komada nameštaja koji se danas obilato koriste u industriji hotelijerstva. Njegova pametna pop-interpretacija tradicionalne fotelje, za koju se podrazumeva da je meka i seksi, podseća još na udobnu čauru. Ukoliko neko želi privatnost, okrenuće je tako da ga ne vide oni čiji pogledi mu nisu mili.

Marsel Brojer: „B32/Cesca“ Zemlja: Nemačka

Marsel Brojer: „B32/Cesca“
Zemlja: Nemačka

Marsel Brojer (1902-1981), za prijatelje Lajko, rođen je u Mađarskoj, studirao u Nemačkoj, živeo u SAD. Poznat je po tome što je pobedio na konkursu za zgradu UN u Parizu. Još kao student u Bauahusu, dizajnirao je legendarnu stolicu koja se toliko dopala njegovom profesoru, Vasiliju Kandinskom, da je naložio da se ista napravi za sve učenike u školi. Ona je poznata kao „Vasilijeva stolica“, ali nije jedina kojom se Brojer upisao u istoriju. Njegova stolica „B32/Cesca“ donela mu je svetsku slavu. Nastala je 1928. kao posledica njegove fascinacije guvernalom bicikla. Tu facinaciju delio je i njegov kolega i prijatelj Mart Stem. Njih dvojica su napravili industrijsko umetničko delo od čelične cevi – stolicu u kojoj ljudi plutaju u vazduhu.

Šarlota Perijan: „Ležaljka-fotelja“ Zemlja: Francuska

Šarlota Perijan: „Ležaljka-fotelja“
Zemlja: Francuska

Šarlota Perijan (1903-1999) bila je francuska dizajnerka nameštaja i arhitekta, dugogodišnja prisna saradnica jednog od najslavnijih arhitekata 20. veka, Le Korbizijea. Njena stvaralačka karijera trajala je više od 70 godina. Godine 2009. odato joj je priznanje velikom izložbom u Centru Pompidur u Parizu. Izložba se selila po svetu, doživevši veliki uspeh. Beogradsku izložbu svesrdno su pomogli najuži članovi Šarlotine porodice – ćerka Pernet Perijan-Barsak i zet Žak Barsak, koji je ujedno i autor velike monografije o Šarloti. 

Šarlota je 1927. izmislila bar-kuhinju, sa šiberom koji gleda na dnevni boravak i omogućava domaćici komunikaciju sa gostima. Dve godine kasnije napravila je „ležaljku-fotelju“ na polukružnom osloncu sa pokretnim naslonom. To je jedno od briljantnih ostvarenja umetnosti 20. veka, na granici između upotrebnog predmeta i skulpture. 

Šarlota je bila alpinista, skijašica, speleolog i do svoje osamdesete godine negovala je telo i duh. Ona je bila žena novog doba, koja je podsticala druge dame na emancipaciju. Bila je levičar, žestoki branilac kulturnih različitosti, protivnik konzervativizma i nacionalizma. Na poziv japanske vlade, ona se 1940. uključila u njihovu industrijsku proizvodnju, okrenuvši je prema umetnosti. Značajno je uticala na japanski dizajn a svoje radove obogatila je uticajima japanske tradicionalne arhitekture. 

Ajlin Grej: „Transatlantik“
Godina: 1927
Zemlja: Francuska

Irkinja Ajlin Grej (1878-1976) bila je arhitekta i dizajner nameštaja, koja je 1927. stvorila čuvenu stolicu „Transatlantik“ po uzoru na ležaljke sa parobroda. Ram njene stolice sačinjen je od komplikovane stolarije sa hromiranim elementima. Sedište je fiksirano remenom i ima pokretni naslon za glavu. U eri u kojoj su u dizajnu dominirali muškarci, predmeti koje je Ajlin stvorila vredni su proučavanja i sakupljanja. Njena „zmajeva fotelja“, koju je dizajnirala oko 1917. godine, a koja je pripadala Iv Sen Lorenu i njegovom dugogodišnjem partneru i gej-suprugu Pjeru Beržeu, prodata je na aukciji 2009. godine za neverovatnih 27,8 miliona dolara. Tako je „zmajeva fotelja“postala najskuplja stolica ikada prodata u svetu.

Čarls & Rej Ims:„LCW“

Čarls & Rej Ims:„LCW“
Zemlja: SAD

Bračni par Ims predstavlja jedan od najvećih i najvažnijih dizajnerskih tandema 20. veka. U njihovoj više od četiri veka dugoj karijeri, Čarls (1907-1978) i Rej Ims (1912-1988) dizajnirali su gotovo sve, od zgrada preko nameštaja, do tekstila, grafike i fotografije. Upoznali su se na studijama u Mičigenu. Njihova ideja vodilja glasila je: Kreiraćemo moderne i udobne elemente i prostore, koji neće biti namenjeni samo eliti i povlašćenoj klasi. I obični smrtnici moći će da ih priušte u svom domaćinstvu.

Pristup vojnoj tehnologiji i materijalima vojne industrije, sa kojima su se sreli tokom ratnih godina, inspirisao ih je na novi korak – stvaranje stabilnih proizvoda od modelovanog furnira. Prošli su dugotrajan i mukotrpan proces pravljenja prototipa i testiranja. Prvi proizvod bila je jednostavna stolica„LCW“, sa prepoznatljivim krivinama na sedištu i naslonu, prilagođenim anatomiji čoveka. Ideju za spojnice pozajmili su od Chryslera i automobilske industrije. Stolica je savršeno pratila ljudsko telo, što ju je činilo prvim komadom nameštaja sa ergonomskim dizajnom.

Čarls & Rej Ims:„Laundž“ stolica i tabure

Čarls & Rej Ims:„Laundž“ stolica i otoman
Zemlja: SAD

Iako su se Čarls i Rej Ims posvetili izradi nameštaja masovne proizvodnje po pristupačnim cenama, ostaće zapamćeni i po luksuznoj i veoma popularnoj „Imslaundž“ stolici, koju danas nazivaju „iPhones of design“, smatrajući da se više i dalje od toga ne može otići. Masivna stolica s naslonom i ručkama i obaveznim tabureom za noge, stvorena je 1956. i postala je simbol visoke klase. Crna koža i moderni dizajn koji poziva na uživanje toliko je tražen da je „Ims laundž“ stolica i pola veka kasnije među najviše kopiranim komadima nameštaja.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena